Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Тијана Шурлан, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Лидија Ђукић, др Владан Петров , Татјана Ђуркић и Мирослав Николић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби В. И . из Велике Плане, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 27. априла 2023. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба В. И . и утврђује се да је у поступку који је вођен пред Вишим судом у Крагујевцу у предмету К. 44/14 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право В. И . на накнаду нематеријалне штете у износу од 900 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. В. И . из Велике Плане поднео је Уставном суду, 18. јула 2020. године, уставну жалбу, због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, у поступку који је вођен у предмету К. 44/14 Вишег суда у Крагујевцу.
У уставној жалби је наведено да подносилац није допринео дужини трајања оспореног поступка и да се уредно одазивао позивима суда, да оспорени кривични поступак траје више од седам година, као и да се трајање поступка негативно одразило на живот подносиоца.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу и утврди повреду означеног уставног права, као и да се подносиоцу утврди право на накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Пре свега, Уставни суд констатује да су списи предмета К. 44/14 Вишег суда у Крагујевцу несређени и у лошем стању.
Уставни суд је, у спроведеном поступку , из напред наведених списа предмета Вишег суда у Крагујевцу, између осталог, утврдио:
- да је Више јавно тужилаштво у Крагујевцу 6. децембра 2012. године поднело захтев за спровођење истраге Кт. 191/12 против окривљених Н.Т, А.Е, В.Ј, М.М, Ј.Ђ. и окривљеног В. И , овде подносиоца уставне жалбе; решење о спровођењу истраге Ки. 131/12 против подносиоца је донето 12. фебруара 2013. године; у току истраге саслушани су окривљени, више пута је одлучивано о притвору, те је испитано више сведока ; такође, обављено је и економско вештачење;
- да је Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу 29. априла 2013. године подигло оптужницу Кт. 1071/13 против окривљених Н.Т, А.Е, В.Ј, М.М, Ј.Ђ. и окривљеног В. И , због више кривичних дела;
- да се поступак против окривљених водио у предмету К. 44/14 Вишег суда у Крагујевцу;
- да је Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу 27. новембра 2013. године подигло оптужницу Кт. 1352/13 – Кто. 65/13 против окривљених Н.Т. и А.Е, због кривичног дела злоупотребе положаја одговорног лица у саизвршилаштву из члана 234. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09);
- да су списи предмета К. 72/14 спојени са предметом К. 44/14;
- да је у току 2014, 2015. и 2016. године главни претрес одложен 26 пута, док је једном одржан;
- да је Више јавно тужилаштво у Крагујевцу 13. децембра 2016. године подигло оптужницу Кто. 44/16 против окривљених Н.Т, М.М, В.Ј. и Д.Л;
- да је решењем Вишег суда у Крагујевцу Кв. 291/16 од 8. маја 2017. године потврђена оптужница Вишег јавног тужилаштва у Крагујевцу Кто. 44/16 од 13. децембра 2016. године;
- да је, након два одложена претреса, Више јавно тужилаштво у Крагујевцу актом Кто. 30/14 од 13. марта 2017. године изменило оптужнице;
- да је решењем К. 44/14 од 31. октобра 2017. године спојен кривични поступак који се води у предмету К. 44/17 са К. 44/14, те је одлучено да се води јединствени кривични поступак у предмету К. 44/14 ; такође, до доношења напред наведеног решења, главни претрес је одложен четири пута, док је једном одржан;
- да је Више јавно тужилаштво у Крагујевцу 19. децембра 2017. године актом Кто. 30/14 изменило оптужнице Кт. 1071/13 од 30. априла 2013. године, Кто. 65/13 од 7. новембра 2013. године (а које су измењене и прецизиране оптужницом Кто. 30/14 од 13. марта 2017. године) и Кто. 44/16 од 30. децембра 2016. године;
- да је главни претрес два пута одложен, а да је након тога пресудом Вишег суда у Крагујевцу Спк. 43/17 од 28. децембра 2017. године прихваћен споразум о признању кривичног дела Ск. 47/17/Кто. 30/14 од 28. децембра 2017. године закључен између Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и окривљеног А.Е; такође, пресудом истог суда Спк. 44/17 од 28. децембра 2017. године прихваћен је споразум о признању кривичног дела Ск. 48/17/Кто. 30/14 од 28. децембра 2017. године закључен између Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и окривљеног Н.Т;
- да је у току 2018. године главни претрес одложен девет пута;
- да је до 4. септембра 2019. године када је донет акт Вишег јавног тужилаштва у Крагујевцу Кто. 30/14, којим је измењена оптужница Кт. 1071/13 од 30. априла 2013. године, Кто. 65/13 од 7. новембра 2013. године (измењена оптужницом Кто. 30/14 од 13. марта 2017. године) и Кто. 44/16 од 30. децембра 2016. године, главни претрес одложен пет пута;
- да је претрес од 12. септембра 2019. године одложен, а да је пресудом Вишег суда у Крагујевцу Спк. 20/19 од 12. септембра 2019. године прихваћен споразум о признању кривичног дела Ск. 20/19 од 12. септембра 2019. године закључен између Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и окривљеног М.М;
- да је до доношења пресуде Вишег суда у Крагујевцу К. 44/14 од 16. јуна 2020. године пет пута одложен главни претрес, док је одржан три пута; напред наведеном пресудом према окривљенима Ј.Ђ. и подносиоцу уставне жалбе је одбијена оптужба на основу члана 422. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13) .
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се позива подноситељка у уставој жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
5. Испитујући основаност навода о повреди права на суђење у разумном року из члана 32. Устава, Уставни суд је утврдио да је кривични поступак према подносиоцу уставне жалбе покренут 12. фебруара 2013. године, решењем о спровођењу истраге Ки. 131/12 , а да је правноснажно окончан пресудом Вишег суда у Крагујевцу К. 44/14 од 16. јуна 2020. године , из чега следи да је оспорени кривични поступак према подносиоцу трајао седам година и четири месеца .
Наведено трајање кривичног поступка, само по себи, може указивати на то да предметни поступак није окончан у оквиру разумног рока. При том, појам разумне дужине трајања једног судског поступка је релативна категорија која зависи од низа чинилаца - сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступања надлежних судова који воде поступак и значаја права о коме се у поступку расправља за подносиоце. Међутим, Уставни суд сматра да и поред тога што је појам разумне дужине трајања судског поступка релативна категорија која зависи од наведених чиналаца, трајање предметног кривичног поступка седам година и четири месеца не може се оправдати било којим од претходно наведених чинилаца.
При томе, Уставни суд напомиње да је од 59 пута заказаног претрес а, исти одржан свега пет пута , при чему је Уставни суд имао у виду динамику заказивања претреса и чињеницу штрајка адвоката, а која чињеница се не може ставити на терет поступајућем суду, али ни самом подносиоцу .
Уставни суд је имао у виду и чињеничну и правну сложеност кривичног поступка, то да су се други кривични поступци спајали са оспореним кривичним поступком, што је неспорно довело до усложњавања оспореног поступка , чињеницу да је оптужница више пута мењана, као и то да је било више окривљених , али налази да је све наведено, у конкретном случају, било од значаја само за утврђење висине накнаде нематеријалне штете. Уставни суд је нарочито имао у виду коректно понашање подносиоца и његовог браниоца у погледу присуства главном претресу.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, те је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ), одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоца уставне жалбе због констатоване повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 900 евра, у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава – раздео Министарство правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству, сагласно одредбама члана 1. Закона о допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 103/15).
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју је подносилац уставне жалбе претрпео због утврђене повреде права, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њено утврђење у конкретном случају. Уставни суд је посебно ценио дужину трајања кривичног поступка и коректно понашање подносиоца и његовог браниоца , као и животни стандард у држави, те чињеницу да ће досуђена накнада бити много брже исплаћена на националном нивоу, него што је то случај ако о предмету одлучује Европски суд за љуска права.
Усклађујући своју досадашњу праксу са ставовима Европског суда, Уставни суд је одлучио као у тачки 2. изреке (видети О длуку Уставног суда Уж-2936/2016 од 24. маја 2018. године).
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.