Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби П. К . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 3. новембра 2022. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба П. К . и утврђује да је у поступку по жалби на решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године, у коме је донето оспорено решење истог суда Кпп. По.1. 44/19 – Кв. По.1. 529/19 од 4. децембра 2019. године, повређено право подносиоца уставне жалбе из члана 30. став 3. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. П. К . из Београда поднео је Уставном суду, 9. јануара 20 20. године, преко пуномоћника З. Д . Н , адвоката из Београда, уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године и решења истог суда Кпп. По.1. 44/19 – Кв. По.1. 529/19 од 4. децембра 2019. године, због повреде права из члана 27. ст. 1 и 3, члана 31. став 1, члана 32. став 1, члана 34. став 3. и члана 36. Устава Републике Србије, као и због повреде права из чл. 6. и 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Како се права гарантована означеним одредбама наведене Европске конвенције садржински не разликују од права зајемчених Уставом, то Уставни суд постојање њихове повреде цени у односу на одговарајуће одредбе Устава.
У уставној жалби је, између осталог, наведено:
- да „оспорено решење о одређивању притвора не садржи ниједан разлог из кога би се могло закључити да је притвор неопходно потребан ради вођења кривичног поступка, те у овом делу решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године представља необразложену судску одлуку којом се флагрантно крше права на слободу и безбедност подносиоца уставне жалбе“;
- да је притвор према подносиоцу одређен на потпуно арбитреран начин;
- да поступајући суд у оспореним решењима није дао јасне и индивидуализоване разлоге за притвор;
- да је окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, повређено право из члана 34. став 3. Устава, јер је у образложењу оспореног првостепеног решења на страни 3. у другом пасусу изнето: „поред наведеног од значаја је и чињеница да је криминална делатност ове организоване криминалне групе спречена активношћу полиције, што указује да криминално деловање ове организоване криминалне групе није усмерено на једну радњу, нити је временски ограничено“, као и тиме што је на страни 6. оспореног другостепеног решења наведено: „сви наведени окривљени су током назначеног периода предузимали већи број инкриминисаних радњи ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, при чему је приликом претреса објеката по наредбама суда пронађена велика количина опојне дроге и то 38.330 стабљика биљке опојне дроге канабис, велика количина осушене опојне дроге канабис, као и опрема за узгој, наводњавање, одржавање адекватне температуре, сушење и паковање. Ове чињенице и према мишљењу већа указују на озбиљност и спремност окривљених на континуирано и дуготрајно вршење кривичног дела које им се ставља на терет, а криминално деловање ове организоване криминалне групе спречено је акцијом полиције и хапшењем окривљених“;
- да је жалба подносиоца на првостепено решење била неделотворна, те да је „једини домет изјављене жалбе одуговлачење и пролонгирање одлуке о притвору“;
- да је „побијано првостепено решење у односу на подносиоца уставне жалбе донето 16. новембра 2019. године, а подносиоцу је уручено 18. новембра 2019. године (он је лишен слободе 14. новембра 2019. године), када је и бранилац преузео примерак решења о одређивању притвора. Жалба браниоца на првостепено решење изјављена је 21. новембра 2019. године, а другостепена одлука је донета 4. децембра 2019. године. Ова другостепена одлука, окривљеном (подносиоцу уставне жалбе) уручена је тек 10. децембра 2019. године и то свега три дана пре него што је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду – Посебно одељење донео решење о продужењу притвора према подносиоцу уставне жалбе. Браниоцу окривљеног другостепено решење је уручено тек 19. децембра 2019. године, што такође представља повреду права на суђење у разумном року“.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених права, да наложи отклањање утврђених повреда, као и да досуди тражену накнаду материјалне и нематеријалне штете. Такође, подносилац је тражио да се Одлука Уставног суда објави у „Службеном гласнику Републике Србије“, те да му се досуде и трошкови поступка.
2. Према одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може поднети против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у документацију приложену уз уставну жалбу и одговор Вишег суда у Београду Су. VIII – 43 102/22 од 19. септембра 2022. године, те је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Оспореним решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године према окривљеном, овде подносиоцу уставне жалбе, одређен је притвор на основу члана 211. став 1. тач. 2) и 3 ) Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13 ), а који притвор му се рачуна од 14. новембра 2019. године када је лишен слободе. Притвор по наведеном решењу може трајати најдуже 30 дана и то до 14. децембра 2019. године.
У образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено: „Према мишљењу судије за претходни поступак, основан предлог да се окривљеном П . К . одреди притвор и на основу одредбе члана 211 . став 1. тачка 2 ) 3аконика о кривичном поступку, због постојања особитих околности које указује да ће утицати на саучеснике окривљене В.Б. и Б.Ј. који су у бекству. Наиме, наредбом о спровођењу истраге Кти. 28/19 од 15. 11.2019. године, поред окривљеног П. К . покренута је истрага и против окривљених В.Б. и Б.Ј, који нису доступни државним органима. Према извештају М УП-а за окривљенима В.Б. и Б.Ј. расписана је потрага од стране Одељења за потраге МУП-а РС. Како постоји основана сумња да се ради о припадницима организоване криминалне групе коју је организовао П. К . за извршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 . став 4 . у вези става 1 . КЗ, те како су исти у бекству и нису саслушани у току истраге, окривљени П . К, би уколико би у овој фази поступка остао на слободи, у циљу избегавања кривице, ометао поступак утицањем на саокривљене В.Б. и Б.Ј, који иначе зависе од њега, јер раде у привредном друштву 'Ј.' доо из Београда, чији је један од власника окривљени П . К, и од тог рада издржавају себе и своју породицу.
Такође, окривљеном П. К . је основано одредити притвор и на основу члана 211 . став 1. тачка 3 ) 3аконика о кривичном поступку, с обзиром на то да постоје особите околности да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело. Наиме, према подацима из списа предмета произилази основана сумња да је окривљени П . К . организатор добро организоване криминалне групе, коју чини осам припадника, која је у периоду од 11. 01.2019. године до 14.11.2019. године, ради прибављања финансијске користи, неовлашћено производила и ради продаје држала супстанце које су проглашене за опојну дрогу — канабис, предузео већи број инкриминисаних радњи ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 4 . у вези става 1 . К З, при чему је приликом претреса објеката по наредбама суда пронађена велика количина опојне дроге и то 38.330 стабљика биљке опојне дроге канабис, велика количина осушене опојне дроге канабис, као и опрема за узгој, наводњавање, одржавање адекватне температуре, сушење и паковање. Поред наведеног од значаја је и чињеница да је криминална делатност ове организоване криминалне групе спречена активношћу полиције, што указује да криминално деловање ове организоване криминалне групе није усмерено на једну радњу, нити је временски ограничено. Надаље, имајући у виду чињеницу да постоји основана сумња да је окривљени П. К . показао обученост у узгајању опојне дроге — канабис, као и посебну упорност и крајњу опрезност за извршење кривичног дела које је претходно детаљно планирао, то све представља особите околности које указују да ће у кратком временском периоду окривљени К, поновити кривично дело уколико би се нашао на слободи због чега је неопходно одређивање притвора према њему и по овом законском основу“.
Решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године одређен је притвор према окривљенима З.М, В.Ж, П.Ж, П.Х, С.Х. и Б.М, на основу одредаба члана 211. став 1. тач. 2 ) и 3 ) Законика о кривичном поступку.
Подносилац је напред наведено решење примио 16. новембра 2019. године, док је бранилац – адвокат З. Д . Н . пр имила 18. новембра 2019. године.
Бранилац окривљеног је 21. новембра 2019. године изјавила жалбу против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године, а окривљени није изјавио жалбу. Жалба је поднета препорученим путем преко поште 21. новембра 2019. године, док је у суд приспела 25. новембра 2019. године. Такође, у конкретном случају нису подношене допуне жалбе.
Оспореним решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 – Кв. По.1. 529/19 од 4. децембра 2019. године делимично су уважене жалбе бранилаца окривљених П. К . (подносилац уставне жалбе) , З.М, В.Ж, П.Ж, П.Х. и БМ, те су преиначена решења о одређивању притвора Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године, тако што је према окривљенима П. К . (подносилац уставне жалбе ), З.М, В.Ж, П.Ж, П.Х. и БМ, као и по службеној дужности и према окривљеном С.Х. отклоњен законски основ из члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступкуза даље трајање притвора, док су у преосталом делу жалбе бранилаца окривљених П . К . (подносилац) , З.М, В.Ж, П.Ж, П.Х. и Б.М. одбијене као неосноване.
У образложењу овог оспореног решења је, између осталог, наведено да је „Веће имало у виду да су у односу на окривљене од стране судије за претходни поступак донета дана 16. новембра 2019. године два решења о одређивању притвора, али налази да је због чињенице да се ради о јединственом поступку, одлучило да је целисходно истовремено одлучивати о свим жалбама… Према оцени ванпретресног кривичног већа, изнети жалбени наводи су оцењени као неосновани, с обзиром да је правилно судија за претходни поступак окривљенима П. К, З.М, В.Ж, П.Ж, П.Х. и Б.М. одредио притвор на основу одредбе члана 211 . став 1. тачка 3 . 3аконика о кривичном поступку. Наиме, из до сада прикупљених доказа произилази постојање основане сумње да су поменути окривљени припадници организоване криминалне групе чији је организатор окривљени П . К, а која је у периоду од 11. јануара 2019. године до 14. новембра 2019. године, ради прибављања финансијске користи, неовлашћено производила и ради продаје држала супстанце које су проглашене за опојну дрогу — канабис. Сви наведени окривљени су током назначеног периода предузимали већи број инкриминисаних радњи ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 . став 4 . у вези става 1 . Кривичног законика, при чему је приликом претреса објеката по наредбама суда пронађена велика количина опојне дроге и то 38.330 стабљика биљке опојне дроге канабис, велика количина осушене опојне дроге канабис, као и опрема за узгој, наводњавање, одржавање адекватне температуре, сушење и паковање. Ове чињенице и према мишљењу већа указују на озбиљност и спремност окривљених на континуирано и дуготрајно вршење кривичног дела које им се ставља на терет, а криминално деловање ове организоване криминалне груш спречено је акцијом полиције и хапшењем окривљених. Поред наведеног правилно је судија за претходни поступак у контексту њиховог ранијег живот ценио чињеницу да су окривљени П.Ж. и П.Х. раније осуђивани. Све наведене чињенице указују да би окривљени П. К, З.М, В.Ж, П.Ж, П.Х. и Б.М. у кратком временском периоду, уколико би се нашли на слободи, поновили кривично дело, због чега им је основано одређиван притвор по овом законском основу … Кривично ванпретресно веће је имало у виду и наводе изјављене у жалбама бранилаца којима се указује да поред притвора као најтеже мере за обезбеђење присуства окривљеног постоје и друге блаже мере којима се може постићи иста сврха, као и наводе да је Европски суд за људска права у низу својих одлука дефинисао стандард да лишење слободе у складу са законом није довољно, већ да оно мора бити и неопходно и да је притварање окривљеног изузетно тешка мера и мора се примењивати као последња могућност, пре које треба испитати могућност примене блаже мере. Међутим, овакви жалбени наводи су неосновани и без утицаја на другачију одлуку, с обзиром да су исти цењени у склопу постојећих особитих околности које је судија за претходни поступак правилно утврдио и у овом тренутку не указују на оправданост укидања притвора, нити омогућавају примену блаже мере за обезбеђење присуства осумњиченог и несметано вођење овог кривичног поступка, прописане одредбом члана 188. Законика о кривичном поступку“.
Оспорено другостепено решење подносилац је примио 4. децембра 2019. године, док је његов бранилац наведено решења примио 19. децембра 2019. године.
4. Одредбама Устава, на чију повреду се позива подносилац у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, као и да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. ст. 1. и 3. ); да суд трајање притвора своди на најкраће неопходно време, имајући у виду разлоге притвора , да притвор одређен одлуком првостепеног суда траје у истрази најдуже три месеца, а виши суд га може, у складу са законом, продужити на још три месеца, те да ако до истека овог времена не буде подигнута оптужница, окривљени се пушта на слободу (члан 31. став 1. ); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда (члан 34. став 3.); да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. ст . 1. и 2.).
За оцену основаности навода уставне жалбе којима се образлаже повреда права на правично суђење, те права на суђење у разумном року, као елемента права из члана 32. став 1. Устава, од значаја је и одредба члана 30. став 3. Устава, којом је лицу лишеном слободе зајемчено да се п исмено и образложено решење суда о притвору уручује притворенику најкасније 12 часова од притварања и да о длуку о жалби на притвор суд доноси и доставља притворенику у року од 48 часова.
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13 ) прописано је : да пре доношења правноснажне одлуке о изрицању кривичне санкције, окривљеном могу бити ограничене слободе и права само у мери неопходној за остварење циља поступка, под условима прописаним овим закоником (члан 10. став 1.); да се притвор може одредити само под условима предвиђеним у овом законику и само ако се иста сврха не може остварити другом мером, да је дужност свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да трајање притвора сведу на најкраће неопходно време и да поступају са нарочитом хитношћу ако се окривљени налази у притвору и да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. ст. 1. до 3.); да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче, да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети (члан 211. став 1. тач. 2) и 3)).
Чланом 246. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09) прописано је да ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге казниће се затвором од три до дванаест година, док је ставом 4. истог члана прописано да ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.
5. Доносећи одлуку у овом уставносудском предмету, Уставни суд, као и у својим ранијим одлукама (видети, поред осталих, Одлуку Уж-314/2007 од 23. априла 2009. године, тачка 6. образложења ) наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом и да притвор представља посебно осетљиву меру његовог ограничења.
Наводе уставне жалбе о повреди права на правично суђење и суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, којима се указује на прекорачење рокова за достављање оспореног решења о одређивању притвора и рокова за доношење и достављање одлуке о жалби изјављеној против решења о одређивању притвора, Уставни суд је ценио у светлу права из члана 30. став 3. Устава.
Уставни суд указује да се према првом делу одредбе члана 30. став 3. Устава, писмено и образложено решење суда о притвору уручује притворенику најкасније 12 часова од притварања. Суд сматра да у конкретном случају није било основа да се цени наведено, јер то није ни истицано у уставној жалби.
Међутим, Уставни суд истиче да одредба члана 30. став 3. Устава такође гарантује лицу лишеном слободе да ће о његовој жалби на одређивање притвора надлежни суд одлучити и своју одлуку му доставити у року од 48 часова.
У конкретном случају, Уставни суд је утврдио да је бранилац окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, изјави о жалбу (21. новембра 2019. године) на решење којим му је одређен притвор, да је Виши суд у Београду – Посебно одељење изјављену жалбу примио 25. новембра 201 9. године, а да је о жалби одлучио 4. децембра 201 9. године. Другостепено решење, одлуку о жалби , бранилац подносиоца је прими о 19. децембра 2019. године, док је подносилац примио 4. децембра 2019. године.
Уставни суд је, следом изнетог, оценио да о жалби браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, на решење о одређивању притвора Вишег суда у Београду – Посебно одељење није одлучено у року од 48 часова, како то јемчи одредба члана 30. став 3. Устава .
При томе, Уставни суд је имао у виду чињенице да су у конкретном случају у односу на више окривљених донета два решења о одређивању притвора, да је изјављено више жалби против оспореног првостепеног решења, те да је другостепено веће одлучило да је целисходно да се истовремено одлучи о свим жалбама, али све ово не утиче на другачију одлуку Уставног суда имајући у виду императивну одредбу члана 30. став 3. Устава.
На основу свега изложеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), у овом делу уставну жалбу усвојио и одлучио као у првом делу изреке.
6.1. Подносилац образлаже повреду права из члана 27. ст. 1. и 3. Устава наводима да оспорена решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године и Кпп. По.1. 44/19 – Кв. По.1. 529/19 од 4. децембра 2019. године немају ниједан разлог зашто је притвор неопходно потребан ради вођења кривичног поступка, да су решења необразложена имајући у виду праксу Уставног суда и Европског суда за људска права, као и да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен неосновано и арбитрерно.
Уставни суд је, увидом у оспорена решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године и Кпп. По.1. 44/19 – Кв. По.1. 529/19 од 4. децембра 2019. године, утврдио да она садрже детаљно и јасно образложење, засновано на уставноправно прихватљивом тумачењу меродавног права, те је стога, полазећи од претходно наведеног, оценио да се наводи подносиоца не могу прихватити као уставноправни разлози за тврдње о повреди права из члана 27. ст. 1. и 3. Устава, већ се од Уставног суда, у суштини, тражи да као инстанциони суд још једном оцени законитост оспорених решења.
6.2. Подносилац истиче и повреду члана 34. став 3. Устава. При томе наводи да је у образложењу оспореног првостепеног решења на страни 3. у другом пасусу изнето: „поред наведеног од значаја је и чињеница да је криминална делатност ове организоване криминалне групе спречена активношћу полиције, што указује да криминално деловање ове организоване криминалне групе није усмерено на једну радњу, нити је временски ограничено“, као и тиме што је на страни 6. оспореног другостепеног решења наведено да „сви наведени окривљени су током назначеног периода предузимали већи број инкриминисаних радњи ради вршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, при чему је приликом претреса објеката по наредбама суда пронађена велика количина опојне дроге и то 38.330 стабљика биљке опојне дроге канабис, велика количина осушене опојне дроге канабис, као и опрема за узгој, наводњавање, одржавање адекватне температуре, сушење и паковање. Ове чињенице и према мишљењу већа указују на озбиљност и спремност окривљених на континуирано и дуготрајно вршење кривичног дела које им се ставља на терет, а криминално деловање ове организоване криминалне групе спречено је акцијом полиције и хапшењем окривљених“.
Уставни суд је ове наводе оценио као очигледно неосноване.
Пре свега, Уставни суд посебно истиче значај уставне гаранције којом се јемчи да свако има право да буде сматран невиним, све док се његова кривица не докаже у поступку пред судом, с обзиром на то да је њена основна функција обезбеђење правне сигурности у казненом праву. У том смислу, претпоставка невиности је повређена ако судска одлука која се односи на лице које је окривљено за кривично дело одражава мишљење да је криво пре него што се његова кривица докаже по закону, односно уколико у одсуству званичне одлуке, постоји одређено мишљење које указује да суд (или други државни орган) сматра окривљеног кривим.
У односу на наводе о кршењу претпоставке невиности од стране поступајућег суда, а које подносилац уочава у решењима о одређивању притвора, Уставни суд констатује да су образложења оспорених решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење о одређивању притвора, дата применом и тумачењем члана 211. став 1. тач. 2) и 3 ) Законика о кривичном поступку, те да она нису у контексту разматрања одговорности осумњиченог, већ разлога због којих се одређује притвор. При томе, Уставни суд напомиње да је спорна реченица са треће стране решења Кпп. По.1. 44/19 од 16. новембра 2019. године, део другог пасуса и да је треба посматрати као део једне логичке целине у којој су коришћени уставноправно прихватљиви термини о основаности одређивања притвора подносиоцу на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 3 ) Законика о кривичном поступку. Такође и спорна реченица оспореног другостепеног решења са 6. стране је део једне шире целине, а која целина не указује да је подносиоцу повређено право из члана 34. став 3. Устава, јер је прожета терминима као што су основана сумња, основано одређивање притвора,… “. Коришћени термини у другостепеном оспореном решењу су засновани на уставноправно прихватљивој примени релевантних одредби Законика о кривичном поступку.
6.3. Уставни суд је оценио да се остали наводи подносиоца уставне жалбе у вези повреде права на суђење у разумном року, као и тврдње о повреди права на ограничено трајање притвора , из члана 32. став 1. и члана 31. став 1. Устава , искључиво заснивају на повреди права из члана 30. став 3. Устава. С тим у вези, Уставни суд указује да само формално позивање на повреду или ускраћивање појединих Уставом зајемчених права и слобода, а без навођења уставноправних разлога на којима се те тврдње заснивају, не чини уставну жалбу допуштеном. Такође, Суд констатује да је подносилац само формално истакао повреду права на једнаку заштиту права.
У односу на истакнуту повреду права на правно средство из члана 36. став 2. Устава, Уставни суд указује да се означеним правом јемчи двостепеност у одлучивању, односно право да се у поступку по жалби или другом прописаном правном средству, пред органом више инстанце, испита законитост првостепене одлуке, што не подразумева и право на позитиван исход другостепеног поступка за лице које је изјавило правно средство.
6.4. Имајући у виду напред наведено, Уставни суд је уставну жалбу у овом деловима одбацио , сагласно члану 36. став 1. тач. 5) и 7) Закона о Уставном суду, одлучујући као у другом делу изреке.
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.