Преглед документа Уж-6418/2019 Word документ

  • Уж-6418/2019
  • 21.12.2023.
  • Решење 1Прж.2312/19 од 18.04.2019.
  • Одлука о усвајању
  • Кривично право
  • Члан 32.Став 1
  • В. Ј.
  • -повреда права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Тијана Шурлан и Мирослав Николић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби В. Ј . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. децембра 2023 . године, донео је



О Д Л У К У



1. Усваја се уставна жалба В. Ј . и утврђује да је решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 2312/19 од 18. априла 2019 . године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије , док се уставна жалба у преосталом делу одбацује.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда Прж. 2312/19 од 18. априла 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби подносиоца уставне жалбе изјављеној против решења Прекршајног суда у Београду Пр. 5675/18 од 11. јануара 2019 . године.
3. Одбацује се захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне штете.
4. Одбацује се захтев подносиoца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.


О б р а з л о ж е њ е



1. В. Ј . из Београда је , 18 . јуна 2019. године, преко пуномоћника И. Р, адвоката из Београда, Уставном суду изјавио уставну жалбу против решења Прекршајног апелационог суда Прж. 2312/19 од 18. априла 2019. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и посебних права окривљеног из члана 33. ст. 2. и 5. Устава.
Уставном жалбом се оспорава решење којим је одбијена као неоснована жалба окривљеног, овде подносиоца, изјављена против решења којим је његов захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу одбачен као непотписан .
2. Уставни суд је, на седници одржаној 6. априла 20 23. године, донео одлуке Уж -7921/2019 и Уж-12922/20 кој има је усвојио уставн е жалб е И. Н . и Д. З . и утврдио да је решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 14423/19 од 4. јула 2019. године подносиоцу И. Н, а решењем Прекршајног апелационог суда – Одељења у Нишу Прж. 23173/20 од 19. новембра 2020. године подносиоцу Д. З . повређено право на приступ суду гарантовано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Ист им одлук ама, Уставни суд је наложио Прекршајном апелационом суду да донесе нове одлуке о жалбама подносилаца изјављеним против првостепених решења .
3. Уставни суд је, из садржине уставне жалбе и на основу увида у приложене доказе, утврдио следеће:
- да су наводи уставне жалбе којима се указује на повреду права на правично суђење у основи истоветни наводима који су изнети у уставним жалб ама поводом којих је Уставни суд одлучивао у предмет има Уж -7921/2019 и Уж-12922/2020;
- да су разлози на којима се заснива овде оспорено решење садржани и у образложењима судских одлука које су оспорене у предмет има Уж-7921/2019 и Уж-12922/2020;
- да је подносилац уставне жалбе у прекршајном поступку који је претходио уставносудском, био у битно истоветној чињеничној и правној ситуацији као и подносиоци уставн их жалб и у предмет има Уж-7921/2019 и Уж-12922/2020.
4. Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став. 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15, 10/23 и 92/23), усвојио уставну жалбу и утврдио да је оспореним решењем Прекршајног апелационог суда Прж. 2312/19 од 18. априла 2019. године подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, гарантовано чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењима о длука Уставног суда Уж-7921/2019 и Уж-12922/20 од 6. априла 20 23. године, које су објављене на веб-сајту Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
Одлучујући о начину отклањања штетних последица повреде права , Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио оспорено решење Прекршајног апелационог суда Прж. 2312/19 од 18. априла 2019. године и одредио да се донесе нова одлука по жалби коју је подносилац уставне жалбе изјави о против решења Прекршајног суда у Београду Пр. 5675/18 од 11. јануара 2019. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
5. У погледу тврдње о повреди посебних права окривљеног из члана 33. ст. 2. и 5. Устава, Уставни суд истиче да није посебно разматрао ове наводе, с обзиром на то да је претходно већ усвојио уставну жалбу и утврдио да је оспореним решењем повређено право подносиоца из члана 32. став 1. Устава.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу у овом делу , јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке .
6. Уставни суд је, у тачки 3. изреке, одбацио захтев подносиоца уставне жалбе за накнаду материјалне штете у висини трошкова прекршајног поступка и припадајуће законске затезне камате на тај износ , јер је оценио да у овом делу нису нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, сагласно члану 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду.
7. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, при чему у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 4. изреке.
8. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) , члана 45. тачка 9) , члана 46. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 8 9. Пословника о раду Уставног суда ( „Службени гласник РС “, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.