Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tam ás), Лидија Ђукић, др Владан Петров, Татјана Ђуркић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. „А.“ а.д. Београд, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 18. маја 202 3. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба А. „А.“ а.д. Београд и утврђује да је пресудом Управног суда У. 12369/19 од 24. октобра 2019. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 12369/19 од 24 . октобра 2019. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-1093/2016 од 31. маја 2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. А. „А.“ а.д. Београд поднела je Уставном суду, 25. децембр а 2019. године, преко пуномоћника Д. П . и З . С, обоје из Београда, уставну жалбу против пресуде Управног суда У. 12369/19 од 24 . октобра 2019. године , због повреде права на правично суђење, зајемченог одр едбама члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у вези са чланом 18. Устава и повреде права из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, коју Уставни суд оцењује у односу на одредбу члана 32. Устава.
У уставној жалби је наведено:
- да је правни претходник подносиоца 28. октобра 2010. године поднео захтев Служби за катастар непокретности Лесковац за упис хипотеке у његову корист, поред осталог, на непокретностима у КО Лесковац, на к.п. бр. …/1, зграда и двориште и …/2, зграда и двориште, због тога што та служба приликом израде катастра није од Општинског суда у Лесковцу преузела податке о наведеном терету на основу решења тог суда П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године;
- да је првостепени орган у поновном поступку прихватио захтев Градског јавног правобранилаштва Лесковац да се донесе делимично решење којим се одбија захтев подносиоца за упис хипотеке на к.п. број …5/2 и објектима на тој парцели и позвао се на решење Привредног суда у Лесковцу од 2. новембра 2015. године и уговор о купопродаји, закључен између ДП „С.“ у стечају Лесковац и града Лесковца, чији су предмет објекти бр. 1, 2, 3, 4 и 5 на к.п. број …5/2.
Подносилац уставне жалбе сматра да првостепени орган није могао да поступи по решењу Привредног суда у Лесковцу од 2. новембра 2015. године пре него што одлучи о његовом захтеву и да се не може прихватити образложење другостепеног органа да су доношењем тог решења престали услови за упис свих терета заснованих пре доношења наведеног решења, па и предметне хипотеке.
У уставној жалби се даље истиче да Управни суд није оценио наводе којима је подносилац указивао на начело првенства из члана 65. Закона о државном премеру и катастру и да је остало нејасно на основу којих доказа је суд дошао до кључног аргумента за своју одлуку, да његов правни претходник није имао уписану хипотеку на непокретностима које су предмет делимичног решења, посебно имајући у виду садржину уверења РГЗ СКН Лесковац од 15. новембра 2011. године.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у оспорени акт и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. У захтеву „A.“ Србија а.д. Београд (правни претходник подносиоца уставне жалбе) од 28. децембра 2010 године, упућеном Републичком геодетском заводу – Служба за катастар непокретности Лесковац, наведено је: да је решењем Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године успостављена хипотека у корист те банке на непокретностима Т. „З.“ ООУР „З .“ за обезбеђење одобреног инвестиционог кредита на к.п. бр. …2/2, …2/3, …7/1, …9/3, …8/3, …8/4, …9/1, …/1 (зграда и двориште), …/2 (зграда и двориште), …0/2, …5/4 и …6/6 КО Лесковац; да је та банка правни следбеник „Ј.“ д.д. Београд; да у поступку израде катастра непокретности наведено решење није достављено од стране Општинског суда у Лесковцу и да Служба за катастар непокретности Лесковац није уписала наведени терет у корист банке; да банка моли да се спроведе упис хипотеке на основу наведеног решења Општинског суда у Л есковцу, јер дуг према банци још није измирен; да је упис хипотеке потребан, јер су пред Привредним судом у Лесковцу у току парнице за признање разлучног права банке, које је оспорено у стечајном поступку против ДП „С .“ у стечају Лесковац и ДП „З .“ у стечају Лесковац.
Решењем Републичк ог геодетског завод а – Служба за катастар непокретности Лесковац број 952-02-22 /2011 од 27. марта 2014. године дозвољен је упис хипотеке – забележбе првенственог реда ради осигурања ранга хипотеке Т . „З.“ ООУР „З .“ на к.п. број …5/1 и објектима који се на њој налазе и на к.п. број …5/2 и објектима бр. 1, 2, 3, 4 и 5 на тој парцели, уписане по решењу Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године у корист „Ј.“ д.д. Лесковац (тачка 1. диспозитива), констатовано је да је упис извршен даном доношења тог решења (тачка 2. диспозитива) и одређен упис забележбе да то решење није коначно (тачка 3. диспозитива).
Против наведеног решења првостепеног органа жалбу су изјавили „A .“ Србија а.д. Београд , ДП „С.“ у стечају Лесковац и ДП „З.“ у стечају Лесковац. У жалби „A .“ Србија а.д. Београд је, поред осталог, наведено да је хипотека у корист банке конституисана уписом решења Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године у одговарајуће јавне књиге – интабулациони протокол тог суда и да заложене непокретности у целини обезбеђују потраживање повериоца до потпуног намирења, без обзира на каснију поделу непокретности на правне субјекте или на пренумерацију парцела из наведеног решења Општинског суда у Лесковцу.
Решењем Републичког геодетског завода број 952-01-00368/2014 од 26. јануара 2016. године поништено је решење Службе за катастар непокретности Лесковац број 952-02-22/2011 од 27. марта 2014. године и предмет враћен истом органу на поновни поступак и одлучивање, са образложењем да је првостепени орган само навео да је извршио увид у потврду Основног суда у Лесковцу Р. 1430/11 од 29. септембра 2011. године и да је извршио идентификацију парцела из решења Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године, а није навео на који начин је утврдио да непокретности које су предмет уписа одговарају непокретностима на којима је у интабулационом протоколу тог суда била уписана хипотека на основу тог решења.
Делимичним решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Лесковац број 952-02-22/2011 од 4. априла 2016. године одбијен је захтев „A.“ Србија а.д. Београд за упис забележбе првенственог реда ради осигурања хипотеке Т . „З .“ ООУР „З .“ на к.п. број …5/2 (стари бројеви парцела …6/2, …6/3, …/4 и део к.п. број …/6 од 1192 м2) и објектима бр. 1, 2, 3, 4 и 5 на тој парцели по решењу Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године (тачка 1. диспозитива ). Првостепени орган је у образложењу наведеног решења најпре констатовао да је предметним захтевом тражен упис хипотеке, поред остал ог, на к.п. бр. …/1 (зграда и двориште) и …/2 (зграда и двориште) и да је у поновном поступку имао у виду потврду Основног суда у Лесковцу Р. 1430/11 од 29. септембра 2011. године, као и решење Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године.
У образложењу предметног решења првостепеног орган а је даље наве дено: да је 2003. године рађен катастар непокретности за парцеле наведене у решењу Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године и да су оне добиле нове бројеве; да је катастарски операт ступио на снагу решењем од 4. августа 2003. године; да је идентификацијом од стране геодетског и нжењера тог органа утврђено да су нови бројеви парцела …5/1, …5/2 и 995/4, те да је к.п. број …5/1 настала од к.п. бр. …/3, …8/3 и дела к.п. број …/7, а да је к.п. број …5/2 настала од к.п. бр. …6/2, …3/3, …/4 и дела к.п. број …/6 у површини од 1191 м2; да је Градско јавно правобранилаштво Лесковац уз дописе од 26. фебруара и 29. марта 2016. године, доставило решење Привредног суда у Лесковцу Ст. 39/2010 од 2. новембра 2015. године и уговор о купопродаји закључен 20. октобра 2015. године између ДП „С .“ у стечају, Лесковац и града Лесковца, чији су предмет објекти бр. 1, 2, 3, 4 и 5 на к.п. број …5/2 и предложило да се предметни захтев одбије као неоснован. Првостепени орган је, имајући у виду да су спорни објекти продати и да је наведеним решењем надлежног суда наложено брисање свих терета на спорним непокретностима, те да се Градско јавно правобранилаштво Лесковац обратило том органу као ималац правног интереса, нашао да постоје услови за доношење делимичног решења , у складу са одредбом члана 205. став Закона о општем управном поступку .
Републички геодетски завод је решењем 07-3 број 952-02-23-1093/2016 од 31. маја 2016. године одби о жалбу подносиоца уставне жалбе изјављену против предметног делимичног решења , позивајући се на одредбе члана 86. став 1. и члана 88. став 1. Закона о државном премеру и катастру. У образложењу решења је констатовано да је „A.“ Србија а.д. Београд 10. јануара 2011. године поднела захтев за упис хипотеке на основу решења Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године и да је 24. новембра 2011. године доставила потврду Основног суда у Лесковцу Р. 1430/11 од 29. септембра 2011. године. Оцењујући наводе жалбе да дуг према банци није измирен иако је дошло до продаје хипотекарне непокретности у стечајном поступку и да је разлучно право на спорним непокретностима оспорено, због чега се воде парнични поступци пред Привредним судом у Лесковцу, другостепени орган је нашао да нису од утицаја на другачије решење ове управне ствари, јер су доношењем наведеног решења Привредног суда у Лесковцу „престали да постоје услови за упис свих терета заснованих пре доношења тог решења“. Другостепени орган је оценио неоснованим наводе жалбе да је о предметном захтеву одлучено без навођења прописа, а „беспредметним“ наводе који се односе на постојање грешке и неопходност успостављања уписа хипотеке.
Оспореном пресудом Управног суда У. 12369/19 од 24 . октобра 2019. године одбијена је као неоснована тужба подносиоца уставне жалбе поднета против наведеног коначног управног акта, а у образложењу је наведено да тај суд прихвата чињеничне и правне разлоге туженог органа за одлуку о жалби подносиоца. Управни суд је оценио да немају основа наводи тужбе да је хипотека у корист тужиоца била конституисана у складу са тада важећим прописима, уписом решења надлежног суда у о дговарајуће јавне књиге, јер из потврде Основног суда у Лесковцу Р. 1430/11 од 29. септембра 2011. године произлази да је провером кроз интабулациони протокол тог суда утврђено да на име Т . „З.“ ООУР „З .“ Лесковац постоји уписана хипотека на основу решења Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године на к.п. бр. …2/2, …2/3, …7/1, …9/3, …8/3, …8/4, …/1, …/2, …0/2, …5/4 и …6/6 КО Лесковац. Полазећи од тога да је предметни захтев поднет за упис забележбе првенственог реда ради осигурања хипотеке на објектима који се налазе на к.п. број …5/2, којој одговарају стари бројеви к.п. бр. …6/2, …6/3, …/4 и део к.п. број …/6, Управни суд је нашао да неосновано тужилац указује на то да је била уписана хипотека на „наведеним непокретностима“.
3.2. Решењем Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године одобрена је забележба права првенственог реда ради осигурања хипотеке Т . „З.“ ООУР „З .“ Лесковац за обезбеђење одобреног инвестиционог кредита на к.п. бр. …2/2, …2/3, …7/1, …9/3, …8/3, …8/4, …/1 (зграда и двориште), …/2 (зграда и двориште), …0/2, …5/4 и …6/6 КО Лесковац (став 1. диспозитива) и одређено да се забележба одмах „ удејствује“ у интабулационим књигама (став 2. диспозитива).
Решењем Привредног суда у Лесковцу Ст. 39/2010 од 2. новембра 2015. године утврђен је закључно са 23. октобром 2015. године престанак заложног права хипотеке – брисање терета на имовини стечајног дужника ДП „С.“ у стечају Лесковац на к.п. број …5/2 и објектима бр. 1, 2, 3, 4 и 5 на тој парцели, ради обезбеђења потраживања извршног повериоца „A.“ Србија а.д. Београд, која произлази из решења Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године (став 1. диспозитива) и наложено Служби за катастар непокретности Лесковац да по правноснажности решења упише право својине на предметним непокретностима у корист града Лесковца и избрише све терете пре извршене продаје, који су уписани на тим непокретностима (став 2. диспозитива). У образложењу решења је наведено да је 15. септембра 2015. године методом непосредне погодбе извршена продаја целокупне имовине стечајног дужника ДП „С.“ у стечају , Лесковац и да је стечајни управник у предлогу навео да је „заложно право на к.п. број …5/2 уписано у корист „Ј.“, сада „А. Србија “ по решењу Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године “; да је чланом 111. Закона о стечајном поступку предвиђено да, када купац исплати цену, на њега се преноси имовина без терета; да је купац исплатио купопродајну цену, те су се стекли услови за престанак уписаног заложног права.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подносилац указуј е у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда у овој правној ствари, поред наведених уставних одредаба, релевантне су и одредбе следећих закона и других прописа:
Одредбама Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима („ Службени гласник РС “, бр. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 и 101/05), који се примењивао када је потврђен катастарски операт за спорни део КО Лесковац , било је прописано: да се стварне и личне службености, хипотека, одређена облигациона права ( право дугорочног закупа, уговорно право прече куповине, право откупа и прекупа) и правне чињенице из члана 58ђ овог закона уписују у Г лист непокретности (члан 58е став 2.); да се у катастарским општинама у којима поред катастра земљишта постоји и земљишна књига, односно књига тапија, излагање података и утврђивање права на непокретностима врши тако што се прикупљају подаци о непокретностима, правима на њима и носиоцима права које не садржи катастар земљишта и прикупљени подаци сређују и везују са подацима о катастарској парцели садржаним у катастру земљишта, а затим упоређују са подацима у земљишној књизи, односно књизи тапија (члан 69в став 1. ); да су у поступку израде катастра непокретности носиоца права на непокретности, државни и други органи, предузећа, установе и друге организације дужни да републичком геодетском заводу ставе на располагање све податке о непокретностима које имају у својим евиденцијама (ч лан 69ж ).
Законом о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 18/10 , 65/13 и 96/15), у тексту који је био на снази на дан доношења решења о одбијању предметног захтева подносиоца уставне жалбе, било је предвиђено: да се грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима могу исправити у року од десетгодина од дана уписа у одржавању катастра непокретности или у року од десетгодина од дана почетка примене катастра непокретности (члан 137. став 2).
Чланом 78. Закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 96/15 предвиђено је да ће се п рвостепени поступци који нису окончани до дана ступања на снагу овог закона завршити по одредбама тог закона.
Одредбама Закона о хипотеци („ Службени гласник РС “, бр. 115/05, 60/15, 63/15 и 83/15) прописано је: да се испис хипотеке врши на захтев дужника, власника или повериоца, ако обезбеђено потраживање престане на начин дозвољен законом (члан 39. став 2.); да купац хипотековане непокретности уз захтев за испис хипотеке подноси, поред осталог, уговор о продаји непосредном погодбом ( заједно са доказом о уплати купопродајне цене (члан 44. став 2. тачка 3)) и да је по верилац дужан да дозволи брисање хипотеке уколико му је потраживање у целости исплаћено, односно ако су испуњени услови предвиђени овим законом (члан 44. став 3.); да х ипотека престаје и кад је поверилац намирен на основу уговора о продаји непосредном погодбом (члан 49. став 1.) и да се у том случају испис врши на захтев купца предмета хипотеке, на основу тог уговора и доказа о исплаћеној купопродајној цени (тачка 1)), а све уписане хипотеке, као и други терети ( уписани у регистар после хипотеке ради чијег намирења је извршена продаја, односно закључен накнадни уговор) престају по сили закона и надлежни регистар непокретности врши брисање по службеној дужности, без обзира да ли је потраживање намирено у целости, делимично или је остало ненамирено (тачка 2)) .
Одредбама Закона о стечајном поступку („Службени гласник РС “, бр. 84/04 и 85/05 ) било је прописано: да повериоци који имају заложно право или право намирења на стварима или правима о којима се воде јавне књиге или регистри имају право на намирење на тој ствари или праву (члан 38. став 1.); да р азлучни повериоци имају право намирења из средстава стечених продајом имовине на којој су стекли разлучна права (члан 38. став 2.); да а ко је имовина била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних поверилаца из остварене цене првенствено се намирују трошкови продаје а из преосталог износа исплаћују се разлучни повериоци чије је потраживање било обезбеђено продатом имовином у складу са њиховим правом приоритета (члан 111. став 10.); да када купац исплати цену, на купца се преноси имовина без терета (ч лан 111. став 11.)
Одредбом члана 20 9. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС“, број 30/10) било је прописано да орган који је донео решење, односно службено лице које је потписало или издало решење, може у свако време исправити грешке у именама или бројевима, писању или рачунању, као и друге очигледне нетачности у решењу или његовим овереним преписима, те да и справка грешке производи правно дејство од дана од кога производи правно дејство решење које се исправља.
Одредбом члана 82. став 4. Правилника о изради и одржавању катастра непокретности ( „Службени гласник РС “, број 46/99…7/16) било је предвиђено да кад се подели непокретност која је оптерећена хипотеком, свака новонастала непокретност оптерећује се у висини укупног повериочевог потраживања.
5. Подносилац уставне жалбе сматра да Служба за катастар непокретности Лесковац није могла да поступи по решењу Привредног суда у Лесковцу пре него што одлучи о његовом захтеву, имајући у виду начело првенства и чињеницу да та служба приликом израде катастра није преузела податке о хипотеци на спорним непокретностима, која је конституисана у складу са раније важећим прописима, на основу решења Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године. Подносилац, такође, сматра да је остало нејасно на основу којих доказа је суд закључио да његов правни претходник није имао уписану хипотеку на непокретностима које су предмет делимичног решења, посебно имајући у виду садржину уверења РГЗ СКН Лесковац од 15. новембра 2011. године.
Испитујући ове наводе уставне жалбе са становишта права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да уставна гаранција означеног права подразумева, поред осталог, да судска одлука о нечијем праву или обавези мора бити донета у поступку који је спроведен у складу са важећим процесним законом, применом меродавног материјалног права и образложена на уставноправно прихватљив начин, јер би се у супротном могла сматрати резултатом арбитрерног поступања и одлучивања надлежног суда.
Из садржине аката донетих у предметном управном поступку произлази да је о предметном захтеву правног претходника подносиоца уставне жалбе одлучивано као о захтеву за упис забележбе првенственог реда ради осигурања хипотеке . Делимичним решењем првостепеног органа одбијен је захтев за упис те забележбе на к.п. број …5/2 КО Лесковац и објектима који се на њој налазе (даље у тексту: спорне непокретности) , са образлож ењем да је решењем надлежног привредног суда утврђен престанак хипотеке – брисање терета на имовини стечајног дужника на тим непокретностима и наложено том органу да избрише све терете пре извршене продаје који су на њима уписани. Другостепени орган је у свему прихватио разлоге првостепеног органа и истакао да су „престали да постоје услови за упис свих терета заснованих пре доношења решења“ привредног суда. Иако је у оспореној пресуди навео да прихвата чињеничне и правне разлоге туженог орган а за одлуку о жалби подносиоца, Управни суд је одлуку о одбијању тужбе засновао на оцени да на основу решења Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године није била уписана хипотека на к.п. број …5/2, која је, по налажењу тог суда, предмет подносиочевог захтева, јер стари бројеви те парцеле: …6/2, …6/3, …/4 и део к.п. број …/6 нису наведени у том решењу.
Полазећи од наведеног, Уставни суд налази да се у поступку пред првостепеним орган ом као спорно поставило питање суштине захтева правног претхо дника подносиоца уставне жалбе. Будући да је у предметном захтеву указано на пропуст Општинског суда у Лесковцу да у поступку израде катастра непокретности достави Служби за катастар непокретности Лесковац решење тог суда Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године, којим је успостављена хипотека на непокретностима означеним у том решењу, због чега у катастру непокретности није уписан наведени терет у корист банке, овај суд налази да је о том захтеву требало одлучивати као о захтев у за исправку уписа у смислу одредаба тада важећег члана 137. Закона о државном премеру и катастру , односно извршити исправку по службеној дужности, и мајући у виду обавезу државних органа прописану одредбама раније важећег Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретностима, да Републичком геодетском заводу ставе на располагање све податке о непокретностима које имају у својим евиденцијама (ч лан 69ж ). Суд даље констатује да је катастарски операт за спорни део КО Лесковац потврђен 2003. године, да је предметни захтев поднет 2011. године и да првостепени поступак није био окончан до ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру којим је предвиђен рок од десет година за подношење тог захтева, из чега следи да је захтев поднет у року прописаном законом.
Уставни суд је имао у виду да је решењем Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године одобрена забележба права првенственог реда ради осигурања ранга хипотеке Т . „З.“ ООУР „З .“ Лесковац за обезбеђење одобреног инвестиционог кредита на катастарским парцелама означеним у том решењу и одређено провођење забележбе у интабулационом протоколу тог суда, у складу са тада важећим прописима. Уставни суд стога налази да о предметном захтеву није могло бити одлучивано као о захтеву за упис забележбе права првенственог реда, већ је морала бити отклоњена грешка настала пропуштањем да се спроведе упис те забележбе у поступку израде катастра непокретности.
У вези са навод има уставне жалбе да је првостепени орган био дужан да отклони пропуст настао у његовом раду, пре него што изврши решење Привредног суда у Лесковцу Ст. 39/2010 од 2. новембра 2015. године, Уставни суд је констатовао да је тим решењем утврђен престанак хипотеке на спорним непокретностима, која произлази из решења Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године и наложено брисање свих терета који су пре извршене продаје били на њима уписани . Суд, међутим, констатује да наведено решење Привредног суда у Лесковцу није ни могло бити извршено, будући да је донето на основу решења првостепеног органа број 952-02-22/2011 од 27. марта 2014. године о дозволи упис а забележбе првенственог реда ради осигурања ранга хипотеке на спорним непокретностима, које је поништено решењем Републичког геодетског завода број 952-01-00368/2014 од 26. јануара 2016. године.
По налажењу Уставног суда, из наведених одредаба Закона о хипотеци произлази да купац хипотековане непокретности, на основу уговора о продаји непосредном погодбом и доказа о уплати купопродајне цене, може поднети захтев за испис хипотеке и да је по верилац дужан да дозволи брисање хипотеке уколико му је потраживање у целости исплаћено, односно кад је намирен на основу уговора о продаји непосредном погодбом. Из наведених одредаба Закона о стечајном поступку произлази да разлучни повериоци имају право намирења из средстава стечених продајом имовине на којој су стекли разлучна права, при чему се из остварене цене првенствено намирују трошкови продаје, а потом исплаћују разлучни повериоци. Када купац исплати цену, на њега се преноси имовина без терета, односно бришу се терети настали пре извршене продаје.
Полазећи од тога да се купац хипотекованих непокретности уписује као власник тих непокретности, уз брисање св их терета који су пре извршене продаје били на њима уписани, овај суд налази да је, независно од начела првенства у поступању са захтевима за упис права на непокретностима, првостепени орган био дужан да , поступајући по предметном захтеву, најпре спроведе упис забележбе права првенственог реда ради осигурања хипотеке Т . „З.“ ООУР „З .“ Лесковац за обезбеђење одобреног инвестиционог кредита на свим непокретностима наведеним у решењу Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године, према новом премеру, будући да је та забележба већ била уписана у интабулационом протоколу тада надлежног суда. Уставни суд указује на то да свака исправљена грешка производи правно дејство од дана од кога производи правно дејство решење које се исправља, из чега даље следи да се пропуст органа да у конкретном случају упише забележбу првенственог реда може отклонити једино ако та забележба произведе правно дејство даном доношења р ешења Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84. Будући да к атастар непокретности представља основни и јавни регистар о непокретност има и стварним правима на њима и да су сви подаци о непокретностима јавни, несумњива је обавеза Републичког геодетског завода да се стара да сви подаци у њему буду истинити и поуздани. Имајући у виду да разлучни поверилац оствар ује право првенственог намирења из цене добијене продајом имовине стечајног дужника, након чега се брише терет који је био уписан на тој имовини, а да је у конкретном случају подносилац уставне жалбе остао без могућности да стекне статус разлучног повериоца због проп уштања да се у катастар непокретности пренесе забележба која је била уписана у евиденцију суда, Уставни суд налази да је произвољном применом материјалног права оцењено да су „престали да постоје услови за упис свих терета заснованих пре доношења решења Привредног суда у Лесковцу Ст. 39/2010 од 2. новембра 2015. године. Суд, с тим у вези, констатује да решење првостепеног органа не садржи одредбе чијом применом је одлучено о захтеву, а да се другостепени органа позвао на одредб е члана 86. став 1. и члана 88. став 1. Закона о државном премеру и катастру којима је одређен појам јавне исправ е и њена подобност за упис у катастар непокретности .
У вези са оценом Управног суда о наводима тужбе да је хипотека била уписана на спорним непокретностима, Уставни суд је најпре констатовао да у предметном захтеву нису наведени бројеви парцел а новог премера, већ бројеви означени у решењ у Општинског суда у Лесковцу Р. 3125/84 од 5. децембра 1984. године . Полазећи од наведеног, а им ајући у виду да је у предметном решењу првостепеног орган а наведено да је 2003. године рађен катастар непокретности за парцеле наведене у решењу Општинског суда у Лесковцу П. 3125/84 од 5. децембра 1984. године и да су оне добиле нове бројеве, те да је идентификацијом парцела утврђено да су нови бројеви тих парцела …5/1, …5/2 и …5/4, Уставни суд сматра произвољном оцену подносиочевих навода изнету у оспореној пресуди.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је нашао да је оспореном пресуд ом Управног суда подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемченог чланом 32. став 1. Устава, те је усвојио уставну жалбу , сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ), одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Уставни суд је , имајући у виду природу утврђене повреде права у конкретном случају, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио оспорену пресуду Управног суда У. 12369/19 од 24 . октобра 2019. године и одредио да исти суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-1093/2016 од 31. маја 2016. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.