Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, др Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу одредаба члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. јула 2009. године, донео је
О Д Л У К У
Одбијају се предлози за утврђивање неуставности одредбе члана 19. став 2. Закона о ветеринарству („Службени гласник РС“, број 91/05).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднети су предлози ветеринарских апотека за оцену уставности одредбе члана 19. став 2. Закона о ветеринарству („Службени гласник РС“, број 91/05). У предлозима се наводи да је оспорена одредба члана 19. став 2. Закона у супротности са чланом 57. став 1. и чланом 64. став 3. Устава Републике Србије од 1990. године. Према мишљењу подносилаца предлога, неуставност оспорене одредбе Закона је "у томе што нема једнаких услова за привређивање за субјекте привређивања - ветеринарске апотеке које оснивају ветеринарске станице из члана 17. став 1. тачка 2. Закона о ветеринарству и приватне ветеринарске апотеке из члана 11. став 2. наведеног Закона. Подносиоци предлога указују да ветеринарским апотекама ветеринарских станица није забрањено да врше промет проинекционих ветеринарских лекова, док је приватним ветеринарским апотекама забрањено да врше тај промет, сматрајући да је ова разлика у погледу услова привређивања Законом прописана по основу својине, те да стога оспорена одредба Закона доводи у подређен положај приватне ветеринарске апотеке у односу на "остале". По мишљењу подносилаца предлога, оспореном одредбом Закона прописују се неједнаки услови за обављање привредних делатности, подстиче монополски положај ветеринарске апотеке ветеринарске државне станице на рачун приватних ветеринарских апотека.
Како су предлози за оцену уставности оспорене одредбе Закона поднети пре ступања на снагу Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), Уставни суд је, сагласно одредби члана 112. овог закона, поступак спровео и окончао у складу са одредбама тог закона.
Уставни суд је предлоге за оцену уставности оспорене одредбе Закона у односу на Устав од 1990. године, Закључком од 21. јула 2006. године доставио на одговор Народној скупштини. Народна скупштина у остављеном року од 60 дана а ни касније, није доставила тражени одговор, те је Суд поступак у овој уставноправној ствари вршио сагласно одредби члана 34. став 3. Закона о Уставном суду.
Предлозима је тражена оцена уставности оспорене одредбе Закона у односу на Устав Републике Србије од 1990. године, који је престао да важи ступањем на снагу Устава од 2006. године, па је од подносилаца предлога дописом од 24. априла 2009. године затражено да предлог прецизирају у смислу члана 51. Закона о Уставном суду, тако што ће навести одредбе Устава од 2006. године у односу на које траже оцену уставности и разлоге на којима заснивају свој захтев.
Подносиоци предлога су у допису од 14. маја 2009. године навели да остају при поднетом предлогу од 22. јуна 2006. године са истим разлозима оспоравања, а уставност оспорене одредбе Закона оспоравају у односу на одредбе члана 84. ст. 1. и 2. Устава, јер сматрају да су оспореном одредбом Закона "субјекти наведени у предлогу стављени у неравноправан положај чиме је створен доминантни положај једног субјекта над другим".
Имајући у виду да је истекао рок за усаглашавање закона донетих на основу Устава од 1990. године са Уставом који је на снази, а који је утврђен одредбом члана 15. Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије ("Службени гласник РС", број 98/06), оцена уставности оспорених одредаба Закона извршена је у односу на Устав који је на снази.
Оспорена одредба члана 19. став 2. Закона о ветеринарству („Службени гласник РС“, број 91/05) гласи: "Ветеринарска апотека не може да врши промет проинекционих ветеринарских лекова, серума, вакцина и дијагностичких средстава".
Уставом Републике Србије утврђено је да сви имају једнак правни положај на тржишту и да су забрањени акти којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција, стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја (члан 84. ст. 1. и 2.) као и да је Република Србија надлежна да, између осталог, уређује и обезбеђује правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности, заштиту и унапређење биљног и животињског света (члан 97. тач. 6. и 9.).
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да се Законом о ветеринарству уређује заштита и унапређење здравља и добробити животиња као и услови за обављање ветеринарске делатности (члан 1.), а одредбом члана 3. тачка 7) Закона ветеринарски лекови се дефинишу као лекови и биолошки препарати осим основних производа за негу животиња, који се користе ради спречавања појава и ширења, сузбијања или искорењивања болести или за лечење оболелих животиња, као и за побољшање, измену или повраћај телесне функције животиња или за постизање других циљева у вези са побољшањем здравља животиња. Одредбама члана 8. ст. 1. до 3. Закона прописано је: да ветеринарском делатношћу може да се бави правно лице које је регистровано у Регистар привредних субјеката и које је уписано у Регистар правних лица за обављање ветеринарске делатности коју води министарство (став 1.), да се правно лице из става 1. овог члана оснива као: ветеринарска амбуланта, ветеринарска станица, ветеринарска клиника, центар за репродукцију животиња и вештачко осемењавање и лабораторија, и послује по прописима о привредним друштвима (став 2.) и да се правно лице из става 1. овог члана уписује у Регистар привредних субјеката у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката (став 3.). Према члану 11. ст. 1, 3. и 4. Закона: ветеринар са лиценцом који није у радном односу може да оснује ветеринарску амбуланту ако испуњава услове у погледу објеката, просторија и опреме за оснивање ветеринарске амбуланте из члана 16. овог Закона и ветеринарску апотеку ако испуњава услове у погледу објеката, просторија и опреме за оснивање ветеринарске апотеке из члана 19. овог Закона (став 1.); ветеринарска амбуланта и ветеринарска апотека се уписују у Регистар предузетника који обављају послове ветеринарске делатности који води министарство (став 2.); на обављање ветеринарске делатности се примењују прописи којима се уређује правни положај предузетника (став 4.). Закон у одредбама чл. 16. до 21. установљава ветеринарске организације, и то: ветеринарску амбуланту (члан 16.), ветеринарску станицу (члан 17.), ветеринарску клинику (члан 18.), ветеринарску апотеку (члан 19.), Центар за репродукцију животиња и вештачко осемењавање (члан 20.) и лабораторију (члан 21.). Ветеринарска станица, према члану 17. став 1. тач. 1) и 2) и став 4. Закона, поред послова које у складу са овим Законом обавља ветеринарска амбуланта може и да: спроводи мере здравствене заштите утврђене Програмом мера здравствене заштите животиња (став 1. тачка 1)); врши промет на мало ветеринарских лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини изузев серума, вакцина и дијагностичких средстава који се користе по Програму мера здравствене заштите животиња, ако има регистровану ветеринарску апотеку (став 1. тачка 2)); обавља и послове ветеринарске апотеке ако испуњава услове из члана 19. овог Закона (став 4.). Према члану 51. ст. 1. и 2. Закона, Програм мера здравствене заштите животиња ради спречавања појаве, раног откривања, ширења, праћења, сузбијања или искорењивања заразних болести доноси министар најкасније до краја јануара текуће године за коју се доноси, а овим програмом се утврђују конкретне мере, рокови, начин спровођења тих мера, субјекти који ће их спроводити, извори и начин обезбеђивања и коришћења средстава, као и начин контроле спровођења мера.
У поступку оцене уставности оспорене одредбе Закона о ветеринарству, Уставни суд је имао у виду и одредбе Закона о лековима и медицинским средствима ("Службени гласник РС", број 84/04) којима се уређују услови за производњу, промет и испитивање лекова и медицинских средстава који се употребљавају у хуманој и ветеринарској медицини и утврђују услови и поступак за издавање дозвола за стављање у промет лекова и медицинских средстава и уређују и друга питања од значаја за ову област. Ветеринарски лек је лек, у смислу чл. 20, 21. и 22. овог закона, намењен за употребу само код животиња (члан 23.), док се, сагласно одредбама члана 70. тог закона промет лекова на мало, као део здравствене заштите, обавља у апотеци као здравственој установи или апотеци као другом облику обављања здравствене делатности, а промет лекова на мало за употребу у ветеринарској медицини обавља се и у ветеринарској апотеци, при чему се услови за обављање делатности апотека из ст. 1. и 2. овог члана прописују посебним законом.
Уставни суд је утврдио да је законодавац, сагласно уставном овлашћењу из члана 97. тачка 7. Устава, донео Закон о ветеринарству којим се уређује заштита и унапређење здравља и добробити животиња и утврђују услови за обављање ветеринарске делатности. Прописивање оспореном одредбом Закона да ветеринарска апотека не може да врши промет проинекционих ветеринарских лекова, по оцени Уставног суда, није несагласно одредбама члана 84. ст. 1. и 2. Устава, јер се том одредбом не прави, како то предлагач наводи, разлика у погледу услова привређивања по основу својине. Уставни суд оцењује да је законодавац био овлашћен да законом установи различите врсте ветеринарских организација и да уређујући заштиту и унапређење здравља и добробити животиња пропише које послове из оквира ветеринарских делатности обављају поједине врсте ветеринарских организација. При томе је Суд посебно имао у виду да је према одредбама члана 8. Закона дато право сваком правном лицу, без обзира на његов својински облик и обим организовања да, ако је уписано у Регистар привредних организација и Регистар правних лица за обављање ветеринарске делатности, под једнаким условима оснује било који облик ветеринарске организације који је прописан Законом, с тим што опредељивање да се оснује одговарајућа ветеринарска организација - ветеринарска станица или ветеринарска апотека, опредељује и којим све пословима по области ветеринарске делатности ће се таква ветеринарска организација бавити. Такође, Законом је дата могућност и ветеринару са лиценцом да, као физичко лице, оснује ветеринарску апотеку и ветеринарску амбуланту, под условом да није у радном односу и ако испуњава Законом прописане услове (члан 11. став 1. тач. 1) и 2)).
Из наведеног произлази да се ветеринарском делатношћу могу бавити и правна и физичка лица ако испуњавају Законом прописане услове. Са друге стране, Уставни суд је утврдио да Закон ни у једној својој одредби не уређује питања која се тичу својинске структуре ветеринарских апотека, нити прави разлику у правима, обавезама и одговорностима ветеринарских апотека у погледу промета лекова на мало по основу својине. Такође, Законом је и ветеринарским станицама дата могућност да обављају послове ветеринарске апотеке, ако испуњавају услове из члана 19. овог Закона. Прописивање којим ветеринарским лековима ветеринарска апотека не може да врши промет на мало, по оцени Уставног суда, ствар је одговарајуће законодавне политике у оквиру утврђеног уставног овлашћења законодавца да уређује заштиту и унапређење здравља и добробити животиња, а у оквиру тога и услове за обављање ветеринарске делатности. Полазећи од своје надлежности утврђене одредбама члана 167. Устава, Уставни суд није надлежан да одлучује о целисходности законских решења.
Сагласно наведеном, Уставни суд је, на основу одредбе члана 45. тачка 14) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић, с.р.