Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Милан Шкулић и др Наташа Плавшић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби Српске православне цркве, Епархија Б, С. п. ц. о. Ф, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. марта 2023. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Српске православне цркве, Е пархија Б , С. п. ц. о. Ф. и утврђује да је у управном поступку који се води у предмету број 952-02-4-367/2014Ц Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка , по захтеву за упис права својине на к.п. бр. …/1 и …/2 КО Бачка Паланка, повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Налаже се надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
3. Одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.
О б р а з л о ж е њ е
1. Српска православна црква, Епархија Б, С. п. ц. о. Ф, преко пуномоћника М. Н, адвоката из Београда, поднела је Уставном суду, 2. децембра 201 9. године, уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у управном поступку који се води у предмету број 952-02-4-367/2014Ц Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка по захтеву за упис права својине на к.п. бр. …/1 и …/2 КО Бачка Паланка. Уставна жалба је, такође, изјављена против решења Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка број 952-02-4-367/2014Ц од 26. маја 2016. године, решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-2870/2016 од 8. јуна 2017. године и пресуде Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11130/17 од 3. октобра 201 9. године, због повреде права на правично суђење и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 58. Устава и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члана 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију, које Суд цени у односу на одредбе Устава.
У уставној жалби се повреда права на правично суђење образлаже следећим наводима: да пуномоћник подносиоца није био уредно позван на усмену јавну расправу, која је одржана пред Управним судом; да се из тачке 1. диспозитива решења првостепеног органа види да подносилац уопште није преиначио захтев; да подносилац није саставио и предао „наводни“ поднесак од 20. маја 2016. године, на који се позивају другостепени орган и Управни суд; да поднеском од 28. априла 2016. године није тражено да упис права буде извршен накнадно, већ само у делу у коме је Република Србија о стала уписани носилац права, будући да је након доношења делимичног решења Агенције за реституцију извршен упис права сусвојине привредног друштва „Б .“ а.д. Бачка Паланка на предметним парцелама; да је стога о делу захтева који прелази сувласнички део Републике Србије требало одлучити након окончања поступака пред првостепеним органом у којима се оспорава упис тог пр ивредног друштва.
По мишљењу подносиоца уставне жалбе, оспореним актима је повређено и његово право на имовину, јер му је онемогућено да упише право својине у регистру непокретности.
У уставној жалби се у прилог тврдњи о повреди права на суђење у разумном року истиче да је протекао рок предвиђен законом за доношење решења о делу захтева који се односи на к.п. бр. …/1 и …/2 КО Бачка Паланка и да ни након пет година тај упис није извршен. Подносилац није истакао захтев за накнаду нематеријалне штете.
Уставном жалбом је, поред осталог, тражено да се понови поступак одлучивања у управном спору који је окончан оспореном пресудом и да се одлука о уставној жалби објави у „Службеном гласнику Републике Србије“.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено или ускраћено њихово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у уставну жалбу , оспорене акте и списе предмета Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка (даље у тексту: првостепени орган) број 952-02-4-367/2014Ц, у тврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари :
3.1. Привредно друштво „Б.“ а.д. Бачка Паланка поднело је 18. фебруара 2014. године првостепеном органу захтев за упис права сусвојине, поред осталог, на к.п. бр. …/1, …/3 и …/2 КО Бачка Паланка, који је заведен под бројем 952-02-4-116/2014Ц. Исправа на основу које је тражен упис је пресуда Општинског суда у Бачкој Паланци П. 660/09 од 23. новембра 2009. године, којом је усвојен тужбени захтев привредног друштва „Б.“ а.д. Бачка Паланка и утврђено да је тужилац стекао право сусвојине на спорним парцелама, што је тужена Република Србија дужна признати и трпети да се на основу те пресуде изврши упис права у корист тужиоца у катастру непокретности. У том поступку је утврђено да је спорно земљиште тужилац стекао теретним правним послом. Наведена пресуда је потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж. 8024/10 од 22. септембра 2010. године.
3.2. Подносилац уставне жалбе је 7. маја 2014. године поднео првостепеном органу „молбу да на основу приложеног делимичног решења број 46-00-00362/07 од 1. априла 2014. године укњижи право својине на к.п. бр. …/1, …/3 и …/2 КО Бачка Паланка“ у његову корист. Наведени захтев је заведен под бројем 952-02-4-367/2014Ц. Делимичним решењем Агенције за реституцију – Јединица за конфесионалну реституцију број 46-00-00362/07 од 1. априла 2014. године , које је приложено уз захтев, утврђено је ,поред осталог, право својине подносиоца уставне жалбе на к.п. бр. …/1 и …/2 и 116300/831962 идеалних делова на к.п. број …/3, као пољопривредног земљишта у државној својини, носиоца права коришћења Министарства пољопривреде (тачка 1. диспозитива) и наложено органу надлежном за упис прва на непокретности ма да изврши упис права својине на тим непокретностима (тачка 3. диспозитива).
Првостепени орган је дописом од 14. маја 2014. године обаве стио подносиоца уставне жалбе да је пре његовог захтева, поднет, поред осталих, захтев привредног друштва „Б.“ а.д. Бачка Паланка за упис права својине , о коме се одлучује у предмету број 952-02-4-116/2014Ц и у коме још није донета коначна одлука.
Подносилац уставне жалбе је у поднеску достављеном првостепеном органу 28. априла 2016. године предложио хитно поступање по његовом захтеву број 952-02-4-367/2014Ц и доношење делимичног решења којим ће се дозволити упис права својине у његову корист на к.п. бр. …/1, …/3 и …/2 КО Бачка Паланка, у делу који се односи на 85209/110100, будући да је у том делу тренутни укњижени носилац права својине Република Србија, а корисник Министарство пољопривреде, а да ће о преосталом делу захтева орган одлучити на кон окончања поступака по предлогу подносиоца за понављање поступка у предмету тог органа број 952-02-16-157/2016Ц, захтеву за исправљање грешке у предмету број 952-02-13-2/2016Ц, као и по жалби подносиоца изјављеној против решења број 952-02-4-116/201 4Ц од 4. јануара 2016. године.
Подносилац уставне жалбе је 20. маја 2016. године првостепеном органу поднео „захтев, односно образложење уз захтев за упис права својине на 116300/831962 дела к.п. број …/3“, у коме је навео : да већ постоји његов захтев за упис права својине на к.п. бр. …/1, …/3 и …/2 КО Бачка Паланка, који се води под бројем 952-02-4-367/2014Ц, који није решен зато што је постојао претходни поступак покренут по захтеву привредног друштва „Б .“ а.д. Бачка Паланка у предмету број 952-02-4-116/2014Ц; да након одржаног састанка у Служби „подноси овај захтев за упис п рипадајућег дела к.п. број …/3, односно 116300/831962 дела и наглашава да је сагласан да се овај захтев реши пре правноснажног окончања поступка по захтеву број 952-02-4-367/2014Ц, зато што на овај начин подносилац захтева практично преиначује свој захтев за укњижбу и своди га само на к.п. број …/3, јер је ту могуће донети позитивно решење независно од исхода свих претходних поступака“; да овај захтев нема никаквог утицаја на решавање по жалби коју је изјавио његов пуномоћник. Захтев су потписали председник и секретар С. п. ц. о. Ф.
Оспореним решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка број 952-02-4-367/2014Ц од 26. маја 2016. године дозвољен је упис права својине у корист подносиоца уставне жалбе са делом поседа 15391/110100, у корист привредног друштва „Б.“ а.д. Бачка Паланка са делом поседа 24891/110100 и у корист Републике Србије, корисник Министарство пољопривреде и заштите животне средине са делом поседа 69818/110100, на к.п. број …/3 КО Бачка Паланка и одређено да ће о осталом делу захтева за упис права својине на к.п. бр. …/1 и …/2 бити одлучено накнадно посебним решењем, с обзиром на то да„нису сазрели услови за решавање ( тачка 1. диспозитива). У образложењу решења је наведено да су пред тим органом у току поступци по захтевима подносиоца за понављање поступка „по предмету број 952-02-16-157/2016Ц“ и за исправљање грешке у предмету број 952-02-13-2/2016Ц, као и по жалби подносиоца изјављеној против решења број 952-02-4-116/201 4Ц од 4. јануара 2016. године.
Подносилац уставне жалбе је изјавио жалбу против оспореног решења првостепеног органа „само у делу који се односи на последњи став тачке 1. диспозитива“ , којим је одређено да ће о осталом делу захтева бити одлучено накнадно. У жалби је наведено: да не постоје „основани законски разлози“ да се и захтевани упис права својине подносиоца на к.п. бр. …/1 и …/2, у захтеваном делу поседа од 85209/110100, на којем је тренутно уписана Република Србија, не изврши одмах; да је подносилац због тога у поднеску од 28. априла 2016. године предложио да се за сада, дозволи упис његовог права својине само у том делу поседа, а да се у преосталом делу упис изврши накнадно новим решењем, кад се за то стекну законски услови; да „нема никаквих законских, нити правних сметњи да првостепени орган хитно донесе делимично решење“ којим ће дозволити упис права својине подносиоца уставне жалбе на к.п. бр. …/1 и …/2, у делу поседа који се односи на 85209/110100, будући да је, након доношења решења тог органа број 952-02-4-116/2014Ц од 4. јануара 2016. године, у наведен ом делу поседа уписана својина Републике Србије, корисник Министарство пољопривреде.
Оспореним решењем Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-2870/2016 од 8. јуна 2017. године одбијена је жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против решења првостепеног органа број 952-02-4-367 /2014Ц од 26. маја 2016. године. Полазећи од садржине поднесака подноси оца уставне жалбе од 28. априла и 20. маја 2016. године, другостепени орган је оценио правилном одлуку првостепеног органа о упису права на к.п. број …/3 – јер је донета у границама захтева странке, а погрешном одлуку да се накнадно одлучи о захтеву који се односи на к.п. бр. …/1 и …/2 – будући да је странка преиначила захтев, али је нашао да то није од утицаја на другачије решење ове управне ствари.
Оспореном пресудом Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11130/17 од 3. октобра 201 9. године одбијена је тужба подноси оца уставне жалбе поднета против оспореног решења другостепеног органа , из разлога који су наведени у том решењу. У образложењу оспорене пресуде је констатовано да је 1. октобра 2019. године одржана усмена јавна расправа у одсуству уредно позваних тужилаца, туженог и заинтересованог лица. У вези са наводима тужбе да пуномоћник „никада није преиначио захтев, нити је саставио и предао 'наводни' поднесак од 20. маја 2016. године“, Управни суд је констатовао да подносилац захтева као странка у поступку има право да сам учествује у поступку, ради заштите својих права или правних интереса. По оцени тог суда, правилна је оцена другостепеног органа да навођење у диспозитиву решења првостепеног органа да ће о преосталом делу захтева бити накнадно одлучено, не представља битну повреду правила поступка, будући да надлежни орган може, по предлогу странке или по службеној дужности донети посебно решење о питањима која већ донетим решењем нису обухваћена (допунско решење).
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се, поред осталих, указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о враћању ( реституцији) имовине црквама и верским заједницама („ Службени гласник РС “, број 46/06 ) прописано је: да се у решењу о враћању имовине издаје и налог надлежним органима за извршење решења, као и за брисање евентуалних терета и одлучује о трошковима поступка (члан 29. став 3.); да се и змене стања у земљишним или другим јавним књигама на основу извршног решења Дирекције, спроводе по службеној дужности (члан 30).
Одредбама Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 и 96/15 ), у тексту који је био на снази на дан доношења оспореног решења првостепеног органа , било је предвиђено: да се на поједина питања уписа стварних права која нису уређена овим законом сходно примењују одредбе закона којим се уређује својина и друга стварна права, а на поједина питања поступка која нису уређена овим законом сходно примењују одредбе закона којим се уређује општи управни поступак (члан 7.); да се у пис непокретности и права својине врши у катастру непокретности и по службеној дужности, у складу са законом (члан 61. став 2.); да с транка може одустати од свог захтева до доношења првостепене одлуке, о чему се доноси закључак о обустави поступка (члан 123. став 6.); да с транка може једном у току поступка проширити, изменити или прецизирати захтев ако се заснива на истом правном основу, као и достављати нове исправе и доказе, све до доношења првостепене одлуке и да у том случају рок за одлучивање почиње да тече од дана проширења, измене или прецизирања захтева, односно од дана достављања нових исправа и доказа (члан 123. став 7.)
Одредбама Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС “, број 30/10 ) било је прописано: да се поступак има водити брзо и са што мање трошкова и губитка времена за странку и друга лица која учествују у поступку, али тако да се прибави све што је потребно за правилно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да п ошто је поступак покренут, странка може, до доношења решења у првом степену, проширити стављени захтев, или уместо ранијег захтева ставити други, без обзира на то да ли се проширени или измењени захтев заснива на истом правном основу, под условом да се такав захтев заснива на битно истом чињеничном стању (члан 120. став 1.); да је п ротив закључка којим се обуставља поступак допуштена посебна жалба (члан 121. став 5.) ; да странка може одустати од свог захтева изјавом коју даје органу који води поступак, а док орган који води поступак не донесе закључак о обустављању поступка и не достави га странци, странка може опозвати свој одустанак од захтева (члан 122. став 1.); да се д испозитивом решава о предмету поступка у целини и о свим захтевима странака о којима у току поступка није посебно решено (члан 198. став 1.); да к ад се у једној управној ствари решава о више питања, а само су нека од њих сазрела за решавање, и кад се покаже као целисходно да се о тим питањима одлучи посебним решењем, орган може донети решење само о тим питањима – делимично решење (члан 205. став 1. ); да ако орган није решењем одлучио о свим питањима која су била предмет поступка, он може, по предлогу странке или по службеној дужности, донети посебно решење о питањима која донесеним решењем нису обухваћена – допунско решење (члан 206. став 1.).
Сагласно одредбама чл. 213. и 217 . важећег Закон а о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење), п оступци који до 1. јуна 2017. године нису окончани, окончаће се према одредбама закона који се примењивао до почетка примене овог закона, а ако после почетка примене овог закона решење првостепеног органа буде поништено или укинуто, даљи поступак спроводи се према одредбама овог закона.
5. Из садржине уставне жалбе произлази да подносилац указује на повреду права на суђење у разумном року у предмету број 952-02-4-367/2014Ц Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка, у делу у коме се одлучује о његовом захтеву за упис права својине на к.п. бр. …/1 и …/2 КО Бачка Паланка.
Оцењујући постојање претпоставки за одлучивање о уставној жалб и у овом делу, Уставни суд је испитивао да ли је доношењем оспорене пресуде Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11130/17 од 3. октобра 201 9. године правноснажно окончан поступак у предмету првостепеног органа број 952-02-4-367/2014Ц. Овај суд је, с тим у вези, констатовао да је подносилац уставне жалбе 7. маја 2014. године поднео захтев за упис права својине на к.п. бр. …/1, …/3 и …/2 КО Бачка Паланка, да је тај захтев у првостепеном органу заведен под бројем 952-02-4-367/2014Ц и да је доношењем оспорене пресуде Управног суда постало правноснажно оспорено решење првостепеног органа број 952-02-4-367/2014Ц од 26. маја 2016. године, којим је одлучено о упису права на к.п. број …/3.
Уставни суд је даље констатовао да је другостепен и орган у образложењу оспореног решења оценио погрешном одлуку првостепен ог орган а која се односи на преостал и део захтева , будући да је, по његовом мишљењу, захтев преиначен. По налажењу Уставног суда, из наведених одредаба Закона о државном премеру и катастру и Закона о општем управном поступку произлази да странка може проширити, изменити или прецизирати захтев ако се заснива на истом правном основу. Странка, такође, може изјавом коју даје органу који води поступак одустати од свог захтева, у целини или делимично, до доношења првостепене одлуке, о чему се доноси закључак о обустави поступка. Док орган који води поступак не донесе закључак о обустављању поступка и не достави га странци, странка може опозвати свој одустанак од захтева. Полазећи од наведеног, а имајући у виду да у предметном управном поступку није донет закључак о обустави поступка у односу на к.п. бр. …/1 и …/2, Суд налази да се у конкретном случају не ради о „преиначењу захтева на упис права сусвојине на к.п. број …/3“, како је то оцењено у оспореном решењу другостепеног органа, односно о одустанку од захтева у преосталом делу.
Уставни суд је, такође, констатовао да је у оспореној пресуди Управног суда наведено да се у конкретном случају, по предлогу странке или по службеној дужности, може донети допунско решење о захтеву за упис права на к.п. бр. …/1 и …/2. Будући да се допунско решење доноси ако је орган пропустио да решењем одлучи о свим питањима која су била предмет поступка, а да је оспореним решењем првостепеног органа одређено да ће о преосталом делу захтева бити накнадно одлучено када буду сазрели услови за решавање, Уставни суд налази да у конкретном случају подносилац уставне жалбе није био дужан да затражи доношење допунског решења о делу захтева за упис права на к.п. бр. …/1 и …/2. С обзиром на то да се д испозитивом решава о предмету поступка у целини и о свим захтевима странака о којима у току поступка није посебно решено, да је оспорено решење првостепеног органа – које има карактер делимичног решења, постало правноснажно, а да из до стављених списа предмета произлази да првостепени орган након доношења оспореног решења није поступао у предмету број 952-02-4-367/2014Ц, Уставни суд налази да доношењем оспорене пресуде Управног суда није правноснажно решена управна ствар у предмету првостепеног органа број 952-02-4-367/2014Ц и да се уставном жалбом основано указује на повреду права на суђење у разумном року у наведеном управном поступку у коме се одлучује о делу захтева за упис права на к.п. бр. …/1 и …/2.
Имајући у виду да је појам разумног трајања поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а, пре свега, од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном поступку, понашања подносиоца уставне жалбе, поступања управних органа који воде поступак, односно судова, као и значаја истакнутог права за подносиоца, Уставни суд при одлучивању о повреди права на суђење у разумном року испитује да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
У конкретном случају, међутим, Уставни суд наведене критеријуме није посебно испитивао, имајући у виду специфичне околности оспореног поступка, као и то да је чланом 30. Закона о враћању ( реституцији) имовине црквама и верским заједницама прописана обавез а првостепеног органа да по службеној дужности изврши измену стања у катастру непокретности на основу извршног решења Агенције за реституцију .
Полазећи од изложено г, Уставни суд је утврдио повреду означеног права гарантованог чланом 32. став 1. Устава, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке, док је у тачки 2. изреке наложио надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року, сагласно одредбама члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („ Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ).
С обзиром на то да подносилац уставне жалбе није истакао захтев за накнаду нематеријалне штете, већ је предложио да Суд објави одлуку о уставној жалби у „Службеном гласнику Републике Србије“, Уставни суд је, крећући се у оквиру захтева уставне жалбе, у складу са одредбама члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, у тачки 3. изреке одлучио да се правично задовољење у овом случају оствари објављивањем одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије“.
6. Испитујући допуштеност уставне жалбе у делу у коме је изјављена против решења Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Бачка Паланка број 952-02-4-367/2014Ц од 26. маја 2016. године, решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-2870/2016 од 8. јуна 2017. године и пресуде Управног суда – Одељење у Новом Саду У. 11130/17 од 3. октобра 201 9. године, Уставни суд јеимао у виду да је сам подносилац у поднеску од 20. маја 2016. године предложио доношење решења којим ће се одлучити о захтев у за упис права на к.п. број …/3 КО Бачка Паланка, „јер је ту могуће донети позитивно решење независно од исхода свих претходних поступака“ и да се сагласио с тим да се „тај захтев реши пре правноснажног окончања поступка по захтеву број 952-02-4-367/2014Ц“. Полазећи од наведеног, а имајући у виду да до доношења оспореног решења првостепеног органа није био окончан поступак у предмету број 952-02-4-116/201 4Ц, по захтеву привредног друштва „Б.“ а.д. Бачка Паланка за упис права својине на предметним непокретностима , Уставни суд налази да се не може оценити произвољним одлагање доношења одлуке првостепеног органа о делу захтева кој и се односи на к.п. бр. …/1 и …/2. С обзиром на то да је оспорено решење првостепеног органа остало неизмењено након одлучивања о жалби подносиоца уставне жалбе, упркос становишту другостепеног органа у вези са преиначењем захтева израженом у образложењу оспореног решења тог органа и да је доношењем оспорене пресуде Управног суда правноснажно одлучено само о делу захтева који се односи на к.п. број …/3, Уставни суд је оценио да оспореним актима није доведена у питање обавеза првостепеног органа да, у складу са законом, одлучи о делу захтева за упис права својине у корист подносиоца уставне жалбе на к.п. бр. …/1 и …/2 КО Бачка Паланка.
Уставни суд је оценио да не одговарају чињеницама наводи уставне жалбе да подносилац није саставио и предао првостепеном органу поднесак од 20. маја 2016. године. Имајући у виду да се уставном жалбом не указује на повреду права учињену у поступку одлучивања првостепеног органа о упису права својине на к.п. број …/3 – који је правноснажно окончан оспореном пресудом , овај суд није испитивао наводе уставне жалбе да пуномоћник подносиоца није био уредно позван на усмену јавну расправу која је одржана пред Управним судом .
Уставни суд, такође, оцењује да се наводи уставне жалбе који се односе на упис права сусвојине привредног друштва „Б .“ а.д. Бачка Паланка на к.п. бр. …/1 и …/2 КО Бачка Паланка, дозвољен решењем првостепеног органа број 952-02-4-367/2014Ц од 26. маја 2016. године, не могу довести у везу са оспореним актом, којим је правноснажно окончан поступак одлучивања о упис у права својине на к.п. број …/3.
С обзиром на наведено, Уставни суд не може прихватити наводе подносиоца као уставноправне разлоге којима се аргументују тврдње о повреди права означених у уставној жалби. Полазећи од наведеног, Уставни суд је у овом делу одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер нису испуњене Уставом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
7. На основу свега изложеног и одредаба 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 4 6. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 8 9. Пословника о раду Уставног суда ( „Службени гласник РС “, број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.