Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Јелице Милановић из Куршумлије, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. октобра 2009. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Јелице Милановић изјављена против пресуде Окружног суда у Прокупљу ГЖ. 969/08 од 3. децембра 2008. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Јелица Милановић из Куршумлије је 2. фебруара 2009. године поднела Уставном суду допуштену и благовремену уставну жалбу против пресуде Окружног суда у Прокупљу ГЖ. 969/08 од 3. децембра 2008. године.
Подноситељка уставне жалбе наводи да јој је оспореном пресудом повређено право на правично суђење из члана 32. Устава Републике Србије и право на здравствену заштиту из члана 68. Устава, из разлога што је наведеном пресудом преиначена првостепена пресуда и одбијен њен захтев за плаћање трошкова пружања здравствене заштите.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у оспорену пресуду и документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
Подноситељка уставне жалбе поднела је тужбу Општинском суду у Прокупљу против Републичког завода за здравствено осигурање Београд - филијала за Топлички округ Прокупље, са захтевом за накнаду трошкова лечења на Војно медицинској академији у Београду.
Општински суд у Прокупљу је донео пресуду П. 3412/07 од 27. маја 2008. године којом је усвојен тужбени захтев тужиље, овде подноситељке уставне жалбе, и обавезан је Републички завод за здравствено осигурање Београд -Филијала за Топлички округ Прокупље да јој на име трошкова лечења на ВМА у Београду исплати износ од 99.496,00 динара, са затезном каматом, као и да јој надокнади трошкове парничног поступка.
Против првостепене пресуде жалбу су изјавиле обе парничне странке. Решавајући по поднетим жалбама, Окружни суд у Прокупљу донео је оспорену пресуду ГЖ. 969/08 од 3. децембра 2008. године којом је преиначена првостепена пресуда и тужбени захтев подноситељке уставне жалбе одбијен као неоснован. У образложењу оспорене пресуде је наведено: да је првостепени суд погрешно применио материјално право; да је тужиља користила здравствену заштиту у супротности са начином и поступком остваривања здравствене заштите који су прописани Законом о здравственом осигурању и Правилником о условима и начину остваривања права из здравственог осигурања, те да јој из тог разлога не припада право на тражену накнаду; да су подноситељки уставне жалбе пружене медицинске услуге на Војномедицинској академији у Београду, али да тужени није имао закључен уговор са Војномедицинском академијом о пружању здравствених услуга, те да пријем на овој академији није био хитан како би се могла применити одредба члана 183. став 2. Закона о здравственом осигурању.
4. Одредбама Устава на чију повреду се указује у уставној жалби утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да свако има право на заштиту свог физичког здравља, да деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до седме године и стари остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом, да се здравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређује законом и да Република Србија помаже развој здравствене и физичке културе (члан 68.)
Одредбама члана 144. ст. 1. и 2. Закона о здравственом осигурању ("Службени гласник РС", бр. 107/05, 109/05 и 106/06) прописано је да осигурано лице остварује право на здравствену заштиту на начин и по поступку утврђеним овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, као и да трошкове здравствене заштите која се остварује мимо начина и поступка утврђеног у складу са ставом 1. овог члана сноси осигурано лице.
Одредбама члана 183. Закона прописано је да се здравственим установама, односно приватној пракси са којима није закључен уговор о пружању здравствених услуга могу из средстава обавезног здравственог осигурања платити само здравствене услуге пружене осигураним лицима при указивању хитне медицинске помоћи, по ценама утврђеним актом из члана 55. овог закона, као и да ако је осигурано лице платило за пружену хитну медицинску помоћ здравственој установи, односно приватној пракси из става 1. овог члана, има право на накнаду плаћених трошкова из средстава обавезног здравственог осигурања до износа цене пружене здравствене услуге, утврђене актом из члана 55. овог закона.
Одредбама члана 9. Правилника о условима и начину остваривања права из здравственог осигурања ("Службени гласник РС", бр. 44/99, 37/02, 62/03, 1/04, 43/04, 44/05, 109/05 и 68/06) било је прописано да се у остваривању здравствене заштите осигуранику обезбеђује право на избор здравствене установе и лекара, односно стоматолога у складу са Законом и овим правилником, а да се под здравственом установом из става 1. овог члана подразумева носилац здравствене службе са којим је Завод закључио уговор о пружању здравствених услуга.
Одредбом члана 25. Правилника прописано је да осигураник остварује болничко лечење у одговарајућој стационарној здравственој установи на подручју филијале Завода по упуту изабраног лекара који важи најдуже 30 дана, осим у хитним случајевима када се ово лечење остварује и без упута, а када се одговарајућа здравствена заштита не може обезбедити на подручју филијале Завода. Одредбом члана 29. Правилника прописано је да када изабрани лекар оцени да се осигуранику не може обезбедити одговарајућа здравствена заштита у здравственим установама на подручју филијале Завода, дужан је да му изда упут за најближу осигуравајућу здравствену установу која може да пружи потребну здравствену заштиту, док на упуту лекарска комисија Завода даје претходну сагласност, сем у хитним случајевима.
5. Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта наведених одредаба Устава, закона и подзаконског акта, Уставни суд је у спроведеном поступку утврдио да је оспорена пресуда донета од стране законом установљеног суда, који је у спроведеном поступку утврдио чињенично стање које је од значаја за доношење одговарајуће одлуке и одлучио применом меродавних одредаба материјалног права. Наиме, Окружни суд у Прокупљу је утврдио да је подноситељка уставне жалбе користила здравствену заштиту у супротности са начином и поступком остваривања здравствене заштите који су прописани Законом о здравственом осигурању и Правилником о условима и начину остваривања права из здравственог осигурања, те да јој из тог разлога не припада право на тражену накнаду. По оцени Уставног суда, оспорена пресуда Окружног суда у Прокупљу се заснива на уставноправно прихватљивом тумачењу и примени материјалног права и чињеничном стању које је утврђено у спроведеном парничном поступку на основу изведених доказа, те подноситељки уставне жалбе није повређено право на правично суђење зајемчено чланом 32. став 1. Устава.
Уставни суд указује да Устав штити право на здравствену заштиту и утврђује да се здравствена заштита уређује законом. У конкретном случају, оспорена пресуда је утемељена на Закону о здравственом осигурању, те је стога Суд оценио да подноситељки уставне жалбе није повређено ни право зајемчено одредбама члана 68. Устава.
6. Полазећи од изложеног, Уставни суд је утврдио да уставна жалба није основана, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, уставну жалбу одбио као неосновану.
На основу одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Суд је донео Одлуку као у изреци.
|
|
|
ПРЕДСЕДНИК др Боса Ненадић |