Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. децембра 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 26. ст. 1. до 3. Закона о путним исправама ("Службени гласник РС", број 90/07).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредаба члана 26. ст. 1. до 3. Закона наведеног у изреци. Иницијатор наводи да оспорене одредбе Закона нису сагласне одредбама члана 10. став 1, члана 18. став 1, члана 19. и члана 21. ст. 1, 2. и 3. Устава Републике Србије, с обзиром да се јавне исправе не издају на српском језику ћириличним писмом за припаднике већинског народа - Србе, док се припадницима бугарске, македонске и русинске народности обезбеђује писање имена и презимена ћириличним писмом, а припадницима других националности обезбеђује писање презимена и имена на њиховом језику и правопису. Тиме се, по мишљењу иницијатора, припадници већинског народа доводе у неједнак и неравноправан положај са припадницима других националности.
Законодавни одбор Народне скупштине у вези навода из иницијативе указује: да се обавеза о коришћењу латиничног писма прописана ставом 1. члана 26. Закона односи на све уписе имена и презимена у обрасце путних исправа и виза без обзира да ли се ради о припадницима већинског народа или националних мањина; да се ставом 3. члана 26. Закона омогућава да се имена и презимена припадника националних мањина пишу у изворном облику и према правилима правописа њиховог језика имајући у виду различите специфичности појединих језика и њихових граматика и да би без установљавања овакве обавезе дошло до превођења личних имена појединих припадника националних мањина што би било неприхватљиво решење и да је одредбом става 3. за припаднике националних мањина установљено исто право као и за припаднике већинског народа прописано ставом 2. Закона, а то је, да се у обрасце путних исправа и виза подаци о имену и презимену уписују у изворном облику; да се овом одредбом омогућава остваривање једног од Уставом гарантованих права припадника националних мањина из члана 79. став 1. Устава, а то је право на коришћење свог језика и писма, те да је ова одредба у сагласности и са одредбом члана 9. Закона о заштити права и слобода националних мањина, којом је припадницима националних мањина гарантовано право на уписивање личних имена у све јавне исправе према језику и правопису националне мањине. Из наведених разлога, по оцени Одбора, наведене одредбе Закона нису у супротности са чланом 18. став 1, чланом 19. и чланом 21. ст. 1. до 3. Устава, те отуда и не стоји навод изнет у иницијативи да се припадници већинског народа доводе у неједнак и неравноправан положај у односу на припаднике националних мањина. У мишљењу Одбора се даље наводи да оспорени став 2. члана 26. Закона упућује на Закон о матичним књигама и њиме предвиђено решење, из чега произлази да се подаци о имену и презимену уписују у изворном облику, како су уписани у матичне књиге рођених, а што је у складу са одредбом члана 10. Устава, којом је утврђено да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо и да се службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава. Такође, решење прописано у члану 26. став 1. Закона, по коме се обрасци путних исправа штампају на српском језику ћириличким писмом, а попуњавају на српском језику латиничким писмом, изискује потреба праксе, јер се ради о исправама које су у међународној употреби. Из наведених разлога Одбор сматра да оспорене одредбе члана 26. Закона нису у супротности са одредбама Устава, и да иницијативу не треба прихватити.
Оспореним одредбама члана 26. ст. 1. до 3. Закона о путним исправама ("Службени гласник РС", број 90/07) прописано је: да се обрасци путних исправа и виза штампају на српском језику, ћириличким писмом и на енглеском и француском језику, а попуњавају на српском језику, латиничким писмом (став 1.); да се у обрасце путних исправа и виза подаци о презимену и имену уписују у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених (став 2.); да је орган надлежан за издавање путних исправа и виза дужан да обезбеди могућности за уписивање података о презимену и имену припадника националних мањина у изворном облику, према језику и правопису припадника националне мањине (став 3.).
Уставом Републике Србије утврђено је: да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима (члан 1.); да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо и да се службена употреба других језика и писама уређује законом на основу Устава (члан 10. став 1.); да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују (члан 18. став 1.); да јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права (члан 19.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације те да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1, 2. и 3.), да припадници националних мањина између осталог, имају право на коришћење свог језика и писма и да на свом језику користе своје име и презиме (члан 79. став 1.); да Република Србија поред осталог, утврђује и обезбеђује систем преласка границе и контроле промета роба, услуга и путничког саобраћаја (члан 97. тачка 5.).
У спроведеном поступку је утврђено да се Законом о путним исправама уређују путне исправе за путовање држављана Републике Србије у иностранство, одређују врсте путних исправа и начин њиховог издавања (члан 1.). Путна исправа је према члану 2. став 1. Закона, јавна исправа која држављанину Републике Србије служи за прелазак државне границе, ради путовања и боравка у иностранству и за повратак у земљу. Према члану 7. Закона, путне исправе у смислу овог закона су: пасош, дипломатски пасош, службени пасош, путни лист, као и путне исправе које се издају на основу међународног уговора, и бродска књижица члана посаде пловила унутрашње пловидбе, као и поморска књижица члана посаде поморског брода, ако је у њу унета виза. Према одредбама члана 24. ст. 1. до 4. и става 6. Закона, путне исправе издају се на прописаним обрасцима (став 1.); образац пасоша, дипломатског пасоша, службеног пасоша, путног листа и визе прописује министар надлежан за унутрашње послове (став 2.); образац наведених путних исправа садржи простор за упис одређених података имаоца те исправе - презиме и име, дан, месец и годину рођења, место и државу рођења, пол, држављанство, јединствени матични број грађана, страну државу у којој живи, за лица без пребивалишта на територији Републике Србије (став 3. тач. 1. до 7.); образац пасоша, дипломатског пасоша, службеног пасоша и путног листа има и простор за фотографију и потпис имаоца исправе (став 4.); у образац путне исправе уноси се и датум издавања путне исправе са роком њеног важења (став 6.).
Правилником о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша ("Службени гласник РС", број 7/08), који је на основу одредаба члана 24. став 2. и члана 25. став 1. Закона о путним исправама донео министар унутрашњих послова, прописују се обрасци пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша и заштитни елементи које ти обрасци садрже (члан 1.). Према одредби члана 2. став 2. Правилника обрасци су израђени у складу са стандардима ICAO 9303, Препоруком Савета ЕУ (ЕС) број 2252/2004, као и стандардима ISO, ISO/IEC 14443 и ICAO NTWG.
Уставни суд је, полазећи од садржине поднете иницијативе, оцену оспорених одредаба Закона о путним исправама у којима је утврђено да се обрасци путних исправа и виза попуњавају латиничким писмом најпре извршио у односу на одредбу члана 10. став 1. Устава о службеној употреби језика и писма у Републици Србији, имајући при том у виду да је Законом о путним исправама прописано да је путна исправа јавна исправа која држављанину Републике Србије служи за прелазак државне границе, ради путовања и боравка у иностранству и за повратак у земљу, те да за време боравка у иностранству путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Републике Србије (члан 2.). Из наведених одредаба Устава и Закона, по оцени Суда, произлази да се уписивање имена и презимена у образац путне исправе може чинити само латиничким писмом, будући да би супротно поступање - уписивање имена и презимена ћириличким писмом – отежало, односно онемогућило употребу путне исправе у сврхе за које је она првенствено намењена, а то је прелазак државне границе ради путовања и боравка у иностранству, односно доказивања идентитета и држављанства Републике Србије у иностранству.
Са друге стране, право Европске уније (acquis communautaire) чврстим правилима стандардизује процедуре за издавање пасоша и других путних докумената за државе чланице. Ове стандарде прихватају и друге земље које намеравају да уђу у уговорне односе са Европском унијом и прикључе се Шенгенском споразуму од 14. јуна 1985. године, како би и њихови грађани могли да путују у земље чланице Европске уније без виза. Због тога је и Закон и Правилник о обрасцима пасоша, дипломатског пасоша и службеног пасоша, који је на основу Закона о путним исправама донео министар унутрашњих послова, прихватио те стандарде за израду образаца путних исправа и у Србији.
Према Препоруци Савета Европске уније број 2252/2004 од 13. децембра 2004. године, о стандардима сигурности и биометријским подацима у пасошима и путним документима издатим у државама чланицама (Сouncil Regulation No 2252/2004 of 13 December 2004 on standards for security features and biometrics in passports and travel documents issued by the Memeber States), стандардизација се врши управо тако да би подаци могли бити употребљиви и оперативни у међусобној комуникацији држава чланица, а посредно и других држава које ове стандарде прихватају. У ову Препоруку укључени су и стандарди Документа 9303 Међународне организације за цивилно ваздухопловство (ICAO Document 9303), који своју стандардизацију за све земље чланице заснива на алфабетском словном кодексу (Appendix 1, Alpha-3 Code).
Из наведених разлога, по оцени Суда, не може се сматрати прихватљивим став подносиоца иницијативе да су одредбе члана 26. ст. 1. до 3. Закона о путним исправама несагласне одредбама члана 10. став 1. Устава.
У погледу оцене оспорених одредаба Закона о путним исправама у односу на члан 18. став 1. и члан 19. став 1. Устава, Уставни суд утврђује да Устав гарантује да се људска и мањинска права непосредно примењују, те да јемства неотуђивих људских права служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, али да Устав истовремено допушта да се законом може прописивати начин остваривања ових права. Законско прописивање начина остваривања људских и мањинских права допуштено је само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остваривање појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права. Уставни суд стога сматра да, иако Уставом није изричито предвиђено законско прописивање начина остваривања права на службену употребу српског језика и ћириличког писма, у овом случају се управо ради о ситуацији када је прописивање писма којим ће се вршити попуњавање путне исправе неопходно за остваривање овог права у специфичним приликама преласка државне границе ради путовања и боравка у иностранству, односно могућности грађанина Републике Србије да докаже свој идентитет и држављанство у иностранству. Такође, по оцени Суда, никако се не би могло сматрати да Закон о путним исправама, прописујући да се образац путне исправе - који је штампан на српском језику и ћириличким писмом - попуњава латиничким писмом, утиче на суштину зајемченог права на језик и писмо, које се остварује у свим осталим аспектима службене употребе српског језика и ћириличког писма.
Такође, навод иницијатора да је одредба члана 26. став 1. Закона дискриминаторна за припаднике већинског народа у Србији у односу на припаднике националних мањина, којима је одредбом члана 26. став 3. Закона о путним исправама гарантовано уписивање података о имену и презимену у изворном облику, према језику и правопису националне мањине, Уставни суд оцењује као неприхватљиве, будући да одредбе ст. 2. и 3. члана 26. Закона о путним исправама служе само томе да се гарантује истоветност уписа у путну исправу и уписа који се налазе у матичним књигама. То, међутим, ни на који начин не дерогира одредбу става 1. члана 26. Закона о путним исправама, која налаже да се попуњавање обрасца путне исправе увек врши латиничким писмом, па и онда када је име и презиме у изворном облику уписано у матичну књигу ћирилицом, независно од тога да ли се ради о припадницима већинског народа у Србији или припадницима националних мањина.
На основу изложеног, Уставни суд је нашао да нема основа за покретање поступка поводом иницијативе и иницијативу није прихватио, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 46. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић