Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tam ás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. (М.) К. из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 28. септембра 2023. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. (М .) К. и утврђује да је пресудом Управног суда У. 4618 /17 од 25. септембра 20 20. године повређено право подноситељке уставне жалбе на правично суђење, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 4618 /17 од 25. септембра 20 20. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подноситељке уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-22-13583/2016 од 6. фебруара 2017. године.
3. Одбацује се захтев подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. (М .) К. из Београда, преко пуномоћника У. Д, адвоката из Београда, подне ла је Уставном суду, 3. децембра 20 20. године, уставну жалбу, допуњену поднеском од 4. децембра исте године, против појединачног акта наведеног у изреци, због повреде права на правично суђење, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије .
У уставној жалби је наведено: да је Служба за катастар непокретности Вождовац „погрешно и неосновано“ уписала објекат број 2 површине у основи 48 м2 на к.п. број … КО Вождовац као објекат преузет из земљишне књиге, иако он никада није био уписан у земљишну књигу; да се упоређивањем правног стања непокретности уписаних у земљишну књигу и катастар непокретности може утврдити да кућа у Б. број …, уписана у земљишној књизи, која се састојала од пословне просторије површине 44 м2, једнособног стана и две одвојене собе које чије један мањи стан, одговара објекту број 1 и посебним деловима тог објекта уписаног у катастру непокретности; да помоћна зграда одговара објекту број 3; да из наведеног произлази да објекат број 2 уопште није био уписан у земљишној књизи, па није могао бити ни преузет приликом оснивања катастра непокретности.
Према наводима уставне жалбе, Управном суду су предочени сви докази, али тај суд није навео одлучне чињенице, ни доказе на основу којих је утврдио да наводи подноситељке нису основани.
Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд утврди повреду права на правично суђење и поништи оспорену пресуду Управног суда, као и да утврди право подноситељке на накнаду трошкова поступка пред овим судом .
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у оспорен и акт , списе предмета број 952-02-9810/2010 Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Београд 2 и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. Решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Београд 2 број 952-02-9810/2010 од 21. јуна 2011. године, у тачки 1. диспозитива, одлучено је о захтеву подноситељке уставне жалбе „за исправку на непокретностима“ које се налазе на к.п. број … и дозвољена промена података упис аних носилаца права, и то М. М . ( подноситељке уставне жалбе), носиоца права коришћења на к.п. број … са заједничким уделом, као власника објекта број 1 са заједничким уделом и власника пословног простора бр. 1 и 4 са уделом 1/1 и Н. Д , носиоца права коришћења на к.п. број … са заједничким уделом, власника објеката бр. 1, 2 и 3 са заједничким уделом и власника две одвојене собе (које чине мањи стан). Из тачке 1. диспозитива наведеног решења произлази да је досадашње стање идентично новом стању које се успоставља предметним решењем.
У решењу Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-22-13583/2016 од 6. фебруара 2017. године, којим је одбијена жалба подноситељке изјављена против предметног решења првостепеног органа , констатовано је да је у жалби наведено: да се побијаним решењем дозвољава упис података који су већ били уписани, а да се зграда означена бројем 2 не помиње; да је зграда број 1 заправо пословни простор површине 44 м2, са станом од 32 м2, који је представљен као објекат број 4 и да су неправилно „придодати сувласници из правог објекта број 2 (једнособан стан и две одвојене собе), а све у циљу да се дивљи објекат означен бројем 2 прогласи легалним “. Другостепени орган је одбио жалбу, уз паушалну оцену да наводи жалбе нису од утицаја на другачију одлуку у предметној управној ствари.
Оспореном пресудом Управног суда У. 4618 /17 од 25. септембра 20 20. године одбијена је као неоснована тужба подноситељке уставне жалбе поднета против предметног решења Републичког геодетског завода. Управни суд је у образложењу констатовао да је подноситељка у тужби навела: да се поређењем непокретности које су на спорној парцели биле уписане у земљишној књизи и оних које су уписане у катастру непокретности може утврдити очигледно неподударање; да је првостепени орган погрешно и без основа уписао објекат број 2 на тој парцели, наводећи да је преузет из земљишне књиге, иако тај објекат, површине 48 м2 никада није био уписан у земљишној књизи , већ се, према наводима тужбе, ради о нелегалном објекту. Управни суд је одлуку о одбијању тужбе засновао на истим разлозима које је навео тужени орган, при чему се није посебно изјаснио о наводима тужбе у вези са површином и структуром објекта означеним бројем 2 у катастру непокретности и носиоцима права на том објекту.
3.2. У земљишн о-књижном улошку број 3629, на к.п. број … су уписана три земљишно-књижно тела: I – земљиште без зграде; II – кућа број … у улици Б, која се састоји од 1) пословне просторије од 44 м2, 2) једнособног стана и 3) две одвојене собе (које чине мањи стан) и III – помоћна зграда од једне одвојене собе од 3,5x3,5 м2.
Према подацима на интернет страници Републичког геодетског завода за 17. јул 2023. године, на к.п. број … су уписани објекти преузети из земљишне књиге: пословно-стамбена зграда површине 93 м2, породична стамбена зграда површине 46 м2 и породична стамбена зграда површине 16 м2, као и објект и без одобрења за градњу: две породичне стамбене зграде површине 11, односно 26 м2 .
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се указуј е у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ “, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС “, број 30/10), који се примењивао до 31. маја 2017. године, било је прописано: да се пре доношења решења морају утврдити све одлучне чињенице и околности које су од значаја за доношење решења и странкама омогућити да остваре и заштите своја права и правне интересе ( члан 125. став 1.) ; да образложење решења садржи, поред осталог, правне прописе и разлоге који с обзиром на утврђено чињенично стање упућују на решење какво је дато у диспозитиву (ч лан 199. став 2.); да ће д ругостепени орган одбити жалбу кад утврди да је поступак који је решењу претходио правилно спроведен и да је решење правилно и на закону засновано, а жалба неоснована (ч лан 230. став 1.); да се одредбе овог закона које се односе на првостепено решење сходно примењују и на решења која се доносе по жалби ( члан 235. став 1 ).
Одредбом члана 24. став 1. тачка 3) Закона о управним споровима („ Службени лист РС“, број 111/09) прописано је да се управни акт може побијати тужбом у управном спору због незаконитости ако у поступку доношења акта није поступљено по правилима поступка.
5. Подноситељка уставне жалбе истиче да у оспореној пресуди нису оцењени наводи тужбе којима је указивала на то да објекат означен бројем 2 у катастру непокретности није био уписан у земљишној књизи, па није могао бити ни преузет приликом оснивања катастра непокретности.
Оцењујући основаност ових навода уставне жалбе са становишта права на правично суђење зајемченог чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да се уставна гаранција права на правично суђење, поред осталог, састоји у томе да судска одлука о нечијем праву или обавези мора бити донета у поступку који је спроведен у складу са важећим процесним законом, применом меродавног материјалног права и образложена на уставноправно прихватљив начин, јер би се у супротном могла сматрати резултатом арбитрерног поступања и одлучивања надлежног суда. Суд подсећа да обавеза образложења судске одлуке не значи да се у одлуци морају дати детаљни одговори на све изнете аргументе (у том смислу је и став Европског суда за људска права у предмету Van der Hurk против Холандије, пресуда од 19. априла 1994. године, § 61.). То нарочито важи за образложења одлука судова правног лека у којема су прихваћени аргументи изнети у одлукама нижих судова, односно органа управе. Међутим, за оцену да ли су у тим случајевима испуњени стандарди права на правично суђење неопходно је сагледати да ли је суд правног лека испитао одлучна питања која су пред њега изнета или се задовољио пуким потврђивањем одлуке нижег суда. Овај захтев је утолико значајнији уколико странка није била у могућности да усмено изнесе своју ствар у току поступка ( реч је о ставу израженом у одлуци Европског суда за људска права Helle против Финске, од 19. децембра 1997. године, § 60.).
Уставни суд даље указује на то да се контрола законитости аката државне управе у управном спору не исцрпљује у праву странака на подношење тужбе надлежном суду, већ се остварује кроз потпуну оцену тужбених навода у циљу елиминисања из правног поретка незаконитих аката управних органа. Суд, такође, наглашава да процесна правила садржана у Закону о општем управном поступку представљају неодвојиви део процесних јемстава правичног суђења, заштићених Уставом. Наведено становиште Уставни суд је изразио, поред осталих, у одлукама Уж-7059/201 2 од 9. јула 2015. године и Уж – 3676/2015 од 17. новембра 201 6. године, које су објављене на интернет страници: www.ustavni.sud.rs.
Полазећи од чињеница утврђених у овом уставносудском поступку, Уставни суд је констатовао да је подноситељка уставне жалбе у поднетој жалби указала на разлике у погледу површине, структуре, носилаца права и правног статуса објекта који је у катастру непокретности означен бројем 2, али да предметно решење другостепеног органа не садржи било какву оцену тих навода подноситељке. Суд је даље констатовао да је подноситељка у тужби истакла да објекат означен бројем 2 у катастру непокретности није био уписан у земљишној књизи, па није могао бити преузет приликом оснивања катастра непокретности, али да се Управни суд о томе није изјаснио, иако ти наводи подноситељке нису били размотрени у управном поступку. Стога се из оспорене пресуде не може утврдити да ли је Управни суд једноставно превидео наводе тужбе о неподударности између земљишних књига и катастра непокретности у вези са објектом број 2 или је сматрао да ти наводи нису основани, али је изостанком оцене тих навода, по налажењу овог суда, подноситељки уставне жалбе повређено право на образложену судску одлуку, као елемент права на правично суђење зајемченог чланом 32. став 1. Устава.
На основу изложеног, Уставни суд је усвојио уставну жалбу, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд наглашава да није надлежан да одлучује о захтеву за исправку података у катастру непокретности, нити се овом одлуком прејудицира одлука надлежног органа о томе, под условом да с е основаност захтева оцени у поступку који је спроведен у складу са законом.
6. Имајући у виду природу у тврђене повреде права у конкретном случају, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да се штетне последице повреде уставног права у конкретном случају могу отклонити једино поништавањем оспорене пресуде Управног суда У. 4618 /17 од 25. септембра 20 20. године и одређивањем да се у поновном поступку донесе нова одлука о тужби подноситељке уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-22-13583/2016 од 6. фебруара 2017. године, па је одлучио као у тачки 2. изреке.
7. У погледу захтева подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. Како у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду ( видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.), Суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у тачки 3 . изреке.
8. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.