Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров , др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. Б . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 14. септембра 2023. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба А. Б . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који је вођен пред Основним судом у Шапцу у предмету К. 682/17 (раније у предмету К. 538/13 Основног суда у Шапцу – Судска јединица у Коцељеви).
О б р а з л о ж е њ е
1. А. Б . из Београда поднео је Уставном суду, 24. јула 20 20. године, преко пуномоћника Д . Д, адвоката из Београда, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који је вођен пред Основним судом у Шапцу у предмету К. 682/17 (раније у предмету К. 538/13 Основног суда у Шапцу – Судска јединица у Коцељеви).
Подносилац изјављуј е уставну жалбу као лице које је у оспореном кривичном поступку имало својство оштећеног.
У уставној жалби је наведено: да је оспорени кривични поступак трајао девет година, да није било сложених правних и чињеничних питања, као и да су поступајући судови „неделотворно и неефикасно поступали“ у конкретном случају.
Предложено је да Уставни суд одлучи о праву на накнаду и висини износа накнаде штете због повреде означеног уставног права .
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из списа предмета К. 682/17 Основног суда у Шапцу, између осталог, утврдио:
- да је Основни суд у Шапцу 18. септембра 2012. године донео решење о спровођењу истраге Ки. 884/12 против окривљених Р.П. и Б.П; у току истраге саслушани су окривљени, испитан је оштећени, овде подносилац уставне жалбе, као и сведок Т.Б;
- да је оштећени 7. новембра 2012. године истакао имовинскоправни захтев;
- да је Основно јавно тужилаштво у Шапцу 9. маја 2013. године подигло оптужницу Кт. 1788/11 против окривљених, због кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09) у вези члана 33. Кривичног законика;
- да се поступак водио против окривљених пред Основним судом у Шапцу – Судска јединица у Коцељеви у предмету К. 538/13;
- да је у току 2013, 2014, 2015. и 2016. године главни претрес одржан четири пута, док је одложен 12 пута;
- да је актом Основног јавног тужилаштва у Шапцу Кт. 1788/11 од 21. новембра 2016. године измењена оптужница;
- да је до доношења пресуде Основног суда у Шапцу – Судска јединица у Коцељеви К. 538/13 од 12. априла 2017. године главни претрес одржан једном, док је два пута одложен; наведеном пресудом окривљени су ослобођени од оптужбе да су извршили кривично дело преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика;
- да је решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж.1. 752/17 од 23. августа 2017. године усвојена жалба Основног јавног тужиоца у Шапцу, те је укинута пресуда Основног суда у Шапцу – Судска јединица у Коцељеви К. 538/13 од 12. априла 2017. године, и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење;
- да се поступак наставио пред Основним судом у Шапцу у предмету К. 682/17. У току поступка обављено је медицинско -психијатријско вештачење окривљеног Р.П; до доношења решења о раздвајању поступка К. 652/17 од 22. октобра 2018. године у односу на окривљеног Р.П. главни претрес је одржан четири пута, док је два пута одложен;
- да је пресудом Основног суда у Шапцу К. 682/17 од 18. децембра 2018. године окривљени Б.П. ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика; до тог тренутка главни претрес је два пута одржан;
- да је пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж.1. 130/19 од 24. априла 2019. године усвојена жалба Основног јавног тужиоца у Шапцу, те је преиначена пресуда Основног суда у Шапцу К. 682/17 од 18. децембра 2018. године тако што је Апелациони суд окривљеног Б.П. огласио кривим да је учинио кривично дело преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика и осуђен је на казну затвора у трајању од две године;
- да је решењем Основног суда у Шапцу К. 1021/19 од 10. децембра 2019. године одбачена оптужница Основног јавног тужилаштва у Шапцу Кт. 1788/11 од 9. маја 2013. године поднета против окривљеног Р.П, због наступања трајне процесне неспособности;
- да је пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж.1. 1008/19 од 5. марта 2020. године, ставом првим , одбијена као неоснована жалба Основног јавног тужиоца у Шапцу, док је ставом другим одбачена као недозвољена жалба пуномоћника оштећеног.
4. Испитујући постојање претпоставки да одлучује о основаности навода о повреди права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, Суд је најпре испитивао да ли је уставна жалба допуштена ratione personae. Уставни суд је пошао од своје досадашње праксе, као и праксе Европског суда за људска права и констатовао да се право на правично суђење и на суђење у разумном року у кривичним поступцима, пре свега, гарантује окривљеном, јер се у том поступку одлучује о оптужбама које се стављају на терет окривљеном, а не о правима и обавезама других учесника у поступку. Стога, оштећени као тужилац, приватни тужилац, а ни оштећени, немају ни Уставом, нити законом зајемчено право да ће се против трећег лица водити кривични поступак и да ће лице које је окривљено бити и осуђено, односно да ће му бити изречена одређена кривична санкција. Из наведеног следи да је у односу на означена лица уставна жалба ratione personae недопуштена и када је реч о истицању повреде права на суђење у разумном року, пошто је ово право само један од елемената права на правично суђење. Међутим, од овог правила постоје изузеци.
Наиме, имајући у виду чињеницу да оштећени као тужилац, приватни тужилац и оштећени имају законом прописано право да у кривичном поступку истакну имовинскоправни захтев и да се о њему одлучи, то се наведена лица могу позвати на повреду права на суђење у разумном року у кривичном поступку у оном његовом делу који се односи на грађанска права ( видети пресуду Европског суда за људска права у предмету Борис Стојановски против Бивше Југословенске Републике Македоније, представка број 41916/04 од 6. маја 2010. године, став 36.). У наведеном смислу, оштећени као тужилац, приватни тужилац и оштећени могу истицати повреду права на суђење у разумном року у кривичном поступку у оном његовом делу који се односи на одлучивање о „ грађанском захтеву“, и то од тренутка када су у том поступку истакли имовинскоправни захтев.
У конкретном случају, подносилац уставне жалбе оспорава трајање кривичног поступка у коме је имао својство оштећеног, при чему је истакао имовинскоправни захтев, те је Уставни суд оценио да је активно легитимисан за истицање повреде права на суђење у разумном року из члана 32. Устава.
5. Испитујући основаност навода о повреди права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава , Уставни суд је, крећући се у оквиру навода и разлога уставне жалбе, утврдио да је подноси лац истакао имовинскоправни захтев 7. новембра 2012 . године у истрази која се водила у пре дмету Основног суда у Шапцу Ки. 884/12, као и да је кривични поступак правоснажно окончан 5. марта 2020 . године, из чега следи да је, у односу на подносиоца трајао седам година и четири месеца. Наведено трајање поступка, само по себи, може указивати да исти није окончан у разумном року.
Међутим, полазећи од тога да је појам разумног трајања судског поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а пре свега од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступања надлежних судова који воде поступак и природе захтева, односно значаја права о коме се расправља за подносиоца, Уставни суд је испитивао и да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дужину трајања поступка.
Уставни суд је утврдио да је кривични поступак чије се трајање оспорава, вођен против двоје окривљених. Поступак се водио због кривичног дела преваре из члана 208. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, које п о својој правној природи спада у тежа кривична дела и захтева спровођење одређеног доказног поступка. Од укупно 27 пута заказаног главн ог претреса, исти је одржан 11 пута. Уставни суд констатује да је претрес редовно заказиван, при чему је углавном одлаган због тешког здравственог стања окривљеног Р.П, што је на крају довело до раздвајања поступка према окривљеном Р.П. Суд указује да је до одлагања претреса довео и штрајк адвоката, али се то не може ставити на терет поступајућем суду . Такође, Уставни суд је нарочито имао у виду чињеницу да је првостепени суд два пута мериторно пресудио. По оцени Уставног суда, све напред наведено указује да су чињенична и правна питања на која је суд требало да одговори у оспореном поступку такве природе да указују на сложеност конкретног кривичног предмета, те да представљају оправдани разлог за дуже трајање овог поступка.
Полазећи од напред наведеног, Уставни суд је оценио да укупна дужина трајања поступка, као јединствена целина, не излази из оквира разумног рока, имајући у виду све околности конкретног случаја.
С обзиром на напред изложено, Уставни суд је оценио да у кривичном поступку који је вођен пред Основним судом у Шапцу у предмету К. 682/17 (раније пред Осносвним судом у Шапцу – Судска јединица у Коцељеви у предмету К. 538/13) није повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („ Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ).
6. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.