Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, др Милан Шкулић и др Наташа Плавшић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби П. З . из Севојна, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. марта 2023. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба П. З . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, у управном поступку који је вођен пред Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Ужице у предмету број 181.6.2-90/18, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. П. З . из Севојна је , 26. марта 2020. године, преко пуномоћника М . К, адвоката из Ужица, Уставном суду изјавио уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у управном поступку који је вођен пред Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Ужице у предмету број 181.6.2-90/18, као и против пресуде Управног суда – Одељење у Крагујевцу У. 22749/18 од 24. јануара 2020. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава.
Подносилац је у уставној жалби указао да предметни поступак није окончан у разумном року и поставио је захтев за накнаду нематеријалне штете. Подносилац је, такође, указао на непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну примену материјалног права.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подносилац уставне жалбе је 4. априла 2014. године поднео Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Ужице захтев за усклађивање пензије за 11,06% од 1. јануара 2008. године, који је одбијен као неоснован решењем тог органа број 181.1.5-29/2014 од 15. априла 2014. године.
Против наведеног решења подносилац је 28. априла 2014. године изјавио жалбу, која је уважена решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција број 01-02/181.6.3 8149/15 од 6. августа 2015. године.
Подносилац је 21. октобра 2016. године поднео жалбу због недоношења новог акта у законом прописаном року, потом 23. јуна 2018. године накнадни захтев, а 4. јула 2018. године и тужбу због ћутања управе.
У поновном поступку, решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Ужице број 181.6.2-90/18 од 21. септембра 2018. године подносиоцу је усклађена пензија почев од 1. јануара 2008. године, на начин и у износу ближе наведеним у том решењу.
Против наведеног решења подносилац је 4. октобра 2018. године изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање – Дирекција број 8149/15 од 30. октобра 2018. године и одбијен је захтев подносиоца за накнаду трошкова управног поступка.
Подносилац је 17. децембра 2018. године поднео суду тужбу против наведеног коначног управног акта. Оспореном пресудом Управног суда – Одељење у Крагујевцу У. 22749/18 од 24. јануара 2020. године тужба је одбијена као неоснована.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подносилац указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Законом о општем управном поступку ("Службени лист СРЈ", бр. 33/97 и 31/01 и "Службени гласник РС", број 30/10) било је прописано: да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности ако је то у интересу странке, а пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак, нити постоје други разлози због којих се не може донети решење без одлагања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најдоцније у року од једног месеца од дана предаје уредног захтева, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок; да у осталим случајевима, кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интересу странке, орган је дужан да донесе решење и достави га странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 208. став 1.); да кад другостепени орган утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која су од утицаја на решење ствари, или да је диспозитив побијаног решења нејасан или је у противречности са образложењем, он ће допунити поступак и отклонити наведене недостатке сам или преко првостепеног органа или замољеног органа, да ако другостепени орган нађе да се на основу чињеница утврђених у допуњеном поступку управна ствар мора решити друкчије него што је решена првостепеним решењем, он ће својим решењем поништити првостепено решење и сам решити управну ствар; да ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног поступка брже и економичније отклонити првостепени орган, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак, да је у том случају другостепени орган дужан да својим решењем укаже првостепеном органу у ком погледу треба допунити поступак, а првостепени орган је дужан у свему да поступи по другостепеном решењу и да, без одлагања, а најдоцније у року од 30 дана од дана пријема предмета, донесе ново решење, те да против новог решења странка има право на жалбу (члан 232.); да се решење по жалби мора донети и доставити странци што пре, а најдоцније у року од два месеца од дана предаје жалбе, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 237. став 1.).
Одредбама сада важећег Закона о општем управном поступку („ Службени гласник РС “, бр. 18/16 и 95/18) прописано је: да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 30 дана од покретања поступка; да кад је поступак покренут по захтеву странке или по службеној дужности, а у интересу странке, и када се о управној ствари не одлучује у поступку непосредног одлучивања, орган је дужан да изда решење најкасније у року од 60 дана од покретања поступка ( члан 145. ст. 2. и 3.); да ако другостепени орган нађе да ће недостатке првостепеног поступка брже и економичније отклонити првостепени орган, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак, да је у том случају другостепени орган дужан да својим решењем укаже првостепеном органу у ком погледу треба допунити поступак, а првостепени орган је дужан у свему да поступи по другостепеном решењу и да, без одлагања, а најдоцније у року од 30 дана од дана пријема предмета, донесе ново решење, те да против новог решења странка има право на жалбу (члан 171. став 3.); да се решење којим се одлучује о жалби издаје без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок ( члан 174.).
Законом о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09) прописано је: да се управни спор може покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом (члан 15.); да ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта (члан 19. став 1.) .
5. Оцењујући наводе подносиoца уставне жалбе да му је у управном поступку који је вођен пред Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање – Филијала Ужице у предмету број 181.6.2-90/18 повређено право на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да је управни поступак покренут 4. априла 2014. године, захтевом подносиоца, те да је правноснажно окончан доношењем оспорене пресуде Управног суда – Одељење у Крагујевцу У. 22749/18 од 24. јануара 2020. године. Из наведеног произлази да је оспорени поступак окончан за пет година и девет месеци.
Уставни суд је оценио да у овом управном поступку чињенично стање није било сложено, нити су се поставила сложена правна питања.
Испитујући поступање органа управе, односно надлежног суда у овој правној ствари, Уставни суд указује да су у периоду од пет година и девет месеци донета два решења првостепеног и два решења другостепеног органа управе, те да је вођен један управни спор. Првостепени орган управе је о поднетом захтеву одлучио у законом прописаном року. Другостепени орган је о жалби против првостепеног решења одлучио након годину дана. Првостепени орган није у законом прописаном року поступио у поновном поступку, јер је тек након три године поступио у извршењу решења другостепеног органа управе. Суд указује да је Управни суд о тужби поднетој против коначног управног акта одлучио у року који се може сматрати разумним за одлучивање. Наиме, Управни суд је о тужби поднетој 17. децембра 2018. године одлучио оспореном пресудом од 24. јануара 2020. године, односно у року нешто дужем од годину дана.
Уставни суд је оценио да је подносилац уставне жалбе имао легитиман интерес да се предметни поступак оконча у разумном року, јер је предмет поступка био усклађивање пензије подносиоца.
Оцењујући понашање подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је нарочито имао у виду специфичност управног поступка, чији ток умногоме зависи од активности странке у том поступку.
Уставни суд, с тим у вези, указује на следеће ставове Европског суда за људска права:
- да подносилац треба сам да покаже марљивост у вршењу процесних радњи које се односе на њега и да искористи обим који му домаћи закон пружа за скраћивање поступка (пресуда у предмету Unión Alimentaria Sanders SA против Шпаније , број 11681/85 од 7. јула 1989. године).
- да је подноситељка захтева имала на располагању правна средства која би јој омогућила да настави поступак пред Управним судом, али је то пропустила да учини и да у тим околностима она не може приговарати дужини поступка пред управним органом (одлука о допуштености захтева у предмету Вера Штајцар против Хрватске , број 46279/99).
Уставни суд понавља да је другостепени орган управе о жалби против првостепеног решења одлучио након годину дана, а подносилац уставне жалбе је већ након два месеца могао да поднесе накнадни захтев да се о жалби одлучи, а потом евентуално и тужбу због ћутања управе. Такође, имајући у виду да је првостепени орган управе донео нови управни акт тек након три године од наложеног, подносилац уставне жалбе је већ након 30 дана могао да захтева поступање органа управе, а потом да користи и друга процесноправна средства против ћутања управе, а што је подносилац и учинио, али тако што је тек након више од годину дана поднео жалбу, потом тек након осам месеци накнадни захтев, а затим и тужбу због ћутања управе.
Имајући у виду све изнето, односно да је оспорени поступак вођен и окончан пред првостепеним и другостепеним органом управе и Управним судом у периоду од пет година и девет месеци , те чињеницу да у наведеним периодима подносилац није користио или није благовремено користио законом прописана средства у циљу бржег окончања поступка, Уставни суд је оценио да подносиоцу уставне жалбе није повређено право на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава.
С обзиром на изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 , 103/15 и 10/23 ), уставну жалбу одбио као неосновану, одлучујући као у првом делу изреке.
6. Уставни суд констатује да је подносилац изјавио уставну жалбу и против пресуде Управног суда – Одељење у Крагујевцу У. 22749/18 од 24. јануара 2020. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава.
Полазећи од садржине уставне жалбе, у којој подносилац углавном понавља разлоге већ изнете у поступку који је претходио уставносудском, Уставни суд је оценио да се наводи подносиоца не могу прихватити као уставноправни разлози за тврдње о повреди права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, већ се од Уставног суда, у суштини, тражи да као инстанциони суд испита законитост одлука донетих у претходно вођеном управносудском поступку.
Имајући у виду изнето, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, у овом делу одбацио уставну жалбу, јер нису испуњене Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу изреке.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.