Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tam ás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби Ж. Р . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 19. јануара 2023. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Ж . Р . изјављена против пресуде Управног суда У. 13056/1 7 од 19. септембра 2019. године због повреде права на правично суђење, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Ж . Р . из Београда, преко пуномоћника П. У, адвоката из Београда, поднела је Уставном суду, 7. новембра 2019. године, уставну жалбу против појединачног акта наведеног у изреци, због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1, члана 36. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено: да је захтев подноситељке и А.Д. за упис забележбе хипотекарне продаје на предметној непокретности одбијен, иако су достављени сви докази прописан и законом; да је првостепени орган неправилно применио одредбу члана 31. Закона о хипотеци, јер том одредбом закона није предвиђено да поверилац мора да приложи уз захтев изјаве свих поверилаца, нити „два или три уговора о хипотеци“. Подноситељка, с тим у вези, истиче да је потраживање сваког од поверилаца индивидуализовано и да се не ради о заједничкој хипотеци, да „обе заложне изјаве“ надлежна служба за катастар већ поседује, те да је усвојен захтев повериоца А.И. за упис забележбе хипотекарне продаје, иако нису достављене изјаве подноситељке уставне жалбе и А.Д . као хипотекарних поверилаца.
Према наводима уставне жалбе, Управни суд није образложио због чега сматра да подноситељка нема право да покрене поступак вансудског намирења свог законито стеченог потраживања .
Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд утврди повреду означених права, поништи оспорену пресуду Управног суда и утврди право подноситељке на накнаду трошкова поступка пред овим судом.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у оспорене акте и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. Ж. Р . ( подноситељка уставне жалбе) и А.Д. поднели су Служби за кат астар непокретности Палилула, 16. маја 2016. године, захтев за упис забележбе хипотекарне продаје на стану у приземљу објекта изграђеног на к.п. број …/3 КО Вишњица. У захтеву је, поред осталог, наведено да је 8. и 9. фебруара 2016. године послата прва опомена дужнику и власнику хипотековане непокретности, а 26. марта исте године опомена пред продају дужнику, власнику хипотековане непокретности и ос талим хипотекарним повериоцима, о чему су као доказ приложене копије првих опомена и опомена пред продају, са потврдама о слању опомена. Такође је наведено да је уз захтев приложена изјава да дужник до 12. маја 2016. године није измирио дуг по основу „уговора о зајму са извршним уговором о хипотеци“ овереним у Првом општинском суду у Београду Ов. број 10798/06 од 3. јула 2006. године, који је, такође, достављен.
Решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Палилула број 952-02- 12-229/2016 од 3. октобра 2016. године одбијен је као неоснован предметни захтев, због тога што нису достављене копија заложне изјаве Ов. број 10799/06 од 3. јула 2006. године и изјаве Љ.Т. и О.П. да дужник „тог дана“ није измирио дуг, сагласно одредби члана 31. став 1. тач. 2) и 3) Закона о хипотеци.
У жалби изјављеној против предметног решења првостепеног органа је, поред осталог , наведено да је уз захтев достављена копија „уговора о зајму са извршним уговором о хипотеци Ов. број 10798/06 од 3. јула 2006. године…, дакле, пуномоћник је доставио копију уговора о хипотеци“.
Решењем Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-23-6876/2016 од 20. јула 2017. године одбијена је жалба подноситељке уставне жалбе и А.Д . Другостепени орган је прихватио разлоге на којима је засновано побијано решење и нашао да су „неосновани и без утицаја на другачију одлуку“ наводи жалилаца да они не знају да ли је дужник измирио дуг остал им повериоцима.
Оспореном пресудом Управног суда У. 13056/17 од 19. септембра 2019. године одбијена је као неоснована тужба подноситељке уставне жалбе и А.Д. поднета против оспореног коначног управног акта, из разлога које је другостепени орган навео за одбијање жалбе. Управни суд је констатовао да из списа предмета и образложења побијаног решења произлази: да су тужиоци уз предметни захтев приложили прву опомену и опомену о продаји које су послате дужнику, власнику непокретности и осталим хипотекарним повериоцима, изјаву да дужник „до тог дана“ није исплатио дуг, копију уговора о зајму Ов. број 10798/ 06, овереног у Првом општинском суду у Београду, те потврде о пријему пошиљке. Тај суд је даље навео да из листа непокретности број … произлази да је на предметном стану и гаражи укњижено заложно право на основу заложне изјаве Ов. број 10799/06 од 3. јула 2006. године и уговора о зајму овереног истог дана Ов. број 10798/06. Полазећи од тога да уз захтев није достављена копија заложне изјаве Ов. број 10799/06 од 3. јула 2006. године, нити изјаве свих поверилаца, односно Љ.Т. и О.П. да дужник „до тог дана“ није испунио дуг, Управни суд је оценио правилним закључак другостепеног органа да достављене исправе нису подобне за упис забележбе хипотекарне продаје. У вези са наводима тужбе да је извршен упис забележбе у корист А.И, иако то лице није доставило опомене свим хипотекарним повериоцима, Управни суд је истакао да се у предметном управном спору не цени да ли је А.И. уз захтев поднео све доказе, него тужиоци.
3.2. Решењем Другог општинског суда у Београду Дн. број 14710/06 од 4. јула 2006. године, на основу заложне изјаве оверене у Првом општинском суду у Београду Ов. број 10799/06 од 3. јула 2006. године и уговора о зајму овереног у Првом општинском суду у Београду Ов. број 10798/06 од 3. јула 2006. године, дозвољена је укњижба заложног права на непокретностима означеним у решењу, власништво З.М. за одобрени кредит том лицу у износу од 3.240.000 динара, у корист подноситељке уставне жалбе, А.Д, Љ.Т, О.П. и А. И.
У препису листа непокретности број … од 1. фебруара 2016. године за к.п. број …/3 КО Вишњица наведено је да је 23. марта 2009. године, на основу заложне изјаве оверене у Првом општинском суду у Београду 3. јула 2006. године Ов. број 10799/06, уговора о зајму овереног истог дана Ов. број 10798/06 и две опомене о продаји непокретности, забележена хипотекарна продаја непокретности у корист повериоца А.И.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду се , поред осталог, указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе Закона о хипотеци („ Службени гласник РС “, бр. 115/05, 60/15, 63/15 и 83/15), којима је прописано: да хипотека настаје уписом у надлежни регистар непокретности, на основу уговора или судског поравнања ( уговорна хипотека), заложне изјаве, закона или судске одлуке (члан 8. став 1.); да се правила о уговорној хипотеци сходно примењују на једнострану, законску и судску хипотеку, осим ако је законом друкчије прописано (члан 8 . став 2.); да је уговор о хипотеци уговор између власника непокретности и повериоца којим се власник непокретности обавезује да у корист повериоца заснује хипотеку ради намирења обезбеђеног потраживања, на начин прописан законом (члан 9. став 1.); да једнострана хипотека настаје на основу изјаве воље власника непокретности - заложне изјаве (члан 14. став 1.); да ако дужник не исплати дуг о доспелости, хипотекарни поверилац ће послати опомену у писменој форми истовремено дужнику и власнику предмета хипотеке - ако су различита лица (члан 29. став 1.); да заложна изјава о заснивању једностране хипотеке по форми и садржини одговара уговору о хипотеци (члан 14. став 3.); да уколико у року од 30 дана од дана пријема прве опомене дужник не исплати дуг, поверилац ће дужнику, власнику непокретности и осталим хипотекарним повериоцима упутити опомену о продаји непокретности која, поред осталог, садржи рок у коме дужник или власник мора да испуни обавезе да би избегао продају непокретности (члан 30. тачка 6)) .
Одредбом члана 31. став 1. наведеног Закона предвиђено је да ће по истеку рока из члана 30. став 1. овог закона, хипотекарни поверилац послати регистру непокретности захтев да се изврши забележба хипотекарне продаје у његову корист, заједно са: копијом опомене о продаји непокретности (тачка 1)); копијом уговора о хипотеци (тачка 2)); изјавом да дужник до тог дана није испунио дуг (тачка 3)); доказима да су прва опомена и опомена о продаји послате дужнику, власнику непокретности и осталим хипотекарним повериоцима (тачка 4)) .
5. Подноситељка уставне жалбе истиче да су уз захтев за упис забележбе хипотекарне продаје достављени св и докази прописан и законом и да од редбама члана 31. Закона о хипотеци није предвиђено да поверилац мора да приложи уз захтев изјаве свих поверилаца да дужник није измирио дуг. По мишљењу подноситељке, Управни суд није образложио због чега сматра да није основан њен захтев за упис забележбе хипотекарне продаје на спорној непокретности.
Испитујући ове наводе уставне жалбе са становишта права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да уставна гаранција означеног права подразумева, поред осталог, да судска одлука о нечијем праву или обавези мора бити донета у поступку који је спроведен у складу са важећим процесним законом, применом меродавног материјалног права и образложена на уставноправно прихватљив начин, јер би се у супротном могла сматрати резултатом арбитрерног поступања и одлучивања надлежног суда.
Уставни суд је најпре констатовао да је одлука о одбијању предметног захтева подноситељке уставне жалбе образложена тим е да уз захтев нису достављене копија заложне изјаве Ов. број 10799/06 од 3. јула 2006. године и изјаве хипотекарних поверилаца Љ.Т. и О.П. да дужник „тог дана“ није измирио дуг. Наведене разлоге првостепеног органа прихватили су другостепени орг ан и Управни суд.
Полазећи од наведеног, Уставни суд сматра да су у предметном управном поступку била спорн а два правна питања:
- да ли је подносилац захтева за упис забележбе хипотекарне продаје на непокретности дужан да уз захтев достави изјаве осталих хипотекарних поверилаца да дужник није измирио дуг и
- да ли се уз захтев за упис забележбе хипотекарне продаје на непокретности мора доставити копија заложне изјаве.
У вези са првим спорним правним питањем, Уставни суд je размотрио наведене одред бе Закона о хипотеци и констатовао : да ако дужник не исплати дуг по протеку рока одређеног у првој опомени, поверилац има обавезу да њему, власнику непокретности и осталим хипотекарним повериоцима упути опомену о продаји непокретности; да се уз захтев за упис забележбе хипотекарне продаје морају приложити копија опомене о продаји непокретности, изјава повериоца да дужник није испунио дуг и докази да су прва опомена и опомена о продаји послате дужнику, власнику непокретности и осталим хипотекарним повериоцима.
По налажењу Уставног суда, из наведених одредаба Закона следи да подносилац захтева за упис забележбе хипотекарне продаје на непокретности нема обавезу да уз захтев приложи изјаве осталих хипотекарних поверилаца да дужник није измирио дуг, већ своју изјаву којом потврђује да му до истека рока одређеног опоменом о продаји непокретности није измирен дуг ради чије наплате покреће вансудски поступак намирењ а. Такође, поверилац није дужан да достави било какву изјаву осталих хипотекарних поверилаца, већ само доказ да је тим лицима послао опомену о продаји непокретности, коју је, у складу са законом, био дужан да им упути. Уставни суд стога не сматра прихватљивим становиште Управног суда да је подноситељка уставне жалбе имала обавезу да уз предметни захтев приложи изјаве хипотекарних поверилаца Љ.Т. и О.П. да дужник „до тог дана“ није измирио дуг.
Испитујући да ли је друго спорно правно питање решено на уставноправно прихватљив начин , Уставни суд је, полазећи од наведених одредаба Закона, констатовао да уговор о хипотеци може бити самосталан или део уговора који уређује потраживање ( уговора о зајму, кредиту и др.), а да заложна изјава о заснивању једностране хипотеке по форми и садржини одговара уговору о хипотеци. Овај суд је, на основу чињеница утврђених у овом уставносудском поступку, констатовао да је надлежни суд укњижб у заложног права на предметним непокретностима извршио н а основу заложне изјаве оверене у Првом општинском суду у Београду Ов. број 10799/06 од 3. јула 2006. године и уговора о зајму овереног у Првом општинском суду у Београду Ов. број 10798/06 од 3. јула 2006. године. С обзиром на то да у конкретном случају заложно право није засновано уговором о хипотеци, већ изјавом воље власника непокретности – заложном изјавом, Суд налази да је подноситељка имала обавезу да уз захтев достави заложну изјаву којом је заснована једнострана хипотека , а не само уговор о зајму. Имајући у виду да је обавеза достављања копије уговора о хипотеци изричито прописана законом, а да се правила о уговорној хипотеци примењују на једнострану хипотеку, Уставни суд је оценио да нису од утицаја на другачије одлучивање наводи уставн е жалб е да законом није предвиђена обавеза достављања „два или три уговора о хипотеци“, те да „обе заложне изјаве“ надлежна служба за катастар већ поседује. Такође, из достављене документације не произлази да уговор о зајму оверен у Првом општинском суду у Београду Ов. број 10798/06 од 3. јула 2006. године представља „уговор о зајму са извршним уговором о хипотеци“.
С обзиром на све изложено, Уставни суд је нашао да закључак Управног суда у вези са обавезом достављања изјава осталих хипотекарних поверилаца није утицао на правичност предметног управног поступка у целини и да је са уставноправног становишта прихватљива оцена изнета у оспореном акту да побијаним решењем другостепеног органа није повређен закон на штету подноситељке уставне жалбе .
Уставни суд је стога, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), уставну жалбу у овом делу одбио као неосновану, одлучујући као у првом делу изреке.
6. У вези са повредом права на једнаку заштиту права, у уставној жалби се истиче да је оспорени акт довео до правне неједнакости поверилаца у истој управној ствари, јер је идентична забележба дозвољена повериоцу А.И, иако он није доставио изјаве подноситељке и А.Д . као осталих хипотекарних поверилаца .
Уставни суд је имао у виду да подноситељка своје тврдње о повреди о значеног права није поткрепила достављањем доказа о различитом поступању Управног суда у истој чињеничној и правној ситуацији, што је неопходна претпоставка да би се могла утврдити повреда права зајемченог одредбом члан а 36. став 1. Устава. Поред тога, Уставни суд је констатовао да је забележба хипотекарне продаје, на коју се подноситељка позива, уписана, поред осталог, на основу заложне изјаве оверене у Првом општинском суду у Београду 3. јула 2006. године Ов. број 10799/06, коју подноситељка у предметном поступку није доставила, из чега следи да о упису забележбе у корист тог лица није одлучивано у истој чињеничној ситуацији као у поступку који је окончан оспореним актом.
Из садржине уставне жалбе произлази да подноситељка истим наводима образлаже повреду права на правично суђење и права на им овину, па је Уставни суд, имајући у виду оцену о истакнутој повреди права на правично суђење, нашао да не постоје уставноправни разлози који би указивали на повреду права гарантованог одредбама члана 58. Устава.
Уставни суд је, стога, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу у преосталом делу, због непостојања претпоставки утврђених Уставом и Законом за вођење поступка, решавајући као у другом делу изреке.
7. На основу свега изложеног и одредаба 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 4 6. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 8 9. Пословника о раду Уставног суда ( „Службени гласник РС “, број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.