Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Јован Ћирић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. П . из Ниша , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 29. септембра 2022. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М . П . изјављена против решења Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 25. децембра 2018. године и решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 1050/19 од 6. фебруара 2019. године и утврђује се да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, зајемчено одредом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се решење Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 1050/19 од 6. фебруара 2019. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о жалби браниоца окривљеног изјављеној против решења Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 25. децембра 2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. П . из Ниша поднео је Уставном суду, 15. марта 2019. године, преко пуномоћника М . К, адвоката из Ниша, уставну жалбу против решења Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 25. децембра 2018. године и решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 1050/19 од 6. фебруара 2019. године, због повреде права из члана 32. став 1. и чл. 36. и 58. Устава Републике Србије.
Подносилац уставне жалбе образлаже повреду означених уставних права тиме што су поступајући прекршајни судови одбили захтев окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, за накнаду трошкова прекршајног поступка из разлога што бранилац окривљеног није предао суду писану одбрану 20. септембра 2017. године, као и поднесак од 12. октобра 2017. године, иако су напред наведени поднесци непосредно предати суду.
Подносилац је предложио да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права, те да наложи другостепеном прекршајном суду да понови поступак по жалби.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из достављене документације и дописа Прекршајног суда у Нишу Прз. 4116/21 од 1. новембра 2021. године, између осталог, утврдио да је 20. септембра 2017. године у Прекршајни суд у Нишу примљена писана одбрана, а да је 12. октобра 2017. године примљен поднесак браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе.
Решењем Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 1. децембра 2017. године обустављен је прекршајни поступак вођен против окривљеног, због прекршаја из члана 334. став 2. тачка 6. и члана 331. став 1. тачка 48. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер је наступила застарелост за вођење прекршајног поступка.
Оспореним решењем Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 25. децембра 2018. године одбијен је као неоснован захтев за накнаду трошкова окривљеног на име састава поднеска – писане одбране од 20. септембра 2017. године у износу од 25.500,00 динара, на име састава поднеска од 12. октобра 2017. године у износу од 25.500,00 динара и на име састава поднеска – захтева за накнаду трошкова у износу од 12.750,00 динара.
У образложењу оспореног решења је, између осталог, наведено да је увидом у списе предмета утврђено да у току поступка окривљени и његов бранилац нису доставили суду писану одбрану, нити поднесак, па је суд нашао да у току прекршајног поступка бранилац није имао оправдане трошкове и да су захтеви за накнаду трошкова поступка неосновани.
Оспореним решењем Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 1050/19 од 6. фебруара 2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а решење Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 25. децембра 2018. године је потврђено.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава зајемчено је право на правично суђење тако што је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Чланом 36. Устава јемчи се једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 1.), и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 2.).
Одредбом члана 58. став 1. Устава јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.
Законом о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16 и 98/16) прописано је: да су трошкови прекршајног поступка издаци учињени поводом прекршајног поступка од његовог покретања до завршетка (члан 140. став 1.); да трошкови прекршајног поступка падају на терет лица које је оглашено одговорним за прекршај, те да трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен или је окривљени ослобођен од одговорности сноси суд (члан 141. ст . 1. и 2.).
5. Уставни суд је из дописа Прекршајног суда у Нишу Прз. 4116/12 од 1. новембра 2021. године, којим су достављени подаци из службене евиденције тог суда о предмету Пр. 8034/16, утврдио да је у Прекршајном суду у Нишу 20. септембра 2017. године примљена писана одбрана окривљеног М. П, овде подносиоца уставне жалбе, док је 12. октобра 2017. године примљен поднесак браниоца окривљеног – адвоката М . К . о наводима из захтева за покретање прекршајног поступка (којим је предложено да се донесе решење о обустави прекршајног поступка јер је наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења). Подносилац је уз уставну жалбу доставио наведене поднеске снабдевене пријемним печатом Прекршајног суда у Нишу, као доказ својих тврдњи.
Имајући у виду наведено, Уставни суд констатује да су поступајући судови оспорена решења донели утврђујући да у току поступка окривљени и његов бранилац нису доставили суду писану одбрану од 20. септембра 2017. године, нити поднесак од 12. октобра 2017. године. Како из горенаведеног дописа Прекршајног суда у Нишу и приложених доказа произлази да поднесци за које је тражена накнада трошкова прекршајног поступка јесу достављени, Уставни суд је утврдио да је оспореним решењима подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење , зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, па је уставну жалбу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одлучујући као у тачки 1. изреке.
Уставни суд је оценио да се штетне последице утврђене повреде права могу отклонити поништајем решења Прекршајног апелационог суда – Одељење у Нишу Прж. 1050/19 од 6. фебруара 2019. године и одређивањем да Прекршајни апелациони суд – Одељење у Нишу донесе нову одлуку о жалби браниоца окривљеног изјављеној против решења Прекршајног суда у Нишу Пр. 8034/16 од 25. децембра 2018. године, па је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона, одлучио као у тачки 2. изреке.
6. Имајући у виду да је утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на правично суђење, те поништио оспорено другостепено решење и одредио доношење нове одлуке о жалби подносиоца изјављеној против оспореног првостепеног решења, Уставни суд није разматрао повреде осталих истакнутих права.
7. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.