Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Тијана Шурлан и Мирослав Николић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби И. М . из Новог Сада , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. децембра 2023 . године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба И. М . и утврђује да је решењем Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године и решењ ем Прекршајног апелационог суда - Одељења у Новом Саду Прж. 17623/19 од 20. августа 2019. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда - Одељења у Новом Саду Прж. 17623/19 од 20. августа 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. И. М . из Новог Сада је , 8. октобра 2019. године, Уставном суду изјавио уставну жалбу против решења Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године и решења Прекршајног апелационог суда - Одељења у Новом Саду Прж. 17623/19 од 20. августа 2019. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Подносилац је у уставној жалби, између осталог, истакао да је Прекршајном суду у Новом Саду благовремено доставио поднесак који је насловио као „захтев за судско одлучивање“, а у којем је очигледном омашком изјавио да „прихвата одговорност“ по предметном прекршајном налогу. Подносилац је, такође, указао да је његова намера за судско одлучивање исказана самим тим што је доставио предметни поднесак уз прекршајни налог, те да је суд могао да му, у складу са чланом 129. став 5. Закона о прекршајима, као неукој странци, наложи да наведени недостатак исправи.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном претходном поступку, увидом у списе предмета Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари.
Министарство унутрашњих послова Републике Србије - Полицијска управа Нови Сад је 9. јула 2019. године издала прекршајни налог број 195110116302 против И. М . из Новог Сада, овде подносиоца уставне жалбе, због прекршаја из члана 333. став 1. тачка 29. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Подносилац уставне жалбе је 19. јула 2019. године Прекршајном суду у Новом Саду доставио потписани поднесак насловљен као захтев за судско одлучивање, а у коме је наведено следеће: „Дана 9. јула 2019. године уручен ми је прекршајни налог број 195110116302 од 9. јула 2019. године издат од стране МУП-а - ПУ Нови Сад - СПИ Исток, за наведени прекршај за који прихватам одговорност. Подносилац је у прилогу захтева за судско одлучивање доставио и непотписани прекршајни налог.
Оспореним решењем Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године одбачен је захтев подносиоца уставне жалбе за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу, у складу са чланом 176. став 1. Закона о прекршајима, јер је утврђено да подносилац није потписао достављени прекршајни налог.
Оспореним решењем Прекршајног апелационог суда - Одељења у Новом Саду Прж. 17623/19 од 20. августа 2019. године одбијена је жалба браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, па је потврђено решење Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године. У образложењу решења је наведено да је првостепени суд правилно одлучио када је предметни захтев одбацио применом одредаба члана 176. Закона о прекршајима, имајући у виду да је утврђено да је подносилац доставио непотписани прекршајни налог. Поред наведеног, другостепени суд је у оспореној пресуди додао да из садржине достављеног поднеска произлази да окривљени прихвата одговорност за прекршај који му је стављен на терет, а не да такву одговорност не прихвата како то произлази из жалбе.
4. Полазећи од наведеног, Уставни суд констатује да је на седници одржаној 6. априла 20 23. године донео одлуке Уж -7921/2019 и Уж-12922/20 (објављене на веб-сајту Уставног суда (www.ustavni.sud.rs) којима је усвојио уставн е жалб е подносилаца и утврдио да им је оспореним решењима Прекршајног апелационог суда повређено право на правично суђење, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Истим одлукама Уставни суд је наложио Прекршајном апелационом суду да донесе нове одлуке о жалбама подносилаца изјављеним против првостепених решења .
Уставни суд понавља да је у цитираним одлукама, између осталог, указао на праксу Европског суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд) према којој „прекомерни формализам“ може бити у супротности са захтевом да се обезбеди практично и делотворно право на приступ суду према члану 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и да се ово обично дешава у случајевима посебно строге конструкције процедуралног правила, које спречава да се захтев подносиоца представке испита у меритуму, са пратећим ризиком да ће његово или њено право на делотворну заштиту суда бити повређено. Такође, указано је да се према становишту Европског суда, сматра да је право на приступ суду нарушено када правила престану да служе циљевима правне сигурности и правилног спровођења правде и када формирају неку врсту баријере која спречава странку у поступку да се о његовом или њеном случају одлучи у меритуму (Zubac против Хрватске (ВВ) , број представке 40160/12, пресуда од 5. априла 2018. године, ст. 97. и 98).
Уставни суд указује да је у цитираним одлукама од 6. априла 2023. године заузео становиште да, ако лице на које се прекршајни налог односи, не искористи могућност олакшаног покретања судског поступка, већ поднесе захтев за судско одлучивање као посебан поднесак и исти потпише, достављајући у прилогу непотписан прекршајни налог, да се такав захтев не може одбацити као непотписан у складу са чланом 176. став 1. Закона о прекршајима. У том случају захтев је иницијални акт за судски поступак и само он мора бити потписан да би суд по њему поступао, а не и прилози достављени уз њега (прекршајни налог). Уста вни суд је, стога, у цитираним одлукама оценио да су одбачајем захтева за судско одлучивање подносилаца уставних жалби као непотписаног , релевантне одредбе Закона о прекршајима примењене претерано формалистички, а што је довело до нарушавања саме суштине права подносилаца на приступ суду. Стога је Уставни суд утврдио да је оспореним решењима подносиоцима уставних жалби повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, и то у погледу права на приступ суду као елемента права на правично суђење .
Примењујући наведени став на конкретан предмет, Уставни суд констатује да је уставна жалба подносиоца одбачена из истог разлога као и у цитираним референтним одлукама Уставног суда, односно јер је утврђено да подносилац уз захтев за судско одлучивање није доставио потписани прекршајни налог, с тим да је у конкретном предмету, у оспореном другостепеном решењу додатно констатовано да из поднеска подносиоца, који је означен као захтев за судско одлучивање, не произлази да подносилац не прихвата одговорност за прекршај који му је стављен на терет, већ да је прихвата.
Уставни суд констатује да подносилац у захтеву за судско одлучивање заиста јесте написао „да прихвата одговорност“ за прекршај из прекршајног налога, међутим, Уставни суд сматра да је у питању очигледна омашка на страни подносиоца (који је предметни захтев поднео као неука с транка), те да одбацивање његовог захтева из тог разлога представља претерани формализам којим се нарушава сама суштина права подносиоца на приступ суду . Наиме, Уставни суд сматра да је самим тим што је поднео захтев за судско одлучивање (који је уредно потписан и уз који је достављен непотписани прекршајни налог) подносилац јасно исказао намеру за судско одлучивање.
Штавише, Уставни суд указује да је поступајући суд, у складу са чланом 129. став 5. Закона о прекршајима, могао да наложи подносиоцу уставне жалбе да уреди предметни поднесак – захтев за судско одлучивање, уколико је сматрао да је исти неразумљив или да не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступити.
Имајући наведено у виду, а посебно ставове Уставног суда који су детаљно изражени у одлукама Уж-7921/2019 и Уж-12922/20 од 6. априла 2023. године, а који се примењују и у овом предмету, Уставни суд је оценио да су одбачајем захтева за судско одлучивање подносиоца уставне жалбе релевантне одредбе Закона о прекршајима примењене претерано формалистички и на уставноправно неприхватљив начин .
Уставни суд је, стога, сагласно одредби члана 89. став. 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/33 ), усвојио уставну жалбу и утврдио да је оспореним решењем Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године и решењем Прекршајног апелационог суда - Одељења у Новом Саду Прж. 17623/19 од 20. августа 2019. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено чланом 32. став 1. Устава, и то у погледу права на приступ суду као елемента права на правично суђење, одлучујући као у тачки 1. изреке .
5. Одлучујући о начину отклањања штетних последица повреде права , Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио оспорено решење Прекршајног апелационог суда - Одељења у Новом Саду Прж. 17623/19 од 20. августа 2019. године и одредио да исти суд донесе нову одлуку по жалби коју је подносилац уставне жалбе изјави о против решења Прекршајног суда у Новом Саду Пр. 8097/19 од 24. јула 2019. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
6. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.