Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 10. септембра 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 72. став 2, члана 73. ст. 1. и 2. и члана 74. ст. 1. и 4. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01 и 80/02).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредаба члана 72. став 2, члана 73. ст. 1. и 2. и члана 74. ст. 1. и 4. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01 и 80/02). Иницијатор не означава уставне одредбе у односу на које оспорава наведене одредбе Закона, а као разлоге оспоравања истиче да је законодавац "заборавио" да грађани приликом куповине и продаје хартија од вредности имају и додатне трошкове. Такође, наводи да су неки од трошкова унапред одређени и да на њих грађани немају утицаја, док се на висину других трошкова може утицати, али се не могу избећи.
У спроведеном поступку пред Уставним судом утврђено је следеће:
Оспореном одредбом члана 72. став 2. Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", бр. 24/01 и 80/02) прописано је да капитални добитак представља разлику између продајне цене, цене права, удела, односно хартија од вредности и њихове набавне цене усклађене према одредбама овог закона. Уставни суд је констатовао да је наведена одредба пренумерисана у став 5. истог члана у непромењеном тексту – изменама и допунама наведеног Закона објављеним у "Службеном гласнику РС", бр. 47/04 и 62/06. Оспореним одредбама члана 73. ст. 1. и 2. наведеног Закона прописано је да се за сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, продајном ценом сматра уговорена цена, односно тржишна цена коју утврђује надлежни порески орган ако оцени да је уговорена цена нижа од тржишне, а као уговорена, односно тржишна цена узима се цена без пореза на пренос апсолутних права.
Одредбом члана 74. став 1. Закона, која је такође предмет оспоравања од стране иницијатора, прописано је да се за сврху одређивања капиталног добитка, у смислу овог закона, набавном ценом сматра цена по којој је обвезник стекао право, удео или хартију од вредности, односно цена коју је утврдио порески орган у складу са овим законом. Оспореном одредбом става 4. истог члана Закона одређено је да се код хартија од вредности које су котиране на берзи набавном ценом сматра цена коју обвезник документује као стварно плаћену, односно ако то не учини, најнижа забележена котација у периоду од годину дана који претходи продаји хартије од вредности. Уставни суд је констатовао да је одредба става 4. члана 74. Закона измењена чланом 41. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 135/04), којом су речи: "најнижа забележена котација" замењене речима: "најнижа забележена цена по којој се трговало", као и да је одредба овог става пренумерисана у став 6. истог члана, на основу одредбе члана 19. став 4. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник РС", број 62/06).
Устав Републике Србије утврђује: да се средства за финансирање надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом, а обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснива се на економској моћи обвезника (члан 91. ст. 1. и 2. ); да Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе имају буџете у којима морају бити приказани сви приходи и расходи којима се финансирају њихове надлежности (члан 92. став 1.); да је Република Србија овлашћена да уређује и обезбеђује, поред осталог, порески систем, као и финансирање остваривања права и дужности Републике утврђених Уставом и законом (члан 97. тач. 6. и 15.).
Из наведених одредаба Устава, према оцени Суда, проистиче да је законодавац овлашћен да уређује порески систем, а у оквиру тог уређивања и да прописује врсте пореза, пореске облике и подоблике, као и све битне елементе прописаних врста пореза (предмет опорезивања, обвезник, основице, стопе, пореска ослобођења, олакшице и др.).
Законом о порезу на доходак грађана установљен је порез на капиталне добитке коме подлежу приходи које обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду стварних права на непокретностима, трајног права коришћења и права градње на градском грађевинском земљишту, као и право интелектуалне својине, права на уделе у имовини, акцијама и осталим хартијама од вредности (члан 72. став 1.). Капитални добитак, у смислу става 2. овог члана Закона, представља разлику између продајне и набавне цене права, удела, односно хартија од вредности, при чему се врши усклађивање набавне цене на начин предвиђен овим законом. Из наведеног, по оцени Суда, произлази да је код капиталног добитка важно утврдити вредност набавне и продајне цене по којој се непокретност или право опорезује, а разлика између продајне цене и њихове набавне цене чини капитални добитак који представља основицу за опорезивање наведеног пореског облика.
У вези навода иницијатора да је прописивање обавезе плаћања пореза на капитални добитак на овако прописану основицу неуставно, јер законодавац приликом дефинисања продајне и набавне цене хартија од вредности, као елемената на основу којих се утврђује пореска основица, није имао у виду "тзв. додатне трошкове" које грађани имају приликом куповине и продаје хартија од вредности, Уставни суд је оценио да су ови наводи неосновани, те није прихватио поднету иницијативу. Наиме, према оцени Суда, пореска основица наведене врсте пореза уређена је непосредно Законом на основу и у оквиру уставних овлашћења законодавца да уређује и обезбеђује порески систем и утврђује све битне елементе прописаних врста пореза. Начин на који ће бити одређена пореска основица, као и дефинисање елемената за утврђивање набавне, односно продајне цене хартија од вредности, по оцени Суда, искључиво је ствар законодавне политике, за чију оцену није надлежан Уставни суд, у смислу одредаба члана 167. Устава.
На основу изнетог и одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), Суд је решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић