Уставни суд у саставу: председник Снежана Марковић и судије Mирослав Николић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, др Владан Петров, Весна Илић Прелић и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Ж . из Лајковца, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 14. септембра 2023. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. Ж . изјављена због повреде права на суђење у разумном року , из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који је вођен пред Вишим судом у Београду – Посебно одељење у предмету К.По1. 145/17 (раније К.По1. 210/10), док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Ж . из Лајковца поднео је Уставном суду, 25. октобра 2019. године, уставну жалбу против пресуде Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж1.По1. 11/19 од 21. јуна 2019. године због повреде права на правично суђење и повреде права на суђење у разумном року у кривичном поступку који је вођен пред Вишим судом у Београду – Посебно одељење у предмету К.По1. 145/17 (раније К.По1. 210/10), гарантованих одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава другостепена пресуда којом је подносилац уставне жалбе правноснажно ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању, као и трајање кривичног поступка који је правноснажно окончан оспореном пресудом.
У уставној жалби је наведено да је предметни кривични поступак започео хапшењем подносиоца уставне жалбе 10. фебруара 2009. године , а да је правноснажно окончан ослобађајућом пресудом после више од десет година. Образлажући повреду права на суђење у разумном року подносилац је у уставној жалби навео да су он и његов бранилац приступали свим заказаним рочиштима, да су достављали све тражене податке и да ни на који начин нису утицали на дужину трајања поступка; да ниједно од 3 1 окривљених лица није вршило опструкцију поступка, нити је довело до одуговлачења поступка „што се може видети из занемарљиво малог броја рочишта која нису одржана због одсуства окривљених из здравствених разлога “. Подносилац је навео да је на здравствено стање окривљених, поред поодмакле животне доби, значајан утицај имао комплетан поступак, начин хапшења, медијска испраћеност преко телевизијских канала, новина и друштвених мрежа, који су деловали изузетно стресно на све окривљене и чланове њихових породица, што је све допринело да су два окривљена преминула током десетогодишњег трајања поступка. У уставној жалби је наведено да је начином вођења и дужином трајања кривичног поступка подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење и право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду означених права, као и да утврди право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 3.000,00 евра .
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, увидом у уставну жалбу и достављену документацију, те на осно ву увида у списе предмета Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 145/17 (К. По1. 210/10) и одговора Вишег суда у Београду К.По1. 145/17 (К.По1. 210/10) од 28. јула 2020. године (у предмету УС, Уж-10781/17) , утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овом уставносудском предмету:
Захтевом за спровођење истраге Окружног јавног тужилаштва, Специјално тужилаштво Кт.С. 2/09 од 12. фебруара 2009. године подносиоцу уставне жалбе и још 18 лица стављено је на терет извршење више од 20 кривичних дела, за која је постојала основана сумња да су извршена у периоду дужем од две године (у току 2006. године до 10. фебруара 2009. године).
Решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење Ки.П. 4/09 од 13. фебруара 2009. године одређен је притвор према подносиоц у уставне жалбе због постојања осн оване сумње да је извршио кривично дело злочиначко удруживање из члана 346. став 1. Кривичног законика, кривично дело злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 1. и два кривична дел а злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези ст. 1. и 4. Кривичног законика. Истим решењем притвор је одређен још десеторици осумњичених лица за више кривичних дела преваре и злоупотребе службеног положаја, од којих су нека остала у покушају, нека су извршена подстрекавањем, а нека у саизвршилаштву.
Притвор се подносиоцу уставне жалбе рачуна од 10. фебруара 2009. године, када је лишен слободе, а трајао је до 15. априла 2010. године, када је укинут.
Оптужницом Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјано тужилаштво (касније Тужилаштво за организовани криминал ) Кт.С. 2/09 од 6. августа 2009. године подносиоцу уставне жалбе и другим окривљеним лицима (укупно 32 окривљена лица , од којих је двоје у току поступка преминуло, а један постао сведок сарадник) стављено је на терет извршење 50 различитих кривичних дела (превар е, фалсификовање исправе, злоупотребе службеног положаја) , с тим да је подносиоцу стављено на терет извршење кривичног дела злочиначко удруживање из члана 346. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. К ривичног законика, криивчно дело злоупотреба службеног положаја помагањем из члана 359. став 1. у вези члана 35. Кривичног законика, четири кривична дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и једног кривичног дела преваре из члана 208. став 3. у вези става 1. Кривичног законика (описани у другом ставу под тачкама 3, 8, 14 , 21, 26, 27 , 31. и 38. оптужнице).
Решењем Окружног суда у Београду – Посебно одељење Кв.П. 403/09 - КП. 35/09 од 6. новембра 2009. године враћена је оптужница Специјалног тужилаштва Кт.С. 2/09 од 6. августа 2009. године ради отклањања недостатака, након чега је то Тужилаштво поднело неизмењену оптужницу 12. новембра 2009. године.
Решењем Окружног суда у Београду – Посебно одељење К.П. 35/09-Кв.П. 446/09 од 27. новембра 2009. године неки од приговора окривљених који су поднети против оптужнице Окружног јавног тужилаштва у Београду – Специјано тужилаштво Кт.С. 2/09 од 6. августа 2009. године су усвојени у целости, а неки су, делимично усвојени, док је у односу на подносиоца уставне жалбе, кривични поступак по службеној дужности обустављен због кривичног дела преваре из члана 208. став 3. Кривичног законика, описаног у тачки 31. оптужнице , док је у преосталом делу оптужница Тужилаштва за организовани криминал Кт.С. 2/09 од 6. августа 2009. године ступила је на правну снагу решењем кривичног вапретресног већа Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал КП. 35/09 од 5. марта 2010. године.
У периоду од 24. маја 2010. године, када је започео главни претрес, па све до подношења измењене оптужнице Тужилаштва за организовани криминал Кт.С. 2/09 од 16. јуна 2016. године, одржано је 84 наставака главног претреса, који су трајали укупно 308 започетих часова, као и 18 одложених наставака главног претреса, од чега четири претреса нису одржана због штрајка адвоката и то : 17. октобра, 5. новембра, 26. новембра и 18. децембра 2014. године . Након подношења измењене оптужнице Тужилаштва за организовани криминал Кт. С. 2/09 од 16. јуна 2016. године па до 24. новембра 2016. године, односно до јавног објављивања првобитно донете првостепене пресуде, одржано је шест наставака главног претреса, који су трајали укупно 21 започети сат, док је један главни претрес, заказан за 27. јун 2016. године, одложен. (утврђено из одговора Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал К.По1. 145/17 од 28. јула 2020. године ).
Током првобитно вођеног првостепеног поступка расправа на главном претресу је два пута почињала изнова због промене чланова већа и једном због измена Законика о кривичном поступку, а сваки пут првоокривљени (који се теретио да је организатор групе ради вршења кривичних дела) је изнова детаљно износио своју одбрану у односу на све тачке оптужнице (50 тачака оптужнице) . Такође, Уставни суд је утврдио и да је оптужница два пута мењана и прецизирана, тако што је јавни тужилац одустајао од кривичног гоњења против појединих оптужених лица, односно за поједина кривична дела.
Из одговора Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал К.По1. 145/17 од 28. јула 2020. године произлази да је у току главног претреса, поред великог броја доказних предлога изнетих у оптужници, у које је извршен је увид, додатно је изведен велики број нових доказа, и писмених и усмених, које су предлагале странке у току поступка, па је тако поред испитивања бројних сведока, суд у току главног претреса, утврдивши да недостаје одређена документација, прибављао нове доказе, односно комплетирао непотпуну документацију, те је извршен одређени број вештачења (пре свих графолошка), која у току истраге нису била спроведена , те су преслушани вишесатни тонски записи прислушкиваних разговор а и извршен увид у смс поруке .
Уставни суд је увидом у списе предмета Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал К.По1. 145/17 утврдио да је суд у току трајања целокупног првостепеног поступка предузимао све расположиве мере како би обезбедио да се заказана расправа на главном претресу одржи, па је тако, не само имајући у виду године живота и здравствено стање појединих окривљених, поступак више пута раздвајао (када неки од окривљених не може да приступи) како би омогућио несметано одржавање наставка заказаног главног претреса и наставка доказног поступка, а потом раздвојене поступке спајао, када би се спорни окривљени појавио и на тај начин спречавао опструкцију спровођења доказног поступка од стране окривљених. При томе Уставни суд констатује да наведени начин обезбеђивања претпоставки за одржавање главног претреса није био чест (свега неколико пута је било потребе за прибегавањем раздвајања поступка и то у односу на неколицину окривљених, међу којма ниједанпут није био подносилац уставне жалбе).
Уставни суд је затим утврдио и да је Виши суд у Београду – Посебно одељење за организовани криминал рочишта за главни претрес заказивао у неколико спојених дана, скоро сваког, односно сваког другог месеца , као и да су рочишта за главни претрес углавном одржавана, а само изузетно неколико пута нису постојали услови за одржавање и то два пута због тога што су браниоци тражили време за припрему одбране по прецизираним оптужницама, једанпут је заступник јавне тужбе тражио одлагање (до доношења одлуке Врховног касационог суда поводом захтева за заштиту законитости изјављеног против другпстепене пресуде Кж1.По1. 6/17 од 16. јуна 2017. године), једанпут је био непотпун састав судећег већа на дан одржавања главног претреса, а једанпут није могао да се настави доказни поступак, јер се председник судећег већа, након отпочињања рочишта за г лавни претрес, осетио здравствено лоше, док главни претрес није могао да се одржи због штрајка адвоката четири пута (у 2014. години), као што је то напред наведено.
Из расположивих доказа Уставни суд је утврдио да подносилац уставне жалбе и његов бранилац нису изостајали са главног претреса, те стога ниједанпут главни претрес није био неодржан због разлога који се могу ставити на терет подносиоцу уставне жалбе.
Пресудом Вишег суда у Београду – Посебно одељење K. Пo1. 210/10 од 24. новембра 2016. године, исправљеном решењем истог суда К.По1. 210/10 од 20. децембра 2016. године, подносилац уставне жалбе је оглашен кривим, за кривичн о дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. Кривичног законика (описано тачком 8. оптужнице) и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и два месеца, у коју му се има урачунати време проведено у притовру у периоду од 10. фебруара 2009. године до 15. априла 2010. године , док је у односу на тачку 26. оптужнице првостепени суд изоставио кривично дело из члана 359. став 2. у вези става 1. Кривичног законика из продуженог кривичног дела злоупотребе службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, јер је закључио да није доказано да је окривљени извршио то дело .
Пресудом Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж1 . Пo1. 6/17 од 16. јуна 2017. године, усвајањем жалбе браниоца подносиоца уставне жалбе, укинута је првостепена пресуда и врћена првостепеном суду првостепеном суду на поновно суђење.
У поновном кривичном поступку, у односу на овде подносиоца уставне жалбе, везано за укинути део првостепене пресуде, а након подношења измењене оптужнице од стране Тужилаштва за организовани криминал КТ.С. 2/09 од 19. јуна 2018. године, одржано је једно припремно рочиште дана 12. јула 2018. године и пет наставака главног претреса - 13. септембра, 12. октобра, 29. октобра, 19. новембра и 10. децембра 2018. године (који су трајали укупно 13 започетих сати), док су једно припремно рочиште заказано за 20. јун 2018. године и један наставак главног претреса заказан за 21. фебруар 2018. године одложени, и то, прво, на предлог заступника јавне тужбе до доношења одлуке Врховног касционог суда, а други, на предлог одбране , јер није било одвољно времена за припрему одбране по прецизираној оптужници, како је то већ напред наведено у обазложењу ове одлуке .
Пресудом Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал K. Пo1. 145/17 од 21. децембра 2018. године подносилац уставне жалбе је оглашен кривим да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, описаног у тач. 8. и 26. оптужнице.
Оспореном пресудом Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Kжl. Пol. 11/19 од 21. јуна 2019. године, која је исправљена решењем тог суда Кж1.По1. 11/19 од 25. септембра 2019. године, у односу на подносиоца уставне жалбе, поводом жалбе Тужилаштва за организоцани криминал, а по службеној дужности преиначена је првостепена пресуда тако што је подносилац уставне жаллбе, на основу члана 423. тачка 2) Законика о кривичном поступку, ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, описаног у тач. 8. и 26. оптужнице.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава зајемчено је право на правично суђење, тако што је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
5. Полазећи од праксе Уставног суда, као и праксе и критеријума међународних институција за заштиту људских права, Уставни суд је уставноправном оценом спроведеног поступка у овој кривичноправној ствари утврдио да подносиоцу уставне жалбе није повређено право на суђење у разумном року.
Уставни суд најпре констатује да је против подносиоца уставне жалбе предметни кривични поступак покренут отварањем истраге и одређивањем притвора према подносиоцу уставне жалбе решењем Окружног суда у Београду Ки.П. 4/09 од 13. фебруара 2009. године , а притвор му се рачуна од 10. фебруара 2009. године, када је лишен слободе. Како је предметни кривични поступак правноснажно окончан пресудом Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Kжl. Пol. 11/19 од 21. јуна 2019. године, то значи да је оспорени поступак у односу на подносиоца уставне жалбе укупно трајао десет година и 4 месеца.
Наведено трајање кривичног поступка, само по себи, може указивати на то да предметни поступак није окончан у оквиру разумног рока, међутим, Уставни суд је имао у виду да оцена разумног трајања судског поступка зависи од низа чинилаца, пре свега, од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, поступања судова који воде поступак, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, као и значаја права за подносиоца. Полазећи од наведеног, Уставни суд је испитивао да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
Уставни суд је у наведеном смислу утврдио да се предметни кривични поступак водио против овде подносиоца уставне жалбе и још 31 окривљеног лица, којима су стављен а на терет кривичн а дела против имовине, против службене дужности и против правног саобраћаја описана у 50 тачака оптужнице , при чему је под носиоцу уставне жалбе првобитно стављено на терет осам кривичних дела, од којих је шест кривичних дела злоупотребе службеног положаја, једно кривично дело преваре и кривично дело злочиначко удруживање .
Уставни суд је утврдио да је у оспореном поступку спроведен веома обиман доказни поступак, са изразито опширним материјалним доказима, са великим бројем сведока, вештачењима и преслушавањем прислушкиваних вишедневних разговора и читањем смс порука. Наведено несумњиво указује да су чињенична и правна питања на која је суд требало да одговори у оспореном поступку такве природе да упућују на изузетну сложеност конкретног кривичног предмета, што додатно потврђује и чињеница да је оптужница два пута прецизирана, а првобитно донета првостепена пресуда Вишег суда у Београду – Посебно одељење K. Пo1. 210/10 од 24. новембра 2016. године написана на више од 400 страница , док је пресуда К.По1. 145/17 од 21. децембра 2018. године написана је на 148 страна.
Оцењујући поступање надлежних судова, Уставни суд констатује да је за време трајања поступка главни претрес заказан укупно 115 пута, од чега је одржан 95 пута, што само по себи указује да је претрес редовно заказиван и одржаван. Поред наведеног Уставни суд указује на то да је суд предузео све расположиве мере како до опструкције поступка од стране окривљених не би дошло, те тако главни претрес није могао да се одржи укупно 16 пута и то: четири пута због штрајка адвоката , два пута на захтев бранилаца ради припреме одбране поводом прецизирања оптужног акта, два пута због спречености суда, једанпут на захтев заступника јавне оптужбе, а седам пута због недоласка по неког од окривљених (четири пута Г.М. и по једанпут Д.О, Б.Л, Д.Џ.).
Штавише, Уставни суд констатује да подносилац у уставној жалби није указао, нити је увидом у списе премета Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1. 145/17 утврђено да је у току поступка било дужих периода неактивности на страни поступајућих судова, нити је у уставној жалби указао на било које друге пропусте судова, већ је само указао да су се он и његов бранилац увек одазивали позиву суда, као и да је мали број рочишта одложен због здравствених проблема окривљених. Уставни суд у наведеном смислу указује да дужина трајања поступка, сама по себи, најчешће није довољан критеријум за утврђење повреде права на суђење у разумном року, већ да је потребно имати у виду и друге критеријуме, као што су сложеност чињеничних и правних питања и поступање судова који воде поступак, а које околности у конкретном случају указују да предметно трајање поступка није било неразумно.
С обзиром на све напред изложено, Уставни суд је оценио да у кривичном поступку који је вођен пред Вишим судом у Београду – Посебно одељење К. По1. 145/17 (ранији број К. По1. 210/10) није повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон, 103/15 и 10/23 ), одлучујући као у првом делу изреке.
6. Испитујући испуњеност претпоставки за одлучивање у преосталом делу уставне жалбе, Уставни суд констатује да се уставном жалбом оспорава пресуда Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж1.По1. 11/19 од 21. јуна 2019. године којом је подносилац уставне жалбе правноснажно ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело које је било предмет кривичног поступка који је против њега вођен, те стога не постоји оправдани правни интерес подносиоца уставне жалбе да истиче повреду права на правично суђење таквом судском одлуком. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду у овом делу одбацио уставну жалбу, јер нису испуњене Уставом и законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу изреке.
7. Следом свега изложеног, Уставни суд је, на основу одреда ба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.