Уставни суд у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), Гордана Ајншпилер Поповић , др Владан Петров , др Милан Шкулић и Лидија Ђукић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Б. Ј . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 22. децембра 2022. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Б. Ј . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који је вођен пред Другим основн им суд ом у Београду у предмету К. 4057/12, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Б. Ј . из Београда поднео је Уставном суду, 25. септембра 2018. године, преко пуномоћника Г. М , адвоката из Београда, уставну жалбу због повреде права на достојанство и слободан развој личности и права на суђење у разумном року, зајемчених одредбама члан а 23. и члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у кривичном поступку који је вођен пред Другим основн им суд ом у Београду у предмету К. 4057/12.
Подносилац је у уставној жалби, поред осталог, навео да је кривични поступак , који је у односу на њега правноснажно окончан ослобађајућом пресудом, трајао шест година и два месеца , што је сувише дуго, да је услед неблаговременог предузимања свих расположивих законских мера првостепеног суда и надлежног јавног тужилаштва за подносиоца годинама трајала неизвесност која му је донела повреду његовог угледа и части, као и повреду права на достојанство и слободан развој личности.
У уставној жалби је предложено да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права и утврди право подносиоцу на накнаду нематеријалне штете у износу од 3 .000,00 евра, у динарској противвредности . Трошкове уставносудског поступка је потраживао у износу од 90.000,00 динара.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката и радњи државних органа или организација којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у Портал судова – Ток предмета основних и виших судова, као и на основу документације приложене уз уставну жалбу и одговора Другог основног суда у Београду К. 4057/12 од 8. фебруара 202 2. године, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Против подносиоца уставне жалбе, као окривљеног, вођен је кривични поступак пред Другим основним судом у Београду, који је правноснажно окончан.
Против окривљеног у том предмету је Прво основно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу Кт. 1442/12 од 22. јуна 20 12. године, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. Кривичног законика.
Решењем Другог основног суда у Београду К. 4057/12 од 22. августа 201 8. године, донетим ван главног претреса, предметни кривични поступак је обустављен према двоје окривљен их, међу којима и према подносиоцу уставне жалбе, на основу члана 361. Законика о кривичном поступку, с обзиром на то да је дописом од 1. августа 2018. године заменик јавног тужиоца Другог основног јавног тужилаштва у Београду обавестила суд да одустаје од оптужбе против окривљених.
У периоду од подношења оптужнице до доношења решења Другог основног суда у Београду К. 4057/12 од 22. августа 201 8. године поступајући суд је заказивао главне претресе 30 пута . Из дописа Другог основног суда у Београду К. 4057/12 од 8. фебруара 202 2. године, којим је Уставном суду достављено изјашњење на наводе уставне жалбе, произлази да је у наведеном периоду главни претрес био заказан 30 пута, а одложен 29 пута - 14 пута због недоласка окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, 11 пута због недоласка другог окривљеног, једанпут због недоласка сведока и браниоца друго г окривљеног, два пута због недоласка два сведока и један пут због спречености поступајућег судије. Из истог дописа Другог основног суда у Београду произлази да је поступајући суд током предметног кривичног поступка предузимао и мере да би обезбедио процесне претпоставке за одржавање главног претреса: три пута је расписивао потернице за окривљеним, овде подносиоцем уставне жалбе (3. фебруара и 4. априла 2014. године и 21. марта 2018. године); издао је наредбу за принудно довођење окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе (22. јануара 2018. године); издао је наредбу за принудно довођење сведока од стране надлежне полицијске станице; донео је решење о новчаном кажњавању једног сведока.
Решење Другог основног суда у Београду К. 4057/12 од 22. августа 201 8. године подносилац уставне жалбе је примио 5. септембра 2018. године, а његов бранилац 14. септембра 2018. године . Наведено решење је постало правноснажно 18. септембра 2018. године.
4. Одредбама члана 23. Устава утврђено је да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују и штите (став 1.), као и да свако има право на слобдодан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.
Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повред у се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
5. Мериторно разматрајући, најпре, истакнуту повреду права на суђење у разумном року, Уставни суд је утврдио да је оспорени кривични поступак у односу на подносиоца уставне жалбе трајао шест година и непуна три месеца, рачунајући од дана подношења оптужнице до дана наступања правноснажности решења о обустави поступка . Наведено, само по себи, може отворити питање да ли је предметни кривични поступак окончан у оквиру стандарда разумног трајања судског поступка који су прихваћени у пракси Уставног суда, као и Европског суда за људска права.
Међутим, полазећи од тога да је појам разумног трајања судског поступка релативна категорија која зависи од низа критеријума, а пре свега од сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступања надлежних судова који воде поступак и природе захтева, односно значаја права о коме се расправља за подносиоца, Уставни суд је испитивао и да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дужину трајања поступка.
Испитујући критеријум сложености оспореног судског поступка Уставни суд указује да се кривични поступак који се води ради утврђивања постојања кривичног дела тешке крађе, у начелу, може сматрати релативно сложеним, нарочито када се поступак во ди против двојице оптужен их лица због кривичног дела у саизвршилаштву. Уставни суд, ипак, налази да у конкретном случају из утврђених чињеница и околности не произлази да је евентуална сложеност предметног кривичног поступка значајније допринела његовом вишегодишње м трајањ у.
У погледу следећег критеријума за оцену разумности трајања овог кривичног поступка, Уставни суд, најпре, констатује да је окривљенима, свакако било у интересу да се поступак што пре оконча . Међутим, Уставни суд је утврдио да је понашање подносиоца уставне жалбе, као окривљеног, у конкретном кривичном поступку, било потпуно у нескладу са тим њ еговим интересом. Наиме, главни претрес је чак 26 пута био одложен због недоласка окривљених и бранилаца, односно 14 пута због недоласка окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, а 12 пута због недоласка другог окривљеног, односно његовог браниоца. Уставни суд оцењује да је овакво континуирано понашање самог окривљеног непосредно и у највећој мери допринело дужини трајања предметног кривичног поступка и многобројним одлагањима главног претреса.
Са друге стране, испитујући критеријум поступања надлежног суда који је водио поступак , Уставни суд је утврдио да је све до доношења решења Другог основног суда у Београду К. 4057/12 од 22. августа 201 8. године, поступајући суд поступао ажурно, редовно заказујући главни претрес , и то у разумним роковима. Штавише, Други основни суд у Београду је предузимао бројне мере покушавајући да обезбеди процесне претпоставке за одржавање главног претреса, тако што је три пута расписивао потернице за окривљеним, овде подносиоцем уставне жалбе, затим издао и наредбе за његово принудно довођење, као и за принудно довођење сведока од стране надлежне полицијске станице. Додатно, поступајући суд је донео и решење о новчаном кажњавању једног сведока.
Полазећи од свега наведеног, а имајући у виду да се кривични поступак против подносиоца водио због кривичног дела против имовине у саизвршилаштву, да је поред подносиоца уставне жалбе било оптужено још једно лиц е, да је надлежни првостепени суд главни претрес редовно и ажурно заказивао у разумним роковима, а посебно имајући у виду понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку , Уставни суд је оценио да у околностима конкретног случаја, трајање поступка, као јединствене целине, не излази из оквира разумног рока .
С обзиром на изложено, а имајући у виду да у уставној жалби, осим уопштеног указивања на то да суд није предузимао потребне законом предвиђене радње како би се поступак раније окончао, није наведен ниједан конкретнији разлог којим би се аргументовано указало да су очигледни пропусти надлежних државних органа довели до трајања поступка које превазилази стандарде разумног трајања , Уставни суд је оцени о да нису основане тврдње подносиоца да му је у кривичном поступку који је вођен пред Другим основн им суд ом у Београду у предмету К. 4057/12 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, због чега је уставну жалбу , у овом делу, одбио као неосновану, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одлучујући као у првом делу изреке.
6. Подносилац уставне жалбе је, поред истицања повреде права на суђење у разумном року, истакао и повреду права на достојанс тво и слободан развој личности, зајемченог одредбама члана 23. Устава.
У односу на истакнуту повреду овог уставног права, Уставни суд је утврдио да подносилац уставне жалбе тврдње о повреди овог права заснива, суштински, на томе да је трајање кривичног поступка довело до повреде његовог угледа и части, као и до повреде права на достојанство и слободан развој личности, не износећи додатне тврдње којима би поткрепио истакнуту повреду.
С тим у вези, Уставни суд указује да само формално позивање на повреду или ускраћивање појединих Уставом зајемчених права и слобода, а без навођења конкретизованих уставноправних разлога на којима се те тврдње заснивају, не чини уставну жалбу допуштеном. Имајући у виду да је тврдње о повреди права на суђење у разумном року Уставни суд претходно оценио неоснованим, Суд те исте разлоге не може прихватити као уставноправне разлоге којима би се поткрепила и наводна повреда права подносиоца уставне жалбе на достојанство и слободан развој личности, зајемченог одредбама члана 23. Устава. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, уставну жалбу, у овом делу, одбацио, решавајући као у другом делу изреке .
7. У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошков а поступка пред Уставним судом, Уставни суд указује на то да нема услова за одређивање тражене накнаде трошкова, у смислу одредбе члана 6. став 2. Закона о Уставном суду.
Наиме, наведеном одредбом Закона је прописано да учесници у поступку сами сносе своје трошкове. С тим у вези, одредбом члана 83. став 1. Закона о Уставном суду је прописано да свако (пословно способно) лице, уз испуњеност и других услова, може изјавити уставну жалбу (и предузимати друге радње у поступку), што истовремено значи и да није обавезно да те радње предузима преко пуномоћника, укључујући и пуномоћника адвоката. Поред тога, Уставни суд указује и на то да је одредбом члана 45. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) предвиђено да се не одбацују поднесци којима се покреће поступак пред Уставним судом и када исти не садрже податке неопходне за вођење поступка или имају друге недостатке који онемогућавају поступање у предмету, већ се подносиоцу даје могућност да те недостатке накнадно отклони. Такође, Уставни суд лицима која желе да изјаве уставну жалбу, пружа својеврсну правну помоћ кроз установљени образац уставне жалбе и писано упутство за попуњавање обрасца уставне жалбе, који су доступни преко интернет странице Уставног суда или се на захтев достављају заинтересованом лицу. Овакав став Уставни суд је заузео, поред других, и у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године.
8. С обзиром на све изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. став 1. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.