Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров , др Милан Шкулић и Лидија Ђукић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Б . С . из Новог Сада, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 22. децембра 2022. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Б. С . изјављена против решења Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године и решења истог суда Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године у односу на истакнуту повреду права из члана 30. став 3. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Б. С . из Новог Сада поднео је Уставном суду , 10. маја 2019. године, преко пуномоћника К . Д, адвоката из Шапца, уставну жалбу против решења Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године и решења Основног суда у Шапцу Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године, због повреде права из члана 27. став 1. и члана 30. ст. 1. и 3. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је, између осталог, наведено: да је окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, повређено право из члана 30. став 3. Устава јер о његовој жалби на оспорено првостепено решење о одређивању притвора није одлучено, нити му је достављена одлука у року од 48 часова; да у конкретном случају није било неопходно притварање ради вођења кривичног поступка; да у оспореним решењима нису дати јасни, конкретни и индивидуализовани разлози за постојање особитих околности из члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку; да „притварање подносиоца није било неопходно и да у погледу неопходности притварања (односно могућности да се иста сврха постигне блажом мером) нису дати прихватљиви разлози у оспореним решењима, те да је и на тај начин повређено његово право загарантовано чланом 30. став 1. Устава. Просто навођење да је разматрана могућност примене блаже мере, али да је притвор неопходан, како је то учињено у оспореним решењима, не може се сматрати ваљаним и прихватљивим образложењем неопходности притвора“.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду означених уставних права, те да подносиоцу досуди накнаду нематеријалне штете.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и одговор Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 11. марта 2022. године, те је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
- да је оспореним решењем Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године према окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, одређен притвор, на основу члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13), а који му се рачуна од 9. априла 2019. године од 16,30 часова. Притвор је одређен због кривичног дела повреде гроба из члана 354. став 2. у вези става 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09). Притвор подносиоцу, према напред наведеном решењу, може трајати 30 да на и то до 9. маја 2019. године; у образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено да је „судија овог суда разматрао предлог браниоца окривљеног адвоката В . Х . о могућности изрицања блаже мере у односу на осумњиченог у виду забране прилажења, састајања или комуницирања, забране напуштања стана у Новом Саду, али је нашао да је у конкретном случају притвор адекватна и неопходна мера коју треба предузети према осумњиченом за обезбеђење његовог присуства и за несметано вођење кривичног поступка;
- да је напред наведено решење достављено окривљеном и његовом браниоцу – адвокату В. Х . 9. априла 2019. године;
- да је жалбу против решења Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године поднео бранилац окривљеног – адвокат К. Д . и то 10. априла 2019. године надлежном суду;
- да окривљени и његов бранилац нису подносили допуну жалбе против оспореног првостепеног решења;
- да је оспореним решењем Основног суда у Шапцу Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године; у образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено да „по оцени ванпретресног већа, у конкретном случају постоје разлози за одређивање притвора према окривљеном Б . С . из Новог Сада предвиђени одред бама члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку. Ово из разлога, а што је и наведено у побијаном решењу што постоји основана сумња да је окривљени извршио кривично дело повреда гроба из члана 354. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, да је у поступку неопходно саслушати одређене сведоке – оштећене, а да постоје особите околности које указују да ће окривљени ометати поступак утицајем на сведоке. Тако је потребно саслушати оштећене у својству сведока… Сви оштећени су са подручја града Шапца и живе на познатим адресама, а окривљени такође има боравиште у Шапцу па постоји могућност да би окривљени останком на слободи, претходно бранећи се ћутањем могао да ступи у контакт са напред наведеним оштећеним лицима и на тај начин омета поступак утицајем на наведене сведоке у погледу давања њихових исказа током поступка. Напред наведене сведоке је нужно саслушати ради правилног и законитог утврђивања чињеничног стања у конкретном кривичном поступку. Напред наведено и по мишљењу већа представља особиту околност која указује на неопходност примене мере притвора у односу на окривљеног, а у смислу члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку. Веће је разматрало предлог браниоца окривљеног К . Д . о могућности изрицања блаже мере у односу на окривљеног изражене у виду забране прилажења, састајања или комуницирања, али је нашло да је у конкретном случају притвор адекватна и неопходна мера коју треба предузети према окривљеном за обезбеђење његовог присуства и за несметано вођење кривичног поступка“;
- да је оспорено решење Основног суда у Шапцу Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године достављено окривљеном 12. априла 2019. године, док је 15. априла 2019. године достављено његовом браниоцу – адвокату К. Д.
4. Одредбама Устава, на чију повреду се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да лице за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда, ако је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка (члан 30. став 1.); да се писмено и образложено решење суда о притвору уручује притворенику најкасније 12 часова од притварања и да одлуку о жалби на притвор суд доноси и доставља притворенику у року од 48 часова (члан 30. став 3.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11,121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21-Одлука УС и 62/21-Одлука УС) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да у већу од троје судија, суд одлучује о жалбама против решења судије за претходни поступак и других решења у складу са овим закоником, доноси одлуке ван главног претреса и ставља предлоге у случајевима предвиђеним у овом законику или у другом закону (члан 21. став 4.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.); да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче (члан 211. став 1. тачка 2.); да лицима лишеним слободе писмена се достављају посредством завода у којем су смештени (члан 248. став 2.).
Чланом 354. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09) прописано је да ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује, казниће се новчаном казном или затвором до три године (став 1.), као и да ће се казном из става 1. овог члана казнити и ко неовлашћено уништи, оштети или уклони или грубо повреди споменик или друго спомен – обележје умрлом лицу (став 2.).
5. Подносилац уставне жалбе сматра да му је у поступку по жалби на решење Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године, а у коме је донето оспорено решење истог суда Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године, повређено право из члана 30. став 3. Устава. При томе, подносилац наводи да је „у овом конкретном случају, бранилац жалбу против решења о одређивању притвора изјавио 10. априла, с уд је решење којим се жалба одбија донео 12. априла, а решење којим се жалба одбија окривљеном је достављено 12. априла, док је његовом браниоцу исто решење достављено 15. априла“.
Уставни суд је ове наводе подносиоца оценио као неосноване. Пре свега, Уставни суд напомиње да је одредбом члана 30. став 3. Устава, утврђено да се писмено и образложено решење суда о притвору уручује притворенику најкасније 12 часова од притварања, као и да одлуку о жалби на притвор суд доноси и доставља притворенику у року од 48 часова. Телеолошким тумачењем наведене одредбе Устава, Уставни суд је утврдио да се та одредба Устава односи на решење о одређивању притвора и његово достављање само притворенику, односно доношење и достављање одлуке по жалби (на решење о одређивању притвора) само притворенику, а не и његовом браниоцу. Дакле, одредба члана 30. став 3. Устава се не односи и на браниоца притвореника. Уставни суд констатује да је веће из члана 21. став 4. Законика о кривичном поступку дужно да одлуку поводом жалбе донесе и достави притворенику у року од 48 часова од тренутка изјављивања жалбе, било да је реч о жалби браниоца и/или о жалби притвореника . Чак и у ситуацији да је жалбу на решење о одређивању притвора изјавио само бранилац, релевантни рок са аспекта члана 30. став 3. Устава би био рок од 48 часова за доношење одлуке по жалби и доставу одлуке притворенику, а који се рачуна од тренутка изјављивања жалбе. Самим тим, рок од 48 часова обухвата како доставу жалбе са списима већу из члана 21. став 4. Законика о кривичном поступку, тако и доношење одлуке по жалби и доставу одлуке притворенику. Сам рок од 48 часова, установљен Уставом и чланом 214. став 4. Законика о кривичном поступку , је кратак рок из разлога осетљивости положаја лица које је лишено слободе и коме је одређен притвор.
Уставни суд примећује да је притвореник лице које се налази у посебној установи под надлежношћу државе и да је животно далеко лакше извршити доношење и доставу другостепене одлуке, него браниоцу из реда адвоката.
У конкретном случају, бранилац окривљеног је изјавио жалбу 10. априла 2019. године против решења Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године, а којим је одређен притвор подносиоцу уставне жалбе, док је другостепено решење Кв. 363/19 донето и достављено подносиоцу 12. априла 2019. године. Уставни суд је оценио да је другостепено оспорено решење донето и достављено подносиоцу у року од 48 часова, а како је то установљено одредбом члана 30. став 3. Устава. Подносиоцу уставне жалбе је достава решења Основног суда у Шапцу Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године извршена у складу са чланом 248. став 2. Законика о кривичном поступку, а која предвиђа да се лицима лишеним слободе писмена достављају посредством завода у којем су смештени. Уставни суд напомиње да у конкретном случају није уставноправно релевантно то што је браниоцу подносиоца решење Основног суда у Шапцу Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године достављено 15. априла исте године, односно након истека три дана од дана доношења решења, а имајући у виду напред исказан став Уставног суда.
Полазећи од свега изложеног и одредаба члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 - др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу у односу на истакнуту повреду права из члана 30. став 3. Устава одбио као неосновану, одлучујући као у првом делу изреке.
6. Испитујући постојање процесних претпоставки за одлучивање о делу уставне жалбе у коме подносилац истиче повреду права из члана 27. став 1. и члана 30. став 1. Устава, Уставни суд оценио да су изнети наводи очигледно неосновани. Наиме, Уставни суд истиче да наведене уставне одредбе упућују да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом.
Одредбом члана 30. став 1. Устава утврђено је у ком случају и на који начин неко лице може бити притворено. Уставом утврђени услови су да у односу на лице које се притвара постоји основана сумња да је учинило кривично дело и да је притварање неопходно ради вођења кривичног поступка, а једини Уставом допуштени начин притварања је да је оно извршено на основу одлуке суда. Дакле, суд може да одреди притвор искључиво ако постоји основана сумња да је неко лице извршило кривично дело и ако је та мера неопходна ради вођења кривичног поступка.
У конкретном случају, из претходно утврђених чињеница и околности произлази да је притвор у скраћеном поступку, одређен решењем Основног суда у Шапцу К. 395/19 од 9. априла 2019. године, а на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку.
Уставни суд је из наведеног утврдио да је подносилац уставне жалбе притворен на основу одлуке суда (правноснажног решења о одређивању притвора), због постојања основане сумње да је извршио кривично дело повреде гроба из члана 354. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, уз навођење разлога предвиђених законом (члан 211. став 1. тачка 2 ) ЗКП) који су притварање подносиоца чинили неопходним ради вођења кривичног поступка. Следом изнетог, Уставни суд је оценио да је подносилац уставне жалбе притворен у складу са Уставом утврђеним гаранцијама предвиђеним одредбама члана 27. став 1. и члана 30. став 1. Устава.
Уставни суд налази, а полазећи од горе наведеног, да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен у Уставом и законом прописаном поступку, применом одредаба важећих процесних и материјалних закона, након што је надлежни суд утврдио да постоје разлози за одређивање ове мере. Стога је Уставни суд оценио да се одређивање притвора према подносиоцу уставне жалбе не може приписати произвољном поступању суда и да су оспорена решења Основног суда у Шапцу заснована на уставноправно прихватљивом тумачењу и примени процесног права. При томе, Уставни суд сматра да је Основни с уд у Шапцу у оспореним решењима образложио на уставноправно прихватљив начин зашто је подносиоцу одредио притвор на основу члана 211. став 1. тачка 2 ) Законика о кривичном поступку. Такође, Уставни суд налази да је поступајући суд у решењу К. 395/19 од 9. априла 2019. године и решењу Кв. 363/19 од 12. априла 2019. године размотрио и предлог браниоца, са становишта Устава на прихватљив начин, о могућности изрицања блаже мере за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка.
Како је најкраће неопходно време трајања притвора релативна категорија, која зависи од низа чинилаца и мора се проценити у сваком појединачном случају, према његовим специфичним околностима, Уставни суд је оценио да се конкретно трајање притвора објективно не може сматрати неразумно дугим. При томе, Уставни суд указује да је подносиоцу притвор одређен оспореним решењима трајао 30 дана, рачунајући од 9. априла 2019. године до 9. мај а 2019. године. Такође, Уставни суд није проверавао да ли је подносиоцу продужен притвор, крећући се у границама навода и захтева уставне жалбе, те имајући у виду саму садржину оспорених решења.
Следом свега наведеног, Уставни суд је у овом делу уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, одлуч ујући као у другом делу изреке.
7. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. став 1. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласлник РС“, број 103/13) , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.