Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић и Весна Илић Прелдић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби M . Д . и Б . Д, обоје из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 19. маја 2022. године, донео је
О Д Л У К У
1. Одбија се као неоснована уставна жалба Б. Д . изјављена због повреде права на суђење у разумном року, зајемченог чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, у управном поступку који је вођен пред Одељењем за урбанизам и имовинско-правне послове Управе општине Параћин у предмету број 351-554/2014-04, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Одбацује се уставна жалба M. Д .
О б р а з л о ж е њ е
1. M. Д . и Б . Д, обоје из Београда, поднели су Уставном суду, 26. децембра 2018 . године, уставну жалбу , допуњену поднеском од 14. октобра 2019. године, против „поступака државних институција и по следица које су узроковали у погледу противправног мењања чињеничног стања везаног за…објекат на к.п. бр. …/4 и …/3 КО Буљане, услед чега се од 2014. године подносиоцима „не допушта завршетак процеса озакоњења тог објекта“, због повреде начела и права из чл. 18, 19, 21, 22, 23, 24, 25, 27, 35, 36, 42, 51, 58, 86, 88. и 97. Устава Републике Србије.
Полазећи од садржине уставне жалбе, Уставни суд је оценио да се уставном жалбом истиче и повреда права на суђење у разумном року, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у управном поступку који се води по захтеву за озакоњење спорног објекта, те је дописом од 29. децембра 2021. године наложио подносиоцима да уреде уставну жалбу тако што ће означити назив органа и број предмета у коме се води поступак на чију дужину трајања указују уставном жалбом.
Поступајући по налогу Суда, подносиоци су у поднеску од 8. јануара 2022. године истакли да су захтев за озакоњење објекта изграђеног на к.п. бр. …/4 и …/3 КО Буљане поднели Одељењу за урбанизам и имовинско-правне послове Управе општине Параћин 2014. године, а да је решењем број 351-554/2014-04 од 11. августа 2021. године одлучено о захтеву. Подносиоци су, такође, истакли да Служба за катастар непокретности Параћин још није извршила промену стања тог објекта, од подношења захтева 16. августа 2021. године, о коме се одлучује у предмету број 952-02-20-028-35765/2021.
Од Уставног суда се, између осталог, захтева да Уставни суд „изрекне забрану приласка С.К. и његових саизвршилаца оштећеном, његовој породици и њиховој имовини, да забрани провокације и зас трашивања која трају и данас“… и да „нареди ТОК да поступа по свим повредама Устава које се утврде у поступку по овој уставној жалби и то утврдити одговорност свих осумњичених лица пријављених ОКГ и других непознатих лица која су учествовала, помагала и прикривала противправне промене облика, позиције, величине и статуса спорног објекта у катастарском плану Републичког геодетског завода у КО Буљане“.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подноситељке уставне жалбе повређено или ускраћено њено Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увидом у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу, као и списе предмета број 351-554/2014-04 Одељења за урбанизам и имовинско-правне послове Управе општине Параћин, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Подносилац уставне жалбе Б. Д . обратио се 29. јануара 2014. године Одељењу за урбанизам и имовинско-правне послове Управе општине Параћин захтевом за легализацију викенд објекта и гараже, који се налазе у Сисевцу, на к.п. бр. …/3 и …/4 КО Буљане. Захтев је заведен под бројем 351-554/2014-04 .
Дописом првостепеног органа од 27. фебруара 2014. године подносилац је обавештен да је потребно да допуни захтев, поред осталог, доказом о уређивању односа у погледу накнаде за уређивање грађевинског земљишта и да ће захтев бити одбачен, ако се не допуни најкасније до 1. новембра 2014. године. Подносилац је 4. марта 2014. године примио наведено обавештење , али није доставио тражени доказ.
Дописом првостепеног органа од 29. октобра 2014. године подносилац је обавештен о условима за легализацију и за издавање грађевинске и употребне дозволе и потреби да достави доказ о измиреним обавезама према ЈП Дирекција за изградњу општине Параћин, у вези са накнадом за уређивање грађевинског земљишта. Подносилац је, такође, обавештен да се у поступку обрачунавања те накнаде може остварити право на умањење, по основима наведеним у обавештењу. Првостепени орган је истакао да ће по достављању траженог доказа подносиоцу бити издата грађевинска и употребна дозвола за спорни објекат.
Првостепени орган је 10. августа 2021. године доставио подносиоцу уставне жалбе обавештење о условима и могућности озакоњења, у коме је наведено да су испуњени услови за озакоњење спорног објекта и да је потребно платити таксу за озакоњење у износу од 15.000 динара, што је подносилац учинио истог дана.
Решењем првостепеног органа број 351-554/2014-04 од 11. августа 2021. године озакоњен је незаконито изграђен објекат подносиоца уставне жалбе, који се налази на к.п. број …/4 КО Буљане. Решење је постало правноснажно 12. августа 2021. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда у овој правној ствари, поред већ наведене одредб е Устава, релевантне су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о легализацији објеката („Службени гласник РС“, број 95/13), који је ступио на снагу 1. новембра 2013. године, било је прописано: да ако у року, који не може бити дужи од годину дана од дана ступања на снагу овог закона, подносилац захтева не достави документацију потребну за утврђивање могућности легализације, надлежни орган ће закључком одбацити захтев (члан 23. став 1.); да в ласник објекта изграђеног без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу плаћа накнаду за уређивање грађевинског земљишта (члан 28. став 1.).
Одредбама Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС“, број 30/10) било је прописано: да се поступак мора водити без одуговлачења и са што мање трошкова за странку и друге учеснике у поступку, али тако да се прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности ако је то у интересу странке, а пре доношења решења није потребно спроводити посебан испитни поступак, нити постоје други разлози због којих се не може донети решење без одлагања (решавање претходног питања и др.), орган је дужан да донесе решење и достави га странци што пре, а најкасније у року од једног месеца од дана предаје уредног захтева, односно од дана покретања поступка по службеној дужности, ако посебним законом није одређен краћи рок; да у осталим случајевима, кад се поступак покреће поводом захтева странке, односно по службеној дужности, ако је то у интересу странке, орган је дужан да донесе решење и достави га странци најдоцније у року од два месеца, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 208. став 1.); да ако орган против чијег је решења допуштена жалба не донесе решење и не достави га странци у прописаном року, странка има право на жалбу као да је њен захтев одбијен (члан 208. став 2.); да се решење по жалби мора донети и доставити странци што пре, а најкасније у року од два месеца од дана предаје жалбе, ако посебним законом није одређен краћи рок (члан 237. став 1.).
Одредбом члана 9. став 2. важећег Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/16 и 95/18) прописано је да се п оступак води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања.
Одредбама Закона о управним споровима ("Службени гласник РС", број 111/09) прописано је: да се управни спор може се покренути и када надлежни орган о захтеву, односно жалби странке није донео управни акт, под условима предвиђеним овим законом (члан 15.); да ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта (члан 19. став 1.).
5. Подносилац уставне жалбе Б. Д . указује на то надлежни орган већ пет година „одуговлачи са доношењем решења о озакоњењу“ спорног објекта .
Оцењујући основаност навода уставне жалбе са становишта права на суђење у разумном року, гарантованог чланом 32. став 1. Устав а, Суд је најпре констатовао да је поступак у предмету број 351-554/2014-04 Одељења за урбанизам и имовинско-правне послове Управе општине Параћин започео 29. јануара 2014. године, подношењем захтева Б. Д , подносиоца уставне жалбе и да је окончан доношењем решења тог органа од 11. августа 2021. године, које је постало правноснажно 12. августа 2021. године.
Уставни суд констатује да сама чињеница да је оспорени поступак трајао седам и по година може указивати на то да поступак није окончан у оквиру разумног рока. Међутим, полазећи од тога да је појам разумног трајања поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а пре свега од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном спору, понашања подносиоца уставне жалбе, поступања органа који су водили поступак, као и значаја истакнутог права за подносиоца, Уставни суд је испитивао да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на дуго трајање поступка.
Уставни суд је оценио да у овом управном поступку чињенично стање није било сложено, нити су се поставила сложена правна питања.
Испитујући од каквог је значаја за подносиоца одлука о предметном захтеву за озакоњење објекта, Уставни суд је оценио да је подносилац има о правни и материјални интерес да се о њ еговом захтеву одлучи у разумном року .
Испитујући поступање органа управе у овој правној ствари, Уставни суд је констатовао да је првостепени орган по пријему предметног захтева, доставио подносиоцу обавештење о томе којим доказом је потребно да допуни захтев, под претњом његовог одбацивања. Уставни суд, с тим у вези, констатује да подносилац није доставио тражени доказ, нити је првостепени орган донео закључак о одбацивању предметног захтева, већ је након девет месеци од подносиоца поново затражио достављање истог доказа. Првостепени орган је после седам година трећи пут обавестио подносиоца уставне жалбе о услову који је потребно да испуни пре доношења решења о озакоњењ у спорног објекта , а наредног дана по испуњењу тог услова одлучио је о захтеву.
Приликом испитивања да ли је подносилац уставне жалбе својим радњама доприне о дугом трајању оспореног поступка, Уставни суд је констатовао да подносилац уставне жалбе није поступио по налогу првостепеног органа из обавештења које је примио 2014. године, нити је поднео жалбу надлежном другостепеном органу – уколико је сматрао да првостепен и орган одуговлачи са доношењем одлуке о његовом захтеву, а потом, евентуално, тужбу надлежном суду, како би допринео скраћењу предметног поступка .
Уставни суд указује на то да је и Европски суд за људска права, у вези са пропуштањем надлежног органа да у разумном року одлучи о поднетом захтеву, на становишту да када је подносилац захтева имао на располагању правна средства која би му омогућила да настави поступак пред Управним судом, али је то пропустио да учини, у тим околностима он не може приговарати дужини поступка пред управним органом (видети, поред осталих, одлуку о допуштености захтева у предмету Вера Штајцар против Хрватске, број 46279/99 од 20. јануара 2000. године).
Уставни суд констатује да је , након поступања подносиоца уставне жалбе по налогу првостепеног органа из 2021. године, одлука о предметном захтеву донета наредног дана , што указује на то да је оспорени поступак могао трајати краће да је подноси лац благовремено поступио у складу са обавештењем првостепеног органа или да је користи о правна средства због “ћутања администрације“. Будући да подносилац у периоду од седам и по година није доставио доказ који је од значаја за доношење мериторне одлуке, нити је поднео жалбу због недоношења одлуке о његовом захтеву, Уставни суд није могао оценити евентуалну делотворност тог правног средства у конкретној управној ствари, нити може да, in abstracto, испитује да ли би његово подношење довело до краћег трајања конкретног управног поступка. Уставни суд је овакав став изразио, поред осталих, у одлукама Уж-4549/2016 од 22. јуна 2017. године, Уж -7539/2014 од 29. септембра 2016. године и Уж-3504/2013 од 23. децембра 2015. године.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да подносиоцу уставне жалбе Б. Д . у предметном управном поступку није повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава и, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одбио уставну жалбу као неосновану, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке .
6. Oцењујући са становишта права на суђење у разумном року наводе истакнуте у поднеску којим је уређена уставна жалба – да Служба за катастар непокретности Параћин још није извршила промену стања спорног објекта, Уставни суд је констатовао да је захтев за спровођење промене на основу решења којим је озакоњен спорни објекат подносиоца уставне жалбе Б . Д . поднет 16. августа 2021. године, а да је уставна жалба уређена 8. јануара 2022. године.
Уставни суд је даље констатовао да из наведене одредбе члана 170. Устава произлази да се наводи уставне жалбе морају заснивати на уставноправним разлозима којима се, са становишта Уставом утврђене садржине означеног права или слободе, поткрепљују тврдње о њиховој повреди или ускраћивању.
Полазећи од тога да подносилац уставне жалбе није користио средства за убрзање поступка, наведена у тачки 5. образложења, а имајући у виду да је поступак који се води пред Републичким геодетским заводом – Служба за катастар непокретности Параћин у предмету број 952-02-20-028-35765/2021 био у току непуних пет месеци до дана када је указано на његово дуго трајање, Уставни суд је оценио да нема уставноправни х разлог а за тврдњу о повред и права на суђење у разумном року, те је у овом делу уставну жалбу подносиоца Б. Д . одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу тачке 1. изреке.
7. Испитујући допуштеност уставне жалбе коју је поднела М. Д, Уставни суд је констатовао да из наведене одредбе члана 170. Устава, такође, произлази да је једна од претпоставки за изјављивање уставне жалбе да је изјављује лице о чијим правима и обавезама је одлучивано појединачним актом који се оспорава уставном жалбом, односно лице према коме је предузета оспорена радња.
Уставни суд је, полазећи од утврђених чињеница, констатовао да је у поступку који је вођен пред Одељењем за урбанизам и имовинско-правне послове Управе општине Параћин у предмету број 351-554/2014-04 одлучивано о захтеву подносиоца уставне жалбе Б . Д . за легализацију објекта који је он изградио без грађевинске дозволе, да је подносилац , према подацима на интернет страници Републичког геодетског завода, уписан у катастру непокретности као власник парцеле на којој је изграђен спорни објекат и да подноситељка уставне жалбе није учествовала у предметном поступку.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да подноситељка уставне жалбе није активно легитимисана за подношење уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року у том поступку, ни у поступку који се води у предмету број 952-02-20-028-35765/2021 Републичког геодетског завода, по захтеву за упис промене на основу решења о озакоњењу објекта подносиоца уставне жалбе Б. Д . Уставни суд је, стога, одбацио уставну жалбу подноситељке М . Д . у овом делу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у тачки 2. изреке.
8. Уставни суд указује на то да у поступку по уставној жалби није надлежан да након или уместо надлежних судова, односно других државних органа спроводи поступак и решава спорне односе, већ само да испитује да ли су надлежни органи појединачним актима које су донели и радњама које су предузели, а који се уставном жалбом оспоравају, подносиоцу уставне жалбе повредили или ускратили означено уставно право или слободу.
Полазећи од наведеног, а имајући у виду садржину уставне жалбе у делу који се односи на поднете кривичне пријаве против „припадника организоване криминалне групе“ и захтеве подносилаца о ко јима Уставни суд треба да одлучи, Уставни суд је, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду, уставну жалбу подносилаца у преосталом делу одбацио, због ненадлежности да по њој поступа, решавајући као у другом делу тачке 1. и у тачки 2. изреке.
9. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци .
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.