Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби З. Р . из Краљева , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 7. јуна 2023. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба З. Р . и утврђује да је у управном поступку који се води пред Министарством финансија – Пореска управа – Филијала Краљево у предмету број 050-433-11-012152/2016-Ј4А07-4 подноситељки уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право З. Р . на накнаду нематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Налаже се надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
О б р а з л о ж е њ е
1. З. Р . из Краљева је, 29. новембра 2022. године, преко пуномоћника М. В , адвоката из Краљева, Уставном суду изјавила уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. Устава Републике Србије , у управном поступку који се води пред Министарством финансија – Пореска управа – Филијала Краљево у предмету број 050-433-11-012152/2016-Ј4А07-4.
Подноситељка је у уставној жалби указала на неразумно дуго трајање поступка и поставила је захтев за накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељке уставне жал бе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, као и у списе предмета првостепеног органа управе, на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Министарство финансија – Пореска управа – Филијала Краљево је 23. септембра 2016. године издало опомену број 050-433-01-16/2016-13-33 којом је наложено подноситељки уставне жалбе да измири доспелу, а неплаћену пореску обавезу.
Подноситељка је 24. октобра 2016. године изјавила приговор на наведену опомену, истичући застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања.
Министарство финансија – Пореска управа – Филијала A Краљево је 21. априла 2017. године сачинило записник, на који је подноситељка 5. маја 2017. године доставила пореско м органу примедбе, а потом је првостепени порески орган 9. маја 2017. године сачинио и допуну записника.
Решењем Министарства финансија – Пореска управа – Филијала A Краљево број 050-433-11-02703/2016-Ј4А07-2 од 17. маја 2017. године одбијен је као неоснован захтев подноситељке за утврђивање застарелости права на наплату пореза и споредних пореских давања .
Против наведеног решења подноситељка је 9. јуна 2017. године изјавила ж албу, па је првостепени орган 22. јуна 2017. године сачинио записник о саслушању подноситељке поводом изјављене жалбе.
Након што су списи предмета прослеђени другостепеном органу, другостепени орган – Министарство финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Крагујевац је донело решење број 433-11-05446/2017-39 од 8. августа 2018. године, којим је поништено првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Решењем првостепеног пореског органа број 050-433-11-12152/2016-Ј4А07-4 од 1. октобра 2018. године утврђен је престанак пореске обавезе подноситељки услед застарелости права на наплату пореза и споредних пореских давања у износу ближе наведеном у ставу један диспозитива тог решења, док је у преосталом делу захтев подноситељке одбијен као неоснован.
Против става три диспозитива наведеног решења подноситељка је изјавила жалбу, па је решењем Министарства финансија – Сектор за другостепени порески и царински поступак – Одељење за другостепени порески поступак Крагујевац број 433-11-03715/2018 од 8. јуна 2020. године поништено првостепено решење у ставу три диспозитива и у том делу предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Министарство финансија – Пореска управа – Филијала Б Краљево је 18. августа 2020. године сачинило записник о извршеној пореској контроли, а потом 4. новембра 2020. године и допунски записник.
Подноситељка је 20. октобра 2020. године изјавила жалбу због ћутања управе.
Решењем првостепеног пореског органа број 050-433-11-012152/2016-Ј4А07-4 од 12. новембра 2020. године одбијен је захтев подноситељке као неоснован .
Против наведеног решења подноситељка је 1. децембра 2020. године изјавила жалбу, па је првостепени орган 18. децембра 2020. године сачинио записник о учествовању странке у поступку поводом изјављене жалбе.
Решењем другостепеног органа број 433-11-00051/2021-39 од 9. марта 2021. године поништено је првостепено решење и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање.
Министарство финансија – Пореска управа – Филијала Б Краљево је 17. маја 2021. године сачинило записник о извршеној пореској контроли.
Подноситељка је 20. маја 2021. године изјавила жалбу због ћутања управе.
Закључком првостепеног пореског органа број 050-433-11-012152/2016-Ј4А07-4 од 5. октобра 2021. године прекинут је предметни поступак до решавања претходног питања, али је исти поништен решењем другостепеног органа број 433-11-00277/2022-39 од 4. јула 2022. године.
Решењем првостепеног пореског органа број 050-433-11-012152/2016-Ј4А07-4 од 19. децембра 2022 . године одбијен је захтев подноситељке као неоснован .
Против наведеног решења подноситељка је 27. јануара 2023. године изјавила жалбу, па је првостепени орган 20. јануара 2023. године сачинио записник, а потом су сви списи предмета, 24. јануара 2023. године, достављени другостепеном органу управе на одлучивање .
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подноситељка указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Законом о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10) било је прописано: да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности ако је то у интересу странке, а пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак, нити постоје други разлози због којих се не може донети решење без одлагања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје уредног захтева, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок; да у осталим случајевима, кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интересу странке, орган је дужан да донесе решење и достави га странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 208. став 1.); да се решење по жалби мора донети и доставити странци што пре, а најдоцније у року од два месеца од дана предаје жалбе, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 237. став 1.).
Одредбама сада важећег Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС", бр. 18/16 и 95/18) прописано је: да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка; да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари не одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 60 дана од покретања поступка (члан 145. ст. 2. и 3.); да се решење којим се одлучује о жалби издаје без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок (члан 174.).
Законом о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09) прописано је: да се управни спор може покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом (члан 15.); да ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта (члан 19. став 1.).
5. Оцењујући наводе подноситељке уставне жалбе да јој је у управном поступку који се води пред Министарством финансија – Пореска управа – Филијала Краљево у предмету број 050-433-11-012152/2016-Ј4А07-4 повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да је за оцену да ли је подноситељки повређено наведено Уставом зајемчено право меродаван период од 24. октобра 2016. године, када је подноситељка изјавила приговор против опомене првостепеног пореског органа, а којом приликом је истакла захтев да се утврди застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања . Уставни суд истиче да предметни поступак није правноснажно окончан. Из наведеног произлази да оспорени поступак траје шест и по година.
Наведено трајање поступка може указивати да превазилази стандард одлучивања у разумном року. Међутим, имајући у виду да је појам разумног трајања поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а, пре свега, од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном поступку, понашања подноситељке уставне жалбе, поступања органа управе који воде поступак, односно суда, броја донетих одлука, као и значај а истакнутог права за подноситељку, Уставни суд при одлучивању о повреди права на суђење у разумном року испитује да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
Уставни суд је оценио да у овом управном поступку чињенично стање није било сложено, нити су се поставила сложена правна питања .
Уставни суд је оценио да је подноситељка уставне жалбе имала легитиман интерес да се предметни поступак оконча у разумном року.
Оцењујући понашање подноситељке уставне жалбе, Уставни суд констатује да није било дужих периода неактивности у поступању органа управе , али и да је подноситељка, скоро увек када је за то имала могућности, користила процесноправна средства против ћутања управе, како би допринела бржем окончању предметног пореског поступка . Подноситељка је пропустила да поднесе „ургенцију“, а потом, евентуално и тужбу због ћутања управе, јер је о њеној жалби изјављеној против првостепеног решења од 1. октобра 2018. године одлучено тек решењем другостепеног органа од 8. јуна 2020. године.
Испитујући поступање органа управе у овој правној ствари, Уставни суд је оценио да је њихово поступање превасходно довело до дугог трајања оспореног поступка. Уставни суд је из списа предмета утврдио да је за шест и по година у предметном поступку донето пет одлука првос тепеног органа управе и четири решења другостепеног органа. Према становишту које је изразио и Европски суд за људска права, чињеница да се више пута налаже понављање разматрања једног предмета пред нижом инстанцом може, сама по себи, открити озбиљан недостатак у правном систему државе (видети пресуду Pavlyulynets против Украјине , број 70763/01, став 51, од 6. септембра 2005. године, и пресуду Цветковић против Србије , број 17271/04, став 51, од 10. јуна 2008. године). Поред тога, Уставни суд констатује да предметни поступак није правноснажно окончан и да се налази у фази одлучивања другостепеног органа о жалби изјављеној против решења првостепеног пореског органа од 12. новембра 2022. године.
Уставноправна оцена поступка у овој управноправној ствари, заснована на досадашњој пракси Уставног суда, потврђује да је, у конкретном слу чају, повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава. Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио повреду наведеног уставног права и усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке, док је у тачки 3. изреке наложио надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року, сагласно одредбама члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23).
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељки уставне жалбе због констатоване повреде права оствари утврђењем права на накнаду н ематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, а да се накнада исплати на терет буџетских средстава - раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је претрпела подноситељка уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја за утврђивање висине ове штете, посебно дужину трајања предметног поступка и понашање подноситељке током поступка, односно њен допринос трајању поступка . Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју је подноситељка уставне жалбе претрпела због наведеног поступања надлежних органа управе. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је, такође, имао у виду праксу овог суда, економске и социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном лицу пружа одговарајуће задовољење.
Поред тога, Уставни суд је имао у виду новију праксу Европског суда за људска права изражену у пресуди Хрустић и други против Србије, од 9. јануара 2018. године (представке бр. 8647/16, 12666/16 и 20851/16), и више других пресуда, а које се односе на питање висине накнаде нематеријалне штете досуђене због повреде права на суђење у разумном року. Усклађујући своју досадашњу праксу са наведеним ставовима Европског суда, Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља адекватну компензацију за повреду права коју је подноситељка уставне жалбе претрпела због неделотворног поступања органа управе.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.