Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров, Лидија Ђукић и др Тијана Шурлан, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Љ. К . из Прокупља , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 23. фебруара 2023. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Љ. К . изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године и утврђује да је подноситељки уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, зајемчено одредбом члана 36. став 1. Устава Републике Србије.
2. Одбија се као неоснована уставна жалба Љ. К . изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године због повреде права на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.
3. Одбацује се предлог за одлагање извршења решења Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године.
4. Одбацује се захтев подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
О б р а з л о ж е њ е
1. Љ. К . из Прокупља поднела је Уставном суду, 3. априла 2019. године, преко пуномоћника Р. Т. Г, адвоката из Прокупља, уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године, због повреде права на правично суђење и права на једнаку заштиту права, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 36. став 1. Устава Републике Србије.
Подноситељка уставне жалбе предложила је Уставном суду да усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права и поништи оспорено решење Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године. Тражила је , такође, одлагање извршења оспореног другостепеног решења и накнаду трошкова поступка пред Уставним судом.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 4. марта 2021. године , донео Одлуку Уж-64 46/2018, којом је, у тачки 1. изреке, усвoјио уставну жалбу Ж . И . изјављену против решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, зајемчено чланом 36. став 1. Устава, у тачки 2 . изреке одбио је као неосновану уставну жалбу Ж . И . изјављену против решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године због повреде права на правично суђење, зајемченог чланом 32. став 1. Устава, а у тачки 3. изреке, одбацио је предлог Ж. И . за одлагање извршења решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године, док је у тачки 4. изреке, одбацио уставну жалбу Ж. И . изјављену против решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године, због повреде права на правно средство, зајемченог чланом 36. став 2. Устава.
3. Уставни суд је, увидом у уставну жалбу и приложене доказе, утврдио да је садржина ове уставне жалбе битно слична садржини уставне жалбе коју је изјавио подносилац Ж. И, а о којој је одлучено у предмету Уж-6446/2018, те да су исход поступка и разлози на којима се оспорени акти заснивају битно слични са онима из предмета Уж-6446/2018 (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да је подноситељки уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, зајемчено чла ном 36. став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-6446/2018 од 4. марта 2021. године. Стога је Уставни суд уставну жалбу у овом делу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон, 103/15 и 10/23 ), одлучујући као у тачки 1. изреке.
С обзиром на то да је утврдио повреду права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, Уставни суд није посебно разматрао наводе уставне жалбе о повреди права на правну сигурност, као елемента права на правично суђење.
Уставни суд је, такође, оценио да подноситељки уставне жалбе није повређено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32 . став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-6446/2018 од 4. марта 2021. године. Уставни суд је, стога, одбио као неосновану уставну жалбу у делу у којем је изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године, због повреде права на правично суђење, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, те је одлучио као у тачки 2. изреке.
С обзиром на то да је Уставни суд мериторно одлучио о уставној жалби, то је предлог подноситељке уставне жалбе за одлагање извршења решења Вишег суда у Београду Гжи. 216/19 од 25. јануара 2019. године одбацио, у складу са одредбама члана 56. став 3. и члана 86. Закона о Уставном суду, и решио као у тачки 3. изреке.
4. У погледу захтева подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео начелан став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, а да у конкретном случају не постоје било какве изузетне и посебне околности које би оправдале другачију примену члана 6. став 2. Закона о Уставном суду (видети пресуду у предмету Европског суда за људска права Драган Ковачевић против Хрватске, број представке 49281/15, од 12. маја 2022. године, став 83.). Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев, решавајући као у као у тачки 4. изреке.
5. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9), члана 46. тач ка 3) и члана 47. став 2. Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.