Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 17. децембра 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Не прихватају се иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 13, 22. и 34. Закона о преузимању акционарских друштава („Службени гласник РС“, број 46/06).
2. Одбацују се захтеви за обуставу извршења одредаба члана 34. Закона из тачке 1.
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднет је већи број иницијатива за оцену уставности појединих одредаба Закона о преузимању акционарских друштава. Једном од иницијатива оспорена је сагласност одредаба члана 34. Закона са одредбама чл. 34, 55, 56. и 61. Устава Републике Србије од 1990. године, јер се, по мишљењу подносиоца иницијативе, оспореним чланом Закона „прекорачују границе дате Уставом по питању својине и предузетништва“. Подносилац иницијативе предложио је и да Суд, до коначне одлуке, обустави извршење оспореног члана Закона. У више иницијатива уставност члана 34. Закона о преузимању акционарских друштава оспорена је у односу на Устав од 2006. године. По схватању ових иницијатора, наведени члан Закона није у сагласности са одредбама члана 58. којима се јемчи право на имовину, као и одредбама члана 86. Устава којима је зајемчена равноправност свих облика својине. Наводи се и да је Закон „дискриминаторски“, јер фаворизује приватни капитал стечен брзо и на незаконит начин, а на штету такође приватног капитала, али стицаног законито и уз много рада. У појединим иницијативама је оспорена и уставност одредаба члана 13. Закона, без навођења посебних разлога за такву оцену, као и уставност одредаба члана 22. Закона јер, како наводи иницијатор, „пише о цени акција у циљу заштите несагласних акционара на прилично нејасан начин“.
Уставни суд је предмет IУ-76/2009 који је формиран поводом иницијатива за оцену уставности одредаба чл. 13. и 34. и предмет IУ-208/2009, који је формиран поводом иницијатива за оцену уставности одредаба чл. 22. и 34. Закона о преузимању акционарских друштава, на основу одредбе члана 42. став 2. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08 и 27/08) спојио са предметом IУ-226/2006, ради вођења јединственог поступка.
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспорени Закон о преузимању акционарских друштава („Службени гласник РС“, број 46/06) донет на основу Устава Републике Србије од 1990. године, који је престао да важи даном ступања на снагу Устава од 2006. године, односно 8. новембра 2006. године. С обзиром на то да је истекао рок утврђен Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06) за усаглашавање републичких закона донетих на основу раније важећег Устава са Уставом од 2006. године, оцена уставности оспорених одредаба Закона извршена је у односу на Устав који је на снази. Такође, поступак по иницијативи која је поднета за оцену сагласности одредаба члана 34. Закона са Уставом од 1990. године, сагласно одредби члана 112. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), настављен је у складу са одредбама овог Закона.
Оспореним одредбама Закона о преузимању акционарских друштава прописан је: поступак подношења захтева за одобрење објављивања понуде за преузимање и њених измена (члан 13.); начин одређивања цене акција циљног друштва у понуди за преузимање (члан 22.) и право понуђача који у поступку преузимања откупи најмање 95% акција циљног друштва да купи и акције акционара који нису прихватили продају акција по тој понуди (несагласни акционари), а под условима из понуде за преузимање (члан 34.).
Уставом је утврђено: да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, да право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне и да се законом може ограничити начин коришћења имовине (члан 58. ст. 1. до 3.); да економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине и да је Република Србија јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем роба, рада, капитала и услуга (члан 82. ст. 1. и 2.); да сви имају једнак положај на тржишту и да права стечена улагањем капитала на основу закона, не могу законом бити умањена (члан 84. ст. 1. и 3.); да се јемче приватна, задружна и јавна својина и да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 86. став 1.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката; систем обављања појединих привредних и других делатности, својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, друге економске односе од општег интереса, као и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (члан 97. тач. 6. до 8. и тачка 17.).
Оцењујући основаност разлога садржаних у поднетим иницијативама, Уставни суд је утврдио да су Законом о преузимању акцинарских друштава уређени услови и поступак за преузимање акционарских друштава, права и обавезе учесника у поступку преузимања и надзор над спровођењем поступка преузимања акционарских друштава (члан 1. став 1.); да је циљно друштво отворено акционарско друштво чијим се акцијама тргује на организованом тржишту хартија од вредности, да је понуда за преузимање јавна понуда упућена свим акционарима циљног друштва за куповину свих акција с правом гласа уз услове и на начин одређен овим законом, да је понуђач физичко или правно лице, које је, под условима предвиђеним овим законом обавезно да пријави понуду за преузимање (обавезна понуда) или, кад није обавезно, намерава да изврши преузимање (добровољна понуда) (члан 2.); да су општа начела поступка преузимања - да сви акционари циљног друштва имају равноправан положај у поступку преузимања, да мањински акционари могу под истим условима као и већински акционари да продају своје акције понуђачу, да акционари циљног друштва морају бити потпуно, тачно и благовремено обавештени о понуди за преузимање, како би имали довољно времена да исправно оцене понуду, дефинишу своје интересе и донесу одлуку о прихватању или одбијању понуде за преузимање, да је управа циљног друштва дужна да у току спровођења поступка преузимања поступа у најбољем интересу акционара циљног друштва (члан 3. тач. 1. до 4.).
Поводом иницијативе којом је оспорена уставност одредаба члана 13. Закона, а полазећи од тога да подносилац није навео разлоге, као ни одредбе Устава са којима наведени члан Закона, по његовом мишљењу, није у сагласности, Уставни суд је утврдио да је одредбама члана 13. Закона уређен део поступка преузимања акционарског друштва тако што су одређени рокови у којима је понуђач дужан да достави Комисији за хартије од вредности захтев за одобрење објављивања понуде, саму понуду и др, као и рокови за поступање Комисије по наведеним захтевима. По схватању Суда, уставни основ за уређивање услова и поступка преузимања акционарских друштава, као и права и обавеза учесника у том поступку, садржан је у одредбама члана 97. тач. 6. и 8. Устава, којима је утврђено да Република, поред осталог, уређује и обезбеђује јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката и друге економске односе од општег интереса. Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да су оспореним чланом 13. Закона, којим је уређена једна од фаза поступка преузимања акционарских друштава, уређени односи у оквиру Уставом утврђеног овлашћења законодавца, те иницијативу, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду, није прихватио.
Одредбама члана 22. Закона који се оспорава из разлога да „одређује цену акција у циљу заштите несагласних акционара на прилично нејасан начин“, прописано је: да понуђена цена не сме бити нижа од просечне пондерисане цене акција у последња три месеца пре објављивања обавештења о намери преузимања утврђене на основу извештаја о трговању на организованом тржишту (став 1.), да је понуђач, уколико је последња тржишна цена акција циљног друштва на организованом тржишту претходног радног дана пре објављивања обавештења о намери преузимања виша од цене из става 1., дужан да понуди ту цену (став 2.); да уколико је понуђач пре објављивања понуде за преузимање стекао акције циљног друштва по цени вишој од цене из ст. 1. и 2. дужан је да акционарима циљног друштва понуди највишу цену по којој је стекао акције у последњих 12 месеци или просечну цену по којој је у последње две године пре објављивања обавештења о намери преузимања стекао акције циљног друштва ако је та цена виша ( став 3.), да понуђач не може да снижава понуђену цену нити да мења понудом одређен начин и рок плаћања, али да може повисити понуђену цену (став 4.). Оспореним чланом Закона, по оцени Суда, у оквиру Уставом утврђеног овлашћења законодавца да уређује јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, као и друге економске односе од ширег интереса, одређен је један од услова за преузимање акционарских друштава тако што је прописано да понуђена цена акција циљног друштва у понуди за преузимање не може бити нижа од цене тих акција утврђене на начин одређен тим чланом Закона. Будући да је понуђач, сагласно Закону, дужан да понуду за откуп акција истовремено упути свим акционарима циљног друштва, те да је по понуђеној цени, која не може бити нижа, али може бити виша од цене утврђене на начин одређен одредбама члана 22. Закона, дужан да откупи акције свих акционара који прихватају понуду за преузимање, без обзира колики број акција имају, као и да је понуђач који нема средства да купи све акције циљног друштва по цени из понуде дужан да прода одговарајући број акција тако да укупан број његових акција не прелази 25% од укупног броја акција с правом гласа циљног друштва (члан 42. Закона), Уставни суд је оценио да је оспореним чланом Закона којим је предвиђен начин одређивања најниже цене акција у понуди за преузимање циљног друштва, уређена одговарајућа заштита мањинских акционара. Такође, имајући у виду да се цена акција дата у понуди сагласно одредбама члана 22. Закона одређује према одговарајућој цени које су акције циљног друштва имале на организованом тржишту капитала, да се у току трајања рока за прихват понуде може поднети и конкурентска понуда (члан 23.), као и да власници акција одлучују да ли ће прихватити понуду за преузимање под условима утврђеним у понуди (члан 26.), Уставни суд је оценио да овако одређена цена акција коју су (својом вољом) прихватили акционари представља, у суштини, цену које акције циљног друштва имају на тржишту. Стога, Уставни суд, није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности члана 22. Закона.
Поводом иницијатива којима се оспорава уставност одредаба члана 34. Закона о преузимању акционарских друштава, Уставни суд је утврдио да право на принудну продају акција, сагласно оспореним одредбама члана 34. Закона, има само понуђач који је у поступку преузимања, који је спроведен на начин и под условима утврђеним овим законом, откупио најмање 95% акција циљног друштва, односно коме су те акције (својом вољом) продали акционари циљног друштва; да право да принудно откупи акције понуђач, сада власник најмање 95% акција циљног друштва, сагласно оспореној одредби Закона, може да користи најкасније у року од 120 дана од дана истека крајњег рока из понуде за преузимање, и да акције несагласних акционара може да откупи само под условима из понуде, односно по цени акција коју су прихватили остали акционари и ако унапред положи одговарајући износ за откуп тих акција. Уставни суд је утврдио и да је оспорени члан 34. Закона о преузимању акционарских друштава у основи истоветне садржине са одредбама члана 447. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, број 125/04), а да Суд у предмету IУ-292/2005, на седници одржаној 25. марта 2009. године, није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности наведеног члана Закона о привредним друштвима, као и оцену његове сагласности са одредбама члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Суд је у том предмету оценио да су на основу одредаба члана 97. тач. 6. до 8. Устава оспореним чланом 447. Закона о привредним друштвима уређени односи у оквиру Уставом утврђеног овлашћења законодавца да уређује јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката и друге економске односе од општег интереса, на начин којим се не доводе у питање Уставом утврђена јемства права својине и права стечених по основу улагања капитала на основу закона. Наиме, Уставни суд је утврдио да су права и обавезе акционара у отвореном акционарском друштву, као Законом предвиђеној посебној правној форми привредног друштва, полазећи од економске природе тог друштва као друштва капитала, уређена на начин да акционари управљачка и имовинска права остварују сразмерно уложеном капиталу, односно да већински акционари по основу уложеног капитала имају и већа управљачка и имовинска права у том друштву. Уставни суд је утврдио и да Закон, поред одредаба којима су односи између акционара уређени по основу висине уложеног капитала, садржи и одредбе којима се штите мањински акционари од евентуалне злоупотребе права већине, утврђујући да одређена права има сваки акционар, односно акционари који располажу са одређеним мањинским износом основног капитала друштва, као што су право да пред надлежним судом побијају одлуке скупштине акционара (чл. 302. до 304.), да траже да надлежни суд наложи престанак друштва, да захтевају да им друштво плати износ једнак тржишној вредности акција ако гласају против одређених одлука друштва (члан 444.), да захтевају да акционар који стекне 95% акција друштва, по цени последње акције по којој је стекао акције откупи и преосталих 5% акција (члан 448.). Полазећи од тога да већински акционар који има 95% и више акција нема економски интерес да откупи преостале акције несагласних акционара, јер Закон није предвидео да се било која одлука друштва доноси сагласношћу свих акционара, оспореном одредбом Закона, по оцени Суда, предвиђено је право, односно могућност тог акционара да у случају евентуалне злоупотребе законом утврђених права мањинских акционара, заштити своја права принудним откупом њихових акција, под условима прописаним Законом. Међутим, оспореном одредбом којом је предвиђено да се акције мањинских акционара могу откупити једино по цени из јавне понуде, по оцени Суда, установљена је и заштита мањинских акционара од оних одлука друштва, односно већинског акционара којима би се евентуално умањила вредност њихових акција, као и права која те акције дају. У том смислу, уређивање одговарајуће заштите права мањинских акционара, али и одговарајуће заштите већинских акционара, на начин којим се обезбеђује успостављање равнотеже у остваривању њихових међусобно супростављених интереса и обезбеђује „оптимално функционисање“ ове законом установљене правне форме привредног друштва, поред осталог и на начин предвиђен оспореним одредбама члана 447. Закона, по схватању Суда, представља уређивање ових односа сагласно Уставу.
Полазећи од одредбе члана 18. став 3. Устава према којој се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење, Уставни суд је оцењујући уставност оспореног члана Закона о привредним друштвима имао у виду и праксу Европског суда за људска права у примени члана 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију (представке 8588/79 и 8589/79 - Lars Bramelid i Anne-Marie Malmstrom против Шведске), према којој закони о приватним односима међу појединцима који укључују правила која одређују правне односе везане за имовину и, у неким случајевима, присиљавају појединца да преда својину другом лицу, као правила која су неопходна у демократском друштву, не могу у принципу бити у супротности са чланом 1. Првог протокола, под условом да уређујући правне односе међу појединцима на имовину, одређени закон не ствара неједнакост по којој би једно лице било произвољно и неправедно лишено имовине у корист другог лица. Будући да су оспореним чланом Закона утврђени услови под којима се могу принудно откупити акције несагласних акционара, тако што је одређено да то право има акционар који је у поступку преузимања циљног друштва откупио најмање 95% акција, да то право може да користи само у Законом прописаном року и да акције може да откупи само под условима из јавне понуде, односно по цени по којој их је откупио од осталих акционара, као и да је одредбом члана 449. Закона предвиђена судска заштита несагласних акционара, за случај куповине њихових акција под условима који су различити од услова из јавне понуде за преузимање, Уставни суд је оценио да оспореним одредбама Закона о привредним друштвима нису повређена права зајемчена наведеним чланом 1. Протокола 1 уз Европску конвенцију. Такође, полазећи од тога да дивиденда постаје утврђено право акционара, односно имовинско право, тек од доношења одлуке о њеној исплати, Уставни суд је оценио да ово право, до његовог утврђивања, нема значење имовинског права на које се односе одредбе члана 58. Устава, којима се јемчи право својине, те одређују услови њеног одузимања, односно ограничења, јер се том одредбом Устава, по оцени Суда, штите „постојећа“, односно утврђена имовинска права.
Имајући у виду да се уставност одредаба члана 34. Закона о преузимању акционарских друштава доводи у питање из истих разлога као и у иницијативама којима је била оспорена уставност одредаба члана 447. Закона о привредним друштвима, да су наведене одредбе члана 34. Закона о преузимању акционарских друштава и члана 447. Закона о привредним друштвима у погледу права на принудни откуп, односно права несагласних акционара, у основи истоветне садржине, да Уставни суд о овом правном питању има заузет став у предмету IУ-292/2005, те да из поднетих иницијатива не произлази да има основа за промену утврђеног става, Уставни суд, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду, није прихватио иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 34. Закона о преузимању акционарских друштава.
Како је у овом предмету донео коначну одлуку, Уставни суд је, сагласно одредби члана 56. став 3. Закона о Уставном суду, одбацио захтев за обуставу извршења, односно примене оспорених одредаба члана 34. Закона о преузимању акционарских друштава.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 46. тач. 3) и 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић