Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, др Наташа Плавшић и Мирослав Николић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Г. Н . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 18. октобра 2023. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Г. Н . и утврђује да је пресудом Врховног касационог суда Кзз. 804/2019 од 12. септембра 2019. године подносиоцу уставне жалбе повеђено право на правно средство, зајемчено одредбом члана 36. став 2. Устава Републике Србије .
2. Поништава се други став изреке пресуде Врховног касационог суда Кзз. 804/2019 од 12. септембра 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о захтеву за заштиту законитости адвоката В. Д . од 11. августа 2019. године, изјављеном против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К. 2/19 од 25. фебруара 2019. године и Апелационог суда у Нишу Кж1. 331/19 од 24. априла 2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Г. Н . из Београда поднео је Уставном суду, 4. децембра 201 9. године, преко пуномоћника В. Д , адвоката из Београда, уставну жалбу против пресуде Врховног касационог суда Кзз. 804/2019 од 12. септембра 2019. године, због повреде права на правично суђење и права на правно средство , зајемчених одредб ама члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава одлука суда ванредног правног лека којом је одбачен као неблаговремен захтев за заштиту законитости подносиоца уст авне жалбе изјављен против правноснжних пресуда којима је , због учињеног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, осуђен на казну затвора у трајању од осам година.
У уставној жалби наведено је да је Врховни касациони суд одбацио као неблаговремен захтев за заштиту законитости, оценивши да је наведени ванредни правни лек поднет по истеку Закоником о кривичном поступку прописаног рока од 30 дана од пријема другостепене пресуде, иако је тај ванредни правни лек поднет у законом прописаном року, погрешно узимајући да је захтев за заштиту законитости поднет 13. августа 2019. године, када је примљен у суду, уместо 11. августа 2019. године, када је пре порученом пошиљком предат пошти.
Предложeно је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених права , поништи оспорену пресуду и наложи Врховном касационом суду да донесе одлуку о благовремено поднетом захтеву за заштиту законитости.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе и приложене документациј е, из одговора Вишег суда у Пироту К. 2/19 од 1. септембра и 13. октобра 2022. године , те увидом у списе предмета Вишег суда у Пироту К. 2/19 (раније К. 16/18), утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Пресуда Апелационог суда у Нишу Кж1. 331/19 од 24. априла 201 9. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, и потврђена пресуда Вишег суда у Пироту К. 2/19 од 25. фебруара 201 9. године, којом је подносилац уставне жалбе оглашен кривим због учињеног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, подносиоцу уставне жалбе достављена је истицањем писмена на огласној табли дана 4. јула 2019. године , тако да се сматра урученом 12. јула 2019. године, а његовим браниоцима уредно је уручена 1. јула 2019. године, адвокату В. Д, и 26. јуна 2019. године, адвокату Н. Д.
Против првноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К. 2/19 од 25. фебруара 2019. године и Апелационог суда у Нишу Кж1. 331/19 од 24. априла 2019. године бранилац подносиоца уставне жалбе Н . Д, адвокат из Београда, поднео је захтев за заштиту законитости препорученом поштом 23. јула 2019. године, који је у Вишем суду у Пироту запримљен 24. јула 2019. године.
Виши суд у Пироту је 25. јула 2019. године доставио списе предмета К. 2/19 Врховном касационом суду, ради одлучивања о захтеву за заштиту законитости адвоката Н . Д . од 23. јула 2019. године.
Након тога, Виши суд у Пироту је 13. августа 2019. године запримио захтев за заштиту законитости који је поднео бранилац подносиоца уставне жалбе В. Д, адвокат из Београда, и на пријемном печату суда је констатовано да је наведени поднесак достављен суду 13. августа 2019. године препорученом поштом, а да је предат пошти 11. августа 2019. године под бројем RE1441776656RS.
Из Потврде о пријему пошиљке, која је достављена уз уставну жалбу, произлази да је бранилац подносиоца уставне жалбе , адвокат В. Д, упутио 11. августа 2019. године, преко поште ПТТ 11061 Београд, Вишем суду у Пироту препоручену пошиљк у број RE1441776656RS.
Виши суд у Пироту је, уз допис К. 2/19 од 13. августа 2019. године, доставио Врховном касационом суду захтев за заштиту законитости адвоката В. Д , наводећи у том допису да је захтев поднет 13. августа 2019.године.
Испитијући испуњеност процесних претпоставки за одлучивње о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката В . Д , Врховни касациони суд је нашао да је исти неблаговремен са образложењем да из списа предмета произлази да је окривљеном Г. Н . другостепен а пресуд а достављена 12. јула 2019. године, а да је његов бранилац поднео захтев за заштиту законитости дана 13. августа 2018. године, дакле по протеку прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП.
4. Одредбама Устава, чију повреду подносилац уставне жалбе истиче, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да с вако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2 .)
Одредбoм члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку ( „Службени гласник РС“, бр. 72/1 1, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.
Осталим одредбама ЗКП, које су од значаја за одлучивање о овој уставноправној ствари, прописано је: да се рокови рачунају на часове, дане, месеце и године ( члан 224. став 2.); да час или дан кад је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока, не урачунава се у рок, већ се за почетак рока узима први наредни час, односно дан, да се у један дан рачуна 24 часа, а месец се рачуна по календарском времену (члан 224. став 3.); да кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућен, а да се предаја војној пошти у местима где не постоји редовна пошта сматра као предаја пошти препорученом пошиљком (члан 225. став 2.); да ако се достављање писмена окривљеном не може извршити на адресу о којој је окривљени обавестио орган поступка, достављач ће оставити обавештење да ће се писмено истаћи на огласној табли и по могућству, на интернет страници органа поступка. По протеку рока од осам дана од дана истицања писмена сматра се да је достављање извршено (члан 246. став 1.).
5. Уставни суд је, из навода уставне жалбе , утврдио да подноси лац повреду означених права заснива на тврдњи да је суд ванредног правног лека погрешно утврдио рок за изјављивање захтева за заштиту законитости против правноснажних пресуда од стране браниоца окривљеног, па је одбацивањем тог правног лека, као неблаговременог, подносиоцу ускраћено право да се оцени основаност његових навода изнетих у захтеву за заштиту законитости. Подносилац уставне жалбе сматра да је захтев за заштиту законитости поднет благовремено, с обзиром на то да се сматра да је правноснажна пресуд а достављена окривљеном 12. јула 2019. године, а да је његов бранилац наведени ванредни правни лек упутио суду преко поште препорученом пошиљком 11. августа 2019. године, дакле у року од 30 дана од дана пријема другостепене пресуде.
Уставни суд је у својој Одлуци Уж-2416/2010 од 5. децембра 2012. године заузео становиште да се право на приступ суду, као саставни део права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава , по правилу везује за првостепене судове, док је право на приступ жалбеном суду или суду који одлучује о ванредним правним лековима обезбеђено гарантовањем права на правни лек из члана 36. став 2. Устава.
Стога је Уставни суд наводе уставне жалбе ценио са аспекта садржине права на правно средство из члана 36. став 2. Устава.
Разматрајући наводе уставне жалбе, Уставни суд је утврдио: да је пресуда Апелационог суда у Нишу Кж1. 331/19 од 2 4. априла 201 9. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, и потврђена пресуда Вишег суда у Пироту К. 2/19 од 25. фебруара 201 9. године, подносиоцу уставне жалбе достављена истицањем на огласној табли суда 4. јула 2019. године, тако да се, сагласно члану 246. став 1. ЗКП достављање сматра извршеним , по протеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли, односно 12. јула 2019. године; да је последњи дан рока за изјављивање захтева за заштиту законитости против наведених пресуда био 11. август 2019. године; да је бранилац подносиоца уставне жалбе препорученом пошиљком дана 11. августа 2019. године упутио Вишем суду у Пироту захтев за заштиту законитости против правноснажних пресуда Вишег суда у Пироту К. 2/19 од 25. фебруара 2019. године и Апелационог суда у Нишу Кж1. 331/19 од 24. априла 2019. године , који је Виши суд примио 13. августа 2019. године.
Полазећи од тога да је Уставни суд несумњиво утврдио да је бранилац подносиоца уставне жалбе захтев за заштиту законитости упутио суду преко поште препорученом пошиљком 11. августа 2019. године, а не 13. августа 2018. године, како је то констатовано у образложењу оспорене пресуде и имајући у виду да се , сагласно одредби члана 255. став 2. ЗКП , кад је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра као дан предаје ономе коме је упућен, Уставни суд је утврдио да је оспореном пресудом Врховн ог касацион ог суд а Кзз. 804/2019 од 12. септембра 2019. године, због погрешн о утврђ еног датума подношења захтева за заштиту законитости , а што је утицало на оцену благовремсности истог, подносиоцу уставне жалбе повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава.
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Имајући у виду природу утврђене повреде права у конкретном случају и истакнути захтев подносиоца уставне жалбе , Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, нашао да се штетне последице ове повреде Уставом зајемченог права могу отклонити једино поништавањем другог става изреке пресуде Врховног касационог суда Кзз. 804/2019 од 12. септембра 2019. године и одређивањем да се у поновном поступку донесе нова одлука о поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката В. Д . од 11. августа 2019. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.