-нема повреде права на слободу и безбедност из члана 27. став 1. Устава
Република Србија
УСТАВНИ СУД
Број: Уж-2880/2021
_______ 2023. године
Б е о г р а д
Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Наташа Плавшић, Гордана Ајншпилер Поповић и др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Д . из Хајдукова, код Суботице, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 30. новембра 2023. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. Д . изјављена против решења Основног суда у Суботици Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године и Основног суда у Суботици Кв. 171/21 од 23. фебруара 2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Д . из Хајдукова, код Суботице, поднео је Уставном суду, 4. марта 2021. године, преко В . Ј . Ђ, адвоката из Суботице, уставну жалбу, допуњену поднеском од 22. марта 2021. године, против решења означених у изреци, због повреде права на слободу и безбедност из члана 27. став 1. Устава Републике Србије.
Подносилац је истакао и повреду права из члана 5. став 4. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, чије постојање повреде Уставни суд цени са аспекта садржине права из члана 27. став 3. Устава.
Уставном жалбом се оспоравају решења којима је подносиоцу уставне жалбе правноснажно одређен притвор на основу члана 211. став 1. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку у фази истраге.
У уставној жалби је наведено да је подносилац уставне жалбе лишен слободе 18. фебруара 2021. године у 9.00 сати, да му је одређено задржавање од 48 сати, те је 19. фебруара 2021. године изведен пред надлежног јавног тужиоца, где је саслушан у својству осумњиченог, након чега је суд усвојио предлог јавног тужиоца да се према подносиоцу одреди притвор.
Подносилац уставне жалбе је оспорио постојање притворских разлога наводећи да су нетачни подаци из казнене евиденције о ранијој осуђиваности подносиоца уставне жалбе, јер су правноснажне пресуде за кривично дело разбојништва укинуте пресудом суда ванредног правног лека, а подносилац је у поновном поступку ослобођен од оптужбе, као и да једна осуда подносиоца уставне жалбе због кривичног дела тешке крађе из 2009. године, није довољна за закључак да 2021. године постоји опасност да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело. Оспоравајући постојање притворског разлога из члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, подносилац је навео да чињеница да постоји НН саизвршилац и околност да треба испитати оштећену, нису довољни разлози који се могу сматрати особитим околностима у смислу овог притворског разлога.
Повреду права из члана 27. став 3. Устава подносилац заснива на тврдњи да је о његовој жалби која је поднета 19. фебруара 2021. године и препорученом поштом и путем електронске поште одлучено тек 23. фебруара, односно по протеку рока од 48 сати од пријема жалбе, који рок је утврђен одредбама члана 30. став 3. Устава и члана 214. ст. 3. и 4. Законика о кривичном поступку
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, поништи оспорене акте и наложи пуштање на слободу подносиоца уставне жалбе, као и да подносиоцу досуди накнаду материјалне штете на име присуствовања браниоца на рочишту 19. фебруара 2021. године и на име састава жалбе од 19. фебруара 2021. године и нематеријалне штете у износу од 2.000,00 евра, због утврђене повреде уставних права.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и одговор Основног суда у Суботици Су. VIII – 43 број 7/23 од 5. октобра 2023. године и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Основног суда у Суботици Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године према подносиоцу уставне жалбе одређен је притвор на основу члана 211. став 1. тач. 2) и 3) Законика о кривичном поступку, који му се рачуна од 18. фебруара 2021. године, када је лишен слободе.
У образложењу оспореног првостепеног решења наведено је да основана сумња да је осумњичени извршио кривично дело разбојништва произлази из извештаја ПУ Суботица Ку. број 220/21 од 18. фебруара 2021. године, кривичне пријаве од 7. фебруара 2021. године, записника о саслушању осумњиченог у полицији од 18. фебруара 2021. године и пред јавним тужилаштвом од 19. фебруара 2021. године, записника о препознавању лица путем фотографија од 18. фебруара 2021. године, записника о увиђају, решења о задржавању, криминалистичко техничке документације о препознавању. Образлажући постојање притворских разлога у оспореном решењу је у односу на тачку 3) члана 211. став 1. Законика о кривичном поступку наведено да постоји опасност да ће осумњичени боравком на слободи поновити кривично дело у кратком року, имајући у виду да се ради о специјалном повратнику који је раније осуђиван због истоврсног (имовинског) кривичног дела - тешке крађе, а имајући у виду да није запослен, да обавља повремене послове (сече дрва и продаје половне аутомобиле), постоји оправдана бојазан да ће боравком на слободи, у кратком временском периоду поновити кривично дело, како би обезбедио средства за живот за себе и своју породицу (отац је четворо „мале“ деце), док је у односу на постојање притворског разлога из тачке 2) истог члана наведено да постоји опасност да ће осумњичени боравком на слободи утицати на оштећену, са којом живи у истом месту, али и на евентуалне саучеснике, чији идентитет још увек није утврђен.
Уставни суд констатује да из образложења оспореног првостепеног решења произлази да је, приликом оцене постојања особитих околности из члана 211. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, суд имао у виду да је правноснажна пресуда Вишег суда у Суботици К. 65/08 од 30. марта 2020. године, за кривично дело разбојништва укинута пресудом Врховног касационог суда Кзз. 1471/18 од 29. јануара 2019. године и да је подносилац уставне жалбе у поновном поступку ослобођен, те је само осуђиваност на основу пресуде Основног суда у Бачкој Тополи К. 27/08 од 24. априла 2009. године, за кривично дело тешке крађе, суд узимао у обзир приликом оцене постојања притворског разлога из члана 211. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку.
Против првостепеног решења Основног суда у Суботици Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године жалбу је изјавио бранилац подносиоца уставне жалбе препорученом пошиљком 19. фебруара 2021. године, која је у суду примљена 22. фебруара 2021. године.
Провером навода подносиоца уставне жалбе да је његов бранилац жалбу против првостепеног решења о одређивању притвора Основног суда у Суботици Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године упутио и електронским путем 19. фебруара 2021. године у 17.22 сати, Уставни суд је из одговора Основног суда у Суботици Су. VIII – 43 број 7/23 од 5. октобра 2023. године утврдио да је у петак 19. фебруара 2021. године у 17.22 часова управа Основног суда у Суботици запримила обичан е- мејл, који није био снабдевен електронским потписом, у којем је наведено да је изјављена жалба против решења Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године и који је у прилогу садржао документ у пдф формату и скенирану потврду о пријему препоручене пошиљке од 19. фебруара 2021. године у 16.00 сати. У одговору суда је наведено да како се радило о обичном е- мејлу, који није снабдевен електронским потписом, суд је из њега утврдио да је жалба упућена препорученом пошиљком, те је у понедељак 22. фебруара 2021. године, по пријему препоручене пошиљке, жалба са списима предмета достављена Кв. већу ради одлучивања.
Оспореним решењем Основног суда у Суботици Кв. 171/21 од 23. фебруара 2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца подносиоца уставне жалбе изјављена 22. фебруара 2021. године против решења о одређивању притвора Основног суда у Суботици Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године.
У образложењу оспореног другостепеног решења наведено је да је правилно судија за претходни поступак одредио притвор према осумњиченом из разлога прописаних чланом 211. став 1. тач. 2) и 3)н Законика о кривичном поступку, за које је дао правилне и потпуне разлоге које у свему прихвата и на њих упућује и ово веће, који наводима жалбе нису доведени у сумњу.
4. Одредбама члан 27. ст. 1. и 3. Устава, на чије повреде се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност, да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито и да казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд.
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 и др.) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.); да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче (члан 211. став 1. тачка 2)); да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети (члан 211. став 1. тачка 3)).
Одредбама члана 214. ЗКП прописано је: да притвор у истрази може се одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.) (став 1.); да решење о продужењу или укидању притвора доноси се по службеној дужности или на предлог странака и браниоца (став 2.); да против решења о притвору странке и бранилац могу изјавити жалбу већу (члан 21. став 4.). Жалба, решење и остали списи достављају се одмах већу. Жалба не задржава извршење решења (став 3.); да се одлука о жалби доноси у року од 48 часова (став 4.).
Oдредбом члана 157а Судског пословника („Службени гласник РС", бр. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16, 16/18, 78/18, 43/19, 93/19 и 18/22) прописано је да електронска писмена у облику оригиналног електронског документа снабдевена одговарајућим електронским потписом и интегрисана временским жигом могу се у суду примити помоћу програма за пријем електронског документа, у складу са посебним прописима, након што се одговарајућим техничким средствима изврши провера електронског потписа и временског жига (став 1.); да се електронска писмена достављају суду путем електронске поште на адресу електронске поште која је од суда одређена за пријем електронских поднесака или другим електронским путем, у складу са законом (став 2.); да ако је законом прописано да акт треба да буде потписан од стране одређеног лица, сматра се да је тај услов испуњен за акт у облику електронског документа ако је на крају електронског документа наведено име и презиме одговарајућег лица и електронски документ потписан квалификованим електронским потписом тог лица (став 3.).
5. Разматрајући наводе уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права из члана 27. став 1. Устава, Уставни суд, као и у својим ранијим одлукама, наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на личну слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, али да ово право није апсолутно и да притвор представља посебно осетљиву меру његовог ограничења.
Сагласно одредбама члана 30. став 1. Устава и члана 211. став 1. ЗКП, притвор се према неком лицу може одредити и продужити само одлуком суда, уколико су кумулативно испуњена да услова: 1) да постоји основана сумња да је лице учинило кривично дело и 2) да је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка. Разлози који притварање могу чинити неопходним ради вођења кривичног поступка прописани су у тач. 1) до 4) члана 211. став 1. ЗКП.
Из наведеног, по оцени Уставног суда, недвосмислено произлази да суд може одредити (и продужити) притвор према неком лицу само уколико истовремено оцени да постоји основана сумња да је оно извршило кривично дело и да је његово притварање неопходно ради вођења кривичног поступка, те да потом, у решењу о одређивању (и продужењу) притвора, детаљно образложи који су то разлози који притварање чине неопходним ради несметаног вођења кривичног поступка.
Уставни суд је утврдио да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен због постојања основане сумње да је извршио кривично дело разбојништва. Притвор је према подносиоцу уставне жалбе оспореним решењима одређен на основу одредаба члана 211. став 1. тач. 2) и 3) ЗКП, односно због постојања околности које су указивале на опасност од доказне опструкције и понављања кривичног дела у кратком временском периоду.
Уставни суд је, увидом у садржину оспорених решења, утврдио да су она донета од стране надлежног кривичног суда на предлог надлежног јавног тужиоца и да су у њима детаљно цењена и образложена сва питања која су у конкретном случају била битна за одлучивање.
По оцени Уставног суда, заузет став кривичних судова, изражен кроз оспорена решења, не може се сматрати произвољним поступањем судова, с обзиром на то да је у образложењу оспорених решења наведено довољно конкретних околности, које међусобно посматрано оправдавају закључак о постојању особитих околности које указују на опасност да ће подносилац уставне жалбе боравком на слободи ометати доказни поступак утицањем на оштећену и евентуалне НН саизвршиоце, као и опасност да ће у кратком временском периоду поновити извршење кривичног дела, те се не могу прихватити као основане тврдње подносиоца уставне жалбе да у оспореним решењима нису наведени довољни разлози за одређивање притвора према подносиоцу.
Уставни суд је утврдио и да нису основане тврдње подносиоца уставне жалбе да су поступајући судови оценили подносиоца уставне жалбе специјалним повратником на основу нетачних података из казнене евиденције, с обзиром на то из оспорених решења произлази да је Основни суд у Суботици имао у виду да су правноснажна пресуда Вишег суда у Суботици К. 65/08 од 30. марта 2020. године, за кривично дело разбојништва , укинута пресудом Врховног касационог суда Кзз. 1471/18 од 29. јануара 2019. године и да је подносилац уставне жалбе у поновном поступку ослобођен, те је Уставни суд утврдио да је судија за претходни поступак, приликом оцене постојања особитих околности из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, узимао у обзир само ранију осуђиваност подносиоца уставне жалбе на основу пресуде Основног суда у Бачкој Тополи К. 27/08 од 24. априла 2009. године, за кривично дело тешке крађе, доводећи ту чињеницу, о ранијој осуђиваности за имовинско кривично дело, које је истоврсно са кривичним делом за које се сумњичи у предметном поступку, у међусобну повезаност са личним приликама подносиоца уставне жалбе, као незапосленог лица које од повремених (неизвесних – напомена УС) послова (у виду повремене сече дрва и продаје половних аутомобила), издржава породицу са четворо деце.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио да су оспорена решења донета у поступку спроведеном у складу са законом и да су заснована на законом прописаним разлозима због којих се према лицу за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело може одредити притвор, те је утврдио да није повређено право подносиоца уставне жалбе из члана 27. став 1. Устава.
Стога је Суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др.закон, 103/15, 10/23 и 92/23), уставну жалбу у односу на истакнуту повреду права из члана 27. став 1. Устава одбио као неосновану.
6. Разматрајући основаност тврдњи о повреди права на хитно одлучивање о жалби изјављеној против решења о одређивању притвора, из члана 27. став 3. Устава, којим се јемчи лицу лишеном слободе, па тиме и притвореном лицу, поред осталог, да ће суд хитно одлучити о законитости његовог лишења слободе. Уставни суд констатује да се уставотворац није задржао на наведеној гаранцији, већ је одредбом члана 30. став 3. Устава зајемчио притвореном лицу да ће о његовој жалби на одређивање притвора надлежни суд одлучити и своју одлуку му доставити у року од 48 часова. Овај захтев хитности произлази и из одредбе члана 214. став 4. ЗКП којом је се прописано да се одлука о жалби против решења о одређивању притвора доноси у року од 48 часова.
Примењујући напред наведено на конкретан случај, Уставни суд, је утврдио да је бранилац подносиоца устане жалбе жалбу против решења о одређивању притвора упутио суду препорученом пошиљком 19. фебруара 2021. године (петак), која је у суду запримљена првог наредног радног дана – 22. фебруара 2021. године (понедељак), као и да је суд оспореним другостепеним решењем одлучио о предметној жалби наредног дана – 23. фебруара 2021. године, односно у року краћем од 48 сати од пријема жалбе у суд у.
Уставни суд је даље утврдио да је бранилац подносиоца уставне жалбе исту жалбу доставио Основном суду у Суботици и електронском поштом дана 19. фебруара 2021. године, али да то није учинио у складу са одредбом члана 157а Судског пословника, јер предметни електронски документ није био снабдевен одговарајућим електронским потписом, нити је достављен на адресу електронске поште која је од суда одређена за пријем електронских поднесака, већ је била упућена на адресу судске управе, која је намењена за комуникацију са судском управом, а не за изјављивање правних лекова у предметима тог суда.
Полазећи од наведеног, Уставни суд не може прихватити као основане тврдње подносиоца уставне жалбе да о жалби његовог браниоца изјављеној против решења о одређивању притвора није одлучено у року из члана 30. став 3. Устава и члана 214. став 4. ЗКП.
Имајући у виду изложено, Уставни суд је утврдио да у поступку по жалби изјављеној против решења Основног суда у Суботици Кпп. 73/21 од 19. фебруара 2021. године , у коме је донето решење истог суда Кв. 171/21 од 23. фебруара 2021. године, није повређено право подносиоца уставне жалбе из члана 27. став 3. Устав, па је и у овом делу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбио као неосновану.
7. Сагласно свему изнетом, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.