Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, чланови Већа , у поступку по уставној жалби М. Г . из Ивањице , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 14. септембра 202 3. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Г . и утврђује да је решењем Вишег суда у Чачку Гжрр. 160/19 од 30. октобра 2019. године подноси оцу уставне жалбе повређено право на правно с редство, зајемчено одредбом члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Вишег суда у Чачку Гжрр. 160/19 од 30. октобра 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби подноси оца уставне жалбе изјављеној против пресуде Основног суда у Ивањици П рр. 114/18 од 25. децембра 201 8. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Г . из Ивањице поднело је Уставном суду, 18. децембра 2019. године, преко пуномоћника И. В , адвоката из Крагујевца, уставну жалбу против решења Вишег суда у Чачку Гжрр. 160/19 од 30. октобра 2019. године, због повреде начела непосредне примене зајемчених права, права на правично суђење и права на правно средство из члана 18, члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије.
Подносилац у уставн ој жалб и, поред осталог, наводи: да је другостепени суд потпуно занемаривши позитивне норме Закона о парничном поступку, којим је регулисано достављање жалбе путем телеграма, жалбу коју је изјавио против првостепене пресуде одбацио нашавши да је изјављена по истеку законом прописаног рока.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорено решење.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у списе предмета Основног суда у Ивањици Прр. 114/18 и документације која је достављена уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Подносилац уставне жалбе је тужбом од 8. новембра 201 8. године покренуо пред Основним судом у Ивањици парнични поступак ради новчаног обештећења против Републике Србије – Министарства правде – Привредног суда у Чачку .
Пресудом Основног суда у Ивањици Прр. 114/18 од 25. децембра 201 8. године обавезана је тужена Република Србија, Привредни суд у Чачку да тужиоцу на име новчаног обештећења за неимовинску штету због повреде права на суђење у разумном року, у предмету Привредног суда у Чачку Ст. 26/10 (стари број Ст. 20/09) исплати износ од 400 евра, са законском затезном каматом почев од дана пресуђења, а који износ ће се исплатити на терет буџетских средстава Републике Србије, у оквиру средстава која су намењена покрићу текућих расхода Привредног суда у Чачку, док је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тражио да се тужена обавеже да му на име новчаног обештећења, преко досуђеног износа исплати износ од још 1.100 евра. Истом пресудом је тужена обавезана да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 13.500,00 динара.
Наведена пресуда је 30. јануара 2019. године достављена пуномоћнику тужи оца, који је 7. фебруара 2019. године упутио првостепеном суду телеграм број 34117910004232. Текст телеграма гласи: „Изјављујем жалбу на став 2 и 3 пресуде Основног суда у Ивањици Прр. 114/18 од 25. децембра 2018. године из свих законских разлога. И. В, Крагујевац “. Телеграм је следећег дана примљен у Основном суду у Ивањици. На пријемном печату је назначено и време пријема (10.50 часова ).
Пуномоћник тужиоца је 11. фебруара 201 9. године Основном суду у Ивањици поштом препорученом поштом предао поднесак – жалбу против пресуде истог суда Прр. 114/18 од 25. децембра 201 8. године, а након жалбе поднете телеграфским путем, сходно одредби члана 104. став 3. Закона о парничном поступку. На полеђини наведеног поднеска је поступајући судија, 28. фебруара 2019. године дао наредбу да се провери преко управника поште када је тужилац примио првостепену пресуду, те навео да је телеграм благовремено поднет, ако је првостепена пресуда примљена 30. јануара 2019. године.
Јавно предузеће „Пошта Србије“, регионална радна јединица „Јагодина, Крушевац, Крагујевац“ је својим дописом број 2019-45407/1 од 12. марта 2019. године обавестило суд да је утврђено да је предметна пошиљка – пресуда Основног суда у Ивањици Прр. 114/18 од 25. децембра 2018. године уручена лично примаоцу, адвокату И. В . дана 30. јануара 2019. године.
Одлучујући о жалби, Виши суд у Чачку је решењем Гжрр. 160/19 од 30. октобра 2019. године, одбацио жалбу тужиоца изјављену против пресуде Основног суда у Ивањици Прр. 114/18 од 25. децембра 201 8. године.
У образложењу оспореног другостепеног решења, је, поред осталог, наведено: да је према стању у списима, тужилац ожалбену пресуду са правном поуком да се против исте може изјавити жалба Вишем суду у Чачку у року од 8 дана од дана пријема, примио дана 30. јануара 2019. године; да је жалбу против првостепене пресуде предао суду препорученом пошиљком дана 11. фебруара 2019. године, што се утврђује из пријемног печата Основног суда у Ивањици; да је имајући у виду дан пријема ожалбене пресуде од стране тужиоца – 30. јануара 2019. године, то је задњи дан рока од осам дана за изјављивање жалбе истекао дана 8. фебруара 2019. године, па како је жалба поднета 11. фебруара 2019. године, по истеку законом предвиђеног рока, Виши суд је исту одбацио као неблаговремену.
4. Одредбом члана 36. став 2. Устава, на чију се повреду указује, зајемчено је сваком право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.
Законом о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – Одлука УС, 74/13 – Одлука УС, 55/14 и 87/18), који се примењивао у конкретном случају , прописано је да се рокови рачунају на дане, месеце и године, да се као први дан рока одређеног на дане узима дан после дана достављања или саопштења одлуке или после дана у који пада догађај од кога се по закону рачуна почетак рока, да се рок одређен на месеце или године рачуна оног дана у последњем месецу или години који по свом броју одговара дану у који га је суд одредио или дану у који пада догађај од кога се по закону рачуна почетак рока, да ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан кад су д не ради, рок истиче протеком првог наредног радног дана (члан 103. став 1, 2, 3. и 4.); да је поднесак који је везан за рок благовремен ако је поднет суду пре истека рока, да се дан подношења поднеска упућеног суду преко поште препорученом пошиљком или упућеног телеграфским путем сматра као дан подношења суду и да ако је поднесак упућен телеграфским путем, сматраће се да је поднет у року само ако уредан поднесак накнадно буде поднет суду или буде упућен суду препорученом пошиљком у року од три дана од дана предаје телеграма пошти (члан 104. ст. 1, 2. и 3.).
5. Подносилац уставне жалбе сматра да је Виши суд у Чачку био дужан да мериторно одлучи о његовој жалби изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Ивањици Прр. 114/18 од 25. децембра 201 8. године. Полазећи од ових навода подносиоца, Уставни суд је испитивао уставну жалбу са становишта права на правно средство.
Уставни суд најпре констатује да се одредбом члана 36. став 2. Устава јемчи право да се изјављивањем жалбе или другог правног средства тражи од надлежног суда да преиспита одлуку којом је одлучено о нечијим правима, обавезама или на закону заснованом интересу и да поводом изјављеног правног средства донесе своју одлуку. При томе, ово уставно право се не исцрпљује у строго формалном смислу само кроз могућност изјављивања правног средства, већ подразумева делотворну правну заштиту која означава дужност надлежног суда да о изјављеном правном средству одлучи мериторно у случају његове дозвољености, односно дужност да оцени све релевантне наводе и правично расправи и одлучи о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе.
Уставни суд даље констатује да је Виши суд у Чачку у оспореном решењу Гжрр. 160/19 од 30. октобра 2019. године оценио да је жалба тужиоца, овде подносиоца неблаговремена, с обзиром на то да је тужилац ожалбену пресуду примио дана 30. јануара 2019. године, а да је жалбу против првостепене пресуде предао суду препорученом пошиљком дана 11. фебруара 2019. године, што се утврђује из пријемног печата Основног суда у Ивањици.
Полазећи од тога да су одредбама члана 10 3. и 104. Закона о парничном поступку детаљно прописани услови за оцену благовремености поднесака везаних за рок, па и оних који су упућени телеграфским путем, Уставни суд налази да Виши суд у Чачку није дао уставноправно прихватљиве разлоге за изнети закључак . Ово из разлога, јер је одредбама члана 104. ст. 2 . и 3. Закона о парничном поступку прописано да се дан подношења поднеска упућеног суду преко поште препорученом пошиљком или упућеног телеграфским путем сматра као дан подношења суду, који се сматра да је поднет у року само ако уредан поднесак накнадно буде поднет суду у року од три дана од дана предаје телеграма пошти, а одредбом члана 103. став 4. Закона о парничном поступку прописано да ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан кад суд не ради, рок истиче протеком првог наредног радног дана . Сходно томе, Уставни суд налази да је, у конкретном случају, реч о очигледном пропусту другостепеног суда да приликом оцене благовремености жалбе констатује да је жалба упућена телеграфским путем, у ком случају се сматра да је поднета у року ако уредан поднесак, у коме се износе разлози жалбе, буде поднет суду у року од три дана од дана предаје телеграма пошти. Такође, Уставни суд констатује и да другостепени суд приликом оцене благовремености жалбе изјављене, у року, телеграмом 7. фебруара 2019. године , није имао у виду да је последњи дан рока за поступање тужиоца , да поднесе уредан поднесак у коме се налазе разлози жалбе, падао у недељу 10. фебруара 2019. године, када суд не ради, т е да се рок помера и истиче протеком првог наредног радног дана, односно у понедељак 1 1. фебруара 2019. године , када је тужилац образложени текст жалбе и предао суду препорученом поштом .
Из свега наведеног произлази да Виши суд у Чачку приликом одлучивања о наведеном редовном правном леку није имао у виду одредбе члана 103. става 4. и члана 104. ст. 2. и 3. Закона о парничном поступку, што су по мишљењу Уставног суда, чињениц е кој е су у конкретном случају биле од одлучног значаја за утврђивање испуњености процесних услова који се односе на благовременост жалбе у поступку пред другостепеним судом.
Уставни суд је, полазећи од свега наведеног, оценио да је оспореним решењем Вишег суда у Чачку повређено право подносиоца на правно средство из члана 36. став 2. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др.закон . 103/15 и 10/23 ), Уставни суд уставну жалбу усвојио, одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде права могу отклонити само поништајем решења Вишег суда у Чачку Гжрр. 160/19 од 30. октобра 2019. године како би тај суд донео нову одлуку о жалби подносиоца уставне жалбе изјављеној против пресуде Основног суда у Ивањици П рр. 114/18 од 25. децембра 201 8. године, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, одлучио као у тачки 2. изреке.
Уставни суд није посебно разматрао наводе о повреди начела непосредне примене зајемчених права и права на правично суђење из члана 18. и члана 3 2. став 1 . Устава, имајући у виду да је утврдио повреду права на правно средство из члана 36. став 2. Устава и одредио начин отклањања штетних последица утврђене повреде права.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.