Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, др Јован Ћирић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Тамаш Корхец (Korhecz Tam ás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби привредног друштва „Т .“ д.о.о. Београд, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. јуна 202 2. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба привредног друштва „Т.“ д.о.о. Београд и утврђује да је решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Гроцка број 952-02-4-705/2017 од 8. маја 2017. године, решењем Републичког геодетског завода број 952-02-23-45 63/2017 од 18. октобра 2017. године и пресудом Управног суда У. 1 8714/17 од 6. децембра 2018. године повређено право подносиоца уставне жалбе на правично суђење , из члана 32. став 1. Устава Републике Србије , док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Поништава се пресуда Управног суда У. 18714/17 од 6. децембра 2018. године и одређује се да исти суд донесе нову одлуку о тужби подносиоца уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода број 952-02-23-4563/2017 од 18. октобра 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Привредно друштво „Т.“ д.о.о. Београд, преко пуномоћника Г. А , адвоката из Београда, поднел о је Уставном суду, 25. јануара 201 9. године, уставну жалбу против појединачних аката наведених у тачки 1. изреке, због повреде права на правично суђење и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 58. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено: да је оспореним решењем првостепеног органа, противно закону, дозвољено провођење промене на основу закључка јавног извршитеља и упис заинтересованог лица као власника спорних објеката и корисника спорне парцеле, са заједничким уделом; да се предметни закључак односи искључиво на објекте на спорној парцели, а не на земљиште; да Управни суд није образложио због чега дозволом уписа са заједничким, а не са опредељеним уделом није повређен закон на штету подносиоца.
По мишљењу подносиоца уставне жалбе, одредбе члана 3. Закона о промету непокретности, на које су се позвали органи управе и Управни суд, треба тумачити у целини, тако да се преносом права својине на згради не преноси право својине/коришћења/закупа на целој катастарској парцели на којој се зграда налази, већ само на земљишту под зградом и земљишту које служи за редовну употребу зграде, при чему се та површина земљишта одређује уговором или применом правила предвиђених прописима о планирању и изградњи, којима се дефинише земљиште које служи за редовну употребу зграде.
Према наводима уставне жалбе, доносиоци оспорених аката нису правилно применили наведене одредбе Закона о промету непокретности, а оспорена пресуда не садржи оцену навода тужбе који су од суштинског значаја за одлуку у предметној управној ствари.
Уставном жалбом се предлаже да Уставни суд утврди повреду означеног права и поништи оспорену пресуду Управног суда.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, на основу увида у оспорен е акт е и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Оспореним решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Гроцка број 952-02-4-705/2017 од 8. маја 2017. године замењено је решење те службе од 13. априла 2017. године, тако да ново решење гласи: дозвољава се у листу непокретности број … КО Врчин – упис права коришћења у корист привредног друштва „ P.“ д.о.о. Београд, Сурчин , са заједничким уделом на катастарској парцели број … КО Врчин , досадашњег носиоца права коришћења привредног друштва „Т.“ Београд (подносиоца уставне жалбе); упис права својине у корист привредног друштва „ P.“ д.о.о. Београд, Сурчин на објектима који се налазе на т ој парцели, у власништву подносиоца уставне жалбе; брисање забележби уписаних на основу решења о извршењу Привредног суда у Београду И.И. 1127/16 од 20. септембра 2016. године и закључка јавног извршитеља Т. П . из Београда И.И. 457/16 од 27. септембра 2016. године, ради намирења новчаног потраживања и трошкова поступка, на зградама изграђеним на предметн ој парцел и. У образложењу решења је наведено да је у поступку по жалби привредног друштва „P.“ д.о.о. Београд, Сурчин, изјављеној против раније донетог решења те службе, одлучено као у диспозитиву, применом одредб е члана 3. став 3. Закона о промету непокретности.
Оспореним решењем Републичког геодетског завода број 952-02-23-4563/2017 од 18. октобра 2017. године одбијена је жалба подносиоца уставне жалбе изјављена против решења Службе за катастар непокретности Гроцка број 952-02-4-705/2017 од 8. маја 2017. године. Из образложења оспореног решења другостепеног органа произлази да je раније донетим решењем првостепеног органа од 13. априла 2017. године дозвољен упис права коришћења привредног друштва „ P.“ д.о.о. Београд, Сурчин само на објектима, а не и на к.п. број … КО Врчин. Другостепени орган је даље наве о да је увидом у закључак јавног извршитеља Т. П . из Београда И.И. 457/16 од 29. марта 2017. године, утврђено да се њиме предају извршном повериоцу складишта означена бројевима 1, 2 и 3 на к.п. број … КО Врчин и налаже Републичком геодетском заводу – Служба за катастар непокретности Гроцка да у јавну књигу упише право својине на предметним непокретностима, те да избрише забележбу решења о извршењу Привредног суда у Београду И.И. 1127/16 од 20. септембра 2016. године и закључка јавног извршитеља Т. П . из Београда И.И. 457/16 од 27. септембра 2016. године, на тим непокретностима. Оцењујући наводе жалбе да је замењеним решењем првостепеног органа пренето и право коришћења на целој к.п. број … КО Врчин, противно закључку јавног извршитеља, иако се преносом права својине на објектима преноси право коришћења само на земљишту под зградом и земљишту које служи за редовну употребу зграде, а „остатак предметне парцеле остаје у режиму права коришћења“ подносиоца уставне жалбе, другостепени орган је нашао да је правилно првостепени орган поступио у складу са одредбом члана 3. став 3. Закона о промету непокретности, при чему је извршни дужник остао уписан као носилац права коришћења у заједничком уделу на предметној парцели.
Оспореном пресудом Управног суда У. 1 8714/17 од 6. децембра 2018. године одбијена је као неоснована тужба подносиоца уставне жалбе поднета против оспореног коначног управног акта, из разлога које је другостепени орган навео за одбијање жалбе. Управни суд је констатовао да је подносилац у тужби истакао: да заинтересовано лице не може имати право коришћења у заједничком уделу на целокупној парцели, чија укупна површина знатно превазилази површину земљишта које се налази под спорним објектима, јер остатак парцеле не служи за редовну употребу тих објеката; да је првостепени орган пропустио да прецизно одреди идеални део спорне парцеле на коме би заинтересовано лице имало право коришћења. Оцењујући ове наводе подносиоца, Управни суд је навео да је имао у виду да предметни упис није вршен у поступку формирања грађевинске парцеле у складу са одредбама члана 70. Закона о планирању и изградњи, већ у оквиру уписа права својине на објектима заинтересованог лица који се на парцели налазе, те је стога правилно уписано заједничко право коришћења подносиоца уставне жалбе и заинтересованог лица, при чему на другачије одлучивање нису од утицаја наводи којима се указује на површину објеката заинтересованог лица .
4. Одредбама Устава, на чију повреду се указује у уставној жалби, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона , да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, да се законом може ограничити начин коришћења имовине, да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом (члан 58. ).
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Oдредбама Закона о промету непокретности („ Службени гласник РС “, бр. 93/14, 121/14 и 6/15 ) прописано је: да се преносом права својине на згради, односно другом грађевинском објекту, истовремено преноси и право својине на земљишту на којем се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде (члан 3. став 1.); да се з емљиште које служи за редовну употребу зграде утврђује уговором о промету непокретности, а ако то није уговорено, примењују се правила предвиђена прописима о планирању и изградњи којима се дефинише земљиште које служи за редовну употребу зграде (став 2.); да се п реносом права својине на згради изграђеној на земљишту на коме власник зграде нема право својине, већ само право коришћења или право закупа, преноси и право коришћења или право закупа на земљишту на коме се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде (став 3.) .
5. Подносилац уставне жалбе сматра да је извршни поверилац, противно садржини аката донетих у извршном поступку и одредбама члана 3. Закона о промету непокретности, уписан као корисник на целој катастарској парцели са заједничким уделом, уместо на земљишту под спорним објектима и земљишту које служи за редовну употребу тих објеката . Подносилац, такође, истиче да правно становиште изнето у оспореним актима није образложено и да Управни суд није оце нио наводе тужбе који су од суштинског значаја за доношење одлуке.
Испитујући ове наводе уставне жалбе са становишта права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд указује да уставна гаранција означеног права подразумева, поред осталог, да судска одлука о нечијем праву или обавези мора бити донета у поступку који је спроведен у складу са важећим процесним законом, применом меродавног материјалног права и образложена на уставноправно прихватљив начин, јер би се у супротном могла сматрати резултатом арбитрерног поступања и одлучивања надлежног суда.
Уставни суд је констатовао да је одлука о упису права коришћења привредног друштва „P.“ д.о.о. Београд, Сурчин на спорној катастарској парцели са заједничким уделом донета применом одредбе члана 3. став 3. Закона о промету непокретности, да је другостепени орган такву одлуку прихватио, не оцењујући наводе жалбе да је упис права коришћења могао бити дозвољен само на земљишту на којем се објекти налазе и земљишту које служи за редовну употребу тих објеката. Управни суд је у оспореној пресуди оценио правилним разлоге који су наведени за одбијање жалбе и истакао да предметни упис није вршен у поступку формирања грађевинске парцеле у складу са одредбама члана 70. Закона о планирању и изградњи, те да нису од утицаја на одлучивање наводи тужбе којима се указује на површину објеката заинтересованог лица.
Полазећи од наведеног, Уставни суд сматра да је у управном поступку у коме су донети оспорени акт и било спорн о да ли се на основу решења о извршењу и закључка јавног извршитеља, ради намирења новчаног потраживања на зградама изграђеним на катастарској парцели на којој извршни дужник има право коришћења, у корист извршног повериоца уписује право коришћења на целој парцели са заједничким уделом или само на земљишту испод објеката и земљишту потребном за редовну употребу тих објеката.
Уставни суд je констатовао да из наведених одредаба члана 3. Закона о промету непокретности произлази да се п реносом права својине на згради изграђеној на земљишту на коме власник зграде има само право коришћења, преноси и право коришћења на земљишту на коме се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде, чија се површина утврђује уговором о промету непокретности, односно применом правила предвиђених прописима о планирању и изградњи којима се дефинише земљиште које служи за редовну употребу зграде.
С обзиром на изложено, Уставни суд је оценио да из оспорених аката не произлази да је упис права коришћења на спорној катастарској парцели извршен у складу са одредбама материјалног права које је примењено. Овај суд је , такође, констатовао да оспорени акти не садрже одредбе материјалног права чијом применом је одлучено о упису права на целој катастарској парцели на којој подносилац уставне жалбе има право коришћења, при чему су другостепени орган и Управни суд пропустили да оцене наводе којима је подносилац уставне жалбе на то указивао.
Полазећи од наведеног, Уставни суд сматра да оспорена пресуда не задовољава минималне стандарде права на образложену одлуку, које је саставни део права на правично суђење, што води произвољности неспојивој са циљем и суштином наведеног права. Уставни суд је, стога, не прејудицирајући одлуку у предметној управној ствари, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), усвојио уставну жалбу у делу у коме је изјављена због повреде права на правично суђење, зајемченог чланом 32. став 1. Устава, одлучујући као у првом делу тачк е 1. изреке.
6. Уставни суд је , имајући у виду природу утврђене повреде права у конкретном случају, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, поништио пресуду Управног суда У. 18714/17 од 6. децембра 2018. године и одредио да исти суд донесе нову одлуку о тужби подноси оца уставне жалбе поднетој против решења Републичког геодетског завода број 952-02-23-4563/2017 од 18. октобра 2017. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. Уставни суд је оценио преурањеним захтев уставне жалбе да се утврди повреда права на имовину, гарантованог чланом 58. Устава, имајући у виду да ће, након поништавања оспорене пресуде Управног суда, бити поново испитана законитост решења Републичког геодетског завода којим је окончан предметни управни поступак.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, уставну жалбу у овом делу одбацио, због непостојања претпоставки утврђених Уставом и Законом за вођење поступка, решавајући као у другом делу тачке 1 . изреке.
8. На основу свега изложеног и одредаба 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 4 6. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 8 9. Пословника о раду Уставног суда ( „Службени гласник РС “, број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.