Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. К . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 29. јуна 2023. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. К . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, у управним поступцима који су вођени пред Министарством унутрашњих послова – Полицијска управа за град Београд – Полицијска станица Земун у предметима бр. 210-70/08, 210-71/08 и 210-72/08, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. К . из Београда је , 18. марта 2020. године, преко пуномоћника С . Ш, адвоката из Старе Пазове, Уставном суду изјавио уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије , у управним поступцима који су вођени пред Министарством унутрашњих послова – Полицијска управа за град Београд – Полицијска станица Земун у предметима бр. 210-70/08, 210-71/08 и 210-72/08, као и против пресуде Управног суда У. 6833/17 од 23. јануара 2020. године, решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Управа за управне послове број 210-1-1111/16 од 20. јануара 2017. године и решења Полицијске управе за град Београд – Полицијска станица Земун бр. 210-70/08, 210-71/08 и 210-72/08, сва од 4. августа 2015. године, због повреде права из чл. 32, 36. и 58. Устава.
Подносилац је у уставној жалби указао да предметни поступци нису окончани у разумном року и поставио је захтев за накнаду нематеријалне штете. Подносилац је указао да оспорени акти нису образложени.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, као и у списе предмета Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Управа за управне послове број 210-1-1111/16, на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Министарства унутрашњих послова – Полицијска управа за град Београд – Полицијска станица Земун број 210-70/08 од 4. августа 2015. године одређено је да се од подносиоца одузима оружни лист и ловачки карабин, те му је наложено да по правноснажности решења, у року од годину дана, отуђи одузето оружје и муницију, односно да нађе купца и да га прода посредством овлашћеног предузећа за промет оружја и муниције, те је наведено да уколико подносилац не поступи по наложеном, одузето оружје и муниција ће постати власништво Републике Србије.
Подносилац је 8. децембра 206. године изјавио жалбу против наведеног првостепеног решења.
Решењем Министарства унутрашњих послова – Полицијска управа за град Београд – Полицијска станица Земун број 210-71/08 од 4. августа 2015. године одређено је да се од подносиоца одузима оружни лист и ловачка пушка, те му је наложено да по правноснажности решења, у року од годину дана, отуђи одузето оружје и муницију, односно да нађе купца и да га прода посредством овлашћеног предузећа за промет оружја и муниције, те је наведено да уколико подносилац не поступи по наложеном, одузето оружје и муниција ће постати власништво Републике Србије.
Подносилац је 8. децембра 2016. године изјавио жалбу против наведеног првостепеног решења.
Решењем Министарства унутрашњих послова – Полицијска управа за град Београд – Полицијска станица Земун број 210-72/08 од 4. августа 2015. године одређено је да се од подносиоца одузима оружни лист и пиштољ, те му је наложено да по правноснажности решења, у року од годину дана, отуђи одузето оружје и муницију, односно да нађе купца и да га прода посредством овлашћеног предузећа за промет оружја и муниције, те је наведено да уколико подносилац не поступи по наложеном, одузето оружје и муниција ће постати власништво Републике Србије.
Подносилац је 8. децембра 2016. године изјавио жалбу против наведеног првостепеног решења.
Решењем Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – Управа за управне послове број 210-1-1111/16 од 20. јануара 2017. године одређено је да се спајају поступци по жалбама, те да се исте одбијају као неосноване.
Подносилац је 29. априла 2017. године поднео суду тужбу против наведеног коначног управног акта, исправљену и допуњену поднеском од 4. маја 2017. године. Оспореном пресудом Управног суда У. 6833/17 од 23. јануара 2020. године тужба је одбијена као неоснована. У образложењу оспорене пресуде је, поред осталог, наведено да су од подносиоца одузети оружни листови и оружје јер је провером и оперативним радом припадника Министарства унутрашњих послова утврђено да је то неопходно за заштиту личне и имовинске сигурности других лица, сагласно одредбама Закона о полицији и Закона о оружју и муницији, а да обавештење о подацима који су садржани у евиденцији оперативних извештаја лице може добити тек пошто је престала потреба коришћења тих података.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подносилац указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбом члана 237. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Сл ужбени гласник РС", број 30/10) било је прописано да се решење по жалби мора донети и доставити странци што пре, а најдоцније у року од два месеца од дана предаје жалбе, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 237. став 1.).
Одредбом члана 174. сада важећег Закона о општем уп равном поступку („Службени гласник РС", бр. 18/16 и 95/18) прописано је да се решење којим се одлучује о жалби издаје без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок.
5. Оцењујући наводе подносиoца уставне жалбе да му је у управним поступцима који су вођени пред Министарством унутрашњих послова – Полицијска управа за град Београд – Полицијска станица Земун у предметима бр. 210-70/08, 210-71/08 и 210-72/08 повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да је за оцену основаности навода меродаван период од момента подношења жалби против првостепених решења о одузимању оружних листова и оружја , дакле од 8. децембра 2016. године, до правноснажног окончања поступака, односно до доношења оспорене пресуде Управног суда У. У. 6833/17 од 23. јануара 2020. године. Из наведеног произлази да су оспорени поступци окончан и за нешто више од три године.
Уставни суд је оценио да у овом управном поступку чињенично стање није било сложено, нити су се поставила сложена правна питања.
Испитујући поступање органа управе, односно надлежног суда у овој правној ствари, Уставни суд указује да је другостепени орган о поднетим жалбама одлучио у законом прописаном року, а да је Управни суд о поднетој тужби одлучио у року од две године и осам месеци.
Уставни суд је оценио да је подносилац уставне жалбе имао легитиман интерес да се предметни поступци оконча ју у разумном року, те да није допринео њиховом трајању.
Имајући у виду све изнето, односно да су оспорени поступци вођен и и окончан и пред другостепеним органом управе и Управним судом у периоду од три године, Уставни суд је оценио да подносиоцу уставне жалбе није повређено право на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава.
С обзиром на изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ), у овом делу уставну жалбу одбио као неосновану, одлучујући као у првом делу изреке.
6. Уставни суд констатује да је подносилац изјавио уставну жалбу и против пресуде Управног суда У. 6833/17 од 23. јануара 2020. године и нижестепених аката , због повреде права из чл. 32, 36. и 58. Устава. Подносилац повреду свих означених права образлаже тиме да оспорени акти нису образложени.
Суд констатује да решавање суда у управном спору има своје особености, које се, између осталог, огледају у начелу законитости и начелу ослањања суда на утврђено чињенично стање у управном поступку. С обзиром на то да се у управном спору проверава законитост коначног управног акта на подлози чињеница утврђених у управном поступку, то не постоји обавеза суда да образлаже све наводе тужбе уколико су они већ истицани у управном поступку који је претходио управном спору и у ком поступку су ти наводи оцењени.
Уставни суд је, увидом у оспорену пресуду, утврдио да садржи довољно образложење зашто се одбија тужба подносиоца као неоснована, те шта чини суштинске разлоге због којих је тако одлучено. Управни суд је одлучио о тужби подносиоца на основу чињеница које су утврђене у управном поступку, за које је у спроведеном поступку оценио да су у битним тачкама потпуно утврђене, да је из утврђених чињеница изведен правилан закључак у погледу чињеничног стања и да је другостепени орган оценио жалбене наводе.
Уставни суд констатује да је у образложењу оспореног другостепеног решења и образложењу оспорене пресуде јасно наведено да су од подносиоца одузети оружни листови и оружје јер је провером и оперативним радом припадника Министарства унутрашњих послова утврђено да је то неопходно за заштиту личне и имовинске сигурности других лица, сагласно одредбама Закона о полицији и Закона о оружју и муницији, а да обавештење о подацима који су садржани у евиденцији оперативних извештаја лице може добити тек пошто је престала потреба коришћења тих података.
Имајући у виду изнето, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, у овом делу одбацио уставну жалбу као очигледно неосновану , решавајући као у другом делу изреке.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.