Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Бошка Карановића из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. октобра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Бошка Карановића изјављена против решења Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа - Регионални центар Београд број 218-1530/07-20 од 20. фебруара 2009. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Бошко Карановић из Београда је 12. марта 2009. године, преко пуномоћника Јелене Петричић, адвоката из Београда, поднео Уставном суду допуштену и благовремену уставну жалбу против решења Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа - Регионални центар Београд број 218-1530/07-20 од 20. фебруара 2009. године.
Подносилац уставне жалбе наводи да је оспорено решење донето од стране органа управе, који је ненадлежан орган за одлучивање по жалби у прекршајном поступку, с обзиром да је Законом о уређењу судова прописано да се оснивају прекршајни судови, који одлучују у прекршајном поступку и Виши прекршајни суд, који одлучује у другостепеном поступку по жалби. Подносилац уставне жалбе сматра да му је на овај начин, повређено право на правично суђење из члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције о људским правима и уставно начело заштите људских и мањинских права и слобода из члана 22. Устава.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у оспорено решење и документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Решењем Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа - Филијала Барајево број 431-47/2007 од 30. априла 2007. године правно лице "ПОДГРМЕЧЈЕ" д.о.о. и Бошко Карановић из Београда, као одговорно лице, овде подносилац уставне жалбе, оглашени су одговорним за прекршај из члана 43. став 1. тачка 6) и став 2. а у вези члана 18. став 1. Закона о фискалним касама, зато што нису евидентирали сваки појединачно остварени промет услуга физичким лицима преко фискалне касе, због чега су им изречене новчане казне.
Против наведеног решења подносилац уставне жалбе и правно лице "ПОДГРМЕЧЈЕ" д.о.о. су изјавили жалбу, која је оспореним решењем другостепеног управног органа, Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа - Регионални центар Београд 218-1530/07-20 од 20. фебруара 2009. године одбијена као неоснована.
4. Одредбама Устава на чију повреду се указује у уставној жалби утврђено је: да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на отклањање последица које су повредом настале (члан 22.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега (члан 32. став 1).
Одредбама члана 91. ст. 1. до 3. Закона о прекршајима ("Службени гласник РС", број 101/05) прописано је да прекршајни поступак у првом степену воде прекршајни судови, уколико за вођење прекршајног поступка нису надлежни органи управе, да прекршајни поступак у другом степену води Виши прекршајни суд, а да Виши прекршајни суд одлучује о жалбама на одлуке суда, о жалбама на одлуке које у прекршајном поступку донесу органи управе, о сукобу и преношењу надлежности судова и врши друге послове утврђене законом. Одредбом члана 308. Закона прописано је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се од 1. јануара 2007. године.
Одредбом члана 25. Закона о изменама и допунама Закона о прекршајима ("Службени гласник РС", број 116/08) прописано је да се у члану 308. Закона о прекршајима ("Службени гласник РС", број 101/05), речи: "1. јануара 2007. године" замењују речима "1. јануара 2010. године".
Одредбом члана 98. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС", број 116/08) прописано је да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од 1. јануара 2010. године.
Одредбама члана 160. став 1. тач. 6) и 7) Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06 и 61/07) прописано је да Пореска управа покреће и води првостепени и другостепени прекршајни поступак и изриче казне и заштитне мере за пореске прекршаје, као и да одлучује о жалбама изјављеним против решења донетих у пореском поступку. Одредбом члана 165. став 2. Закона прописано је да поступак за изрицање новчаних казни и заштитних мера за пореске прекршаје Пореска управа води по закону којим се уређује прекршајни поступак, ако овим законом није друкчије прописано.
Одредбом члана 47. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији ("Службени гласник РС", број 61/07), прописана је измена одредбе члана 160. тачка 6), која гласи: "Пореска управа покреће и води првостепени порескопрекршајни поступак и изриче казне и заштитне мере" (став 1.), у члану 160. додата је тачка 6а) која гласи: "Пореска управа одлучује о жалбама изјављеним против решења донетих у пореском поступку од стране организационих јединица Пореске управе" (став 3.), а одредбом члана 62. Закона прописано је да одредбе члана 160. Закона о пореској администрацији, у делу који се односи на надлежност Пореске управе за вођење другостепеног порескопрекршајног поступка, престају да важе даном почетка рада другостепеног прекршајног суда, у складу са Законом о прекршајима ("Службени гласник РС", број 101/05).
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд је утврдио да је оспорено решење донето од стране законом установљеног органа, у поступку спроведеном у складу са законом. Наиме, Законом о уређењу судова прописано је да се оснивају прекршајни судови и Виши прекршајни суд, али је одредбом члана 98. Закона прописано да ће се овај закон примењивати тек од 1. јануара 2010. године. Из наведеног произлази да се до примене новог Закона о уређењу судова примењује Закон о уређењу судова ("Службени гласник РС", бр. 63/01, 24/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06), а којим нису били установљени прекршајни судови и Виши прекршајни суд. Наведеним одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописана је надлежност Пореске управе за вођење првостепених и другостепених прекршајних поступака, из чега произлази да је оспорено решење број 218-1530/07-20 од 20. фебруара 2009. године донето од стране надлежног органа, Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа - Регионални центар Београд, које је одлучивало по жалби изјављеној на првостепено решење Министарства финансија Републике Србије, Пореска управа - Филијала Барајево, број 431-47/2007 од 30. априла 2007. године, те да из тог разлога подносиоцу уставне жалбе није повређено право на правично суђење зајемчено одредбама члана 32. Устава.
Оцењујући наводе и разлоге изнете у уставној жалби са становишта повреде права на судску заштиту зајемченог чланом 22. став 1. Устава, Уставни суд је утврдио да није повређено Уставом зајемчено право подносиоца на које се у жалби позвао.
У спроведеном поступку, Уставни суд је утврдио да одредба члана 272. Закона о прекршајима ("Службени гласник СРС", број 44/89 и "Службени гласник РС", бр. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 и 55/04), који је у примени до 31. децембра 2009. године, пружа могућност кажњеном лицу да поднесе Врховном суду Србије захтев за ванредно преиспитивање правноснажног решења о прекршају, поред осталог, када је изречена казна затвора, као и новчана казна преко 100.000 динара физичком лицу или одговорном лицу у правном лицу и предузетнику, односно 300.000 динара правном лицу за царинске, спољнотрговинске, девизне и пореске прекршаје. Дакле, Закон о прекршајима омогућава судску заштиту у поступку по ванредном правном леку против правноснажног решења донетог по жалби у порескопрекршајном поступку, а наведено ограничење могућности приступа Врховном суду Србије не угрожава суштину права на приступ суду, имајући у виду да је то ограничење прописано у складу са јавним интересом ефикасне судске заштите права, потребом да се поступак оконча у разумном року, као и природом кажњивог дела и врстом и тежином изречене санкције. Такође, према становишту које је изразио и Европски суд за људска права, мање пореске глобе и додаци нису довољни да уведу административне фискалне процедуре под делокруг члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (видети: Morel против Француске, пресуда од 3. јуна 2003. године). С обзиром на наведено, Уставни суд је утврдио да није повређено право подносиоца уставне жалбе на судску заштиту зајемчено одредбом члана 22. Устава.
6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је утврдио да уставна жалба није основана, те је на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбио као неосновану.
На основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |