Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби С. П . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 24. марта 2022. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба С. П . и утврђује да је у управном поступку који се води пред Одсеком за борачку и инвалидску заштиту – Одељење за општу управу – Управа градске општине Звездара у Београду у предмету број 580-630/2018 подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Утврђује се право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
3. Налаже се надлежним органима да предузму све мере како би се поступак из тачке 1. окончао у најкраћем року.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. П . из Београда је , 23. маја 2018. године, преко пуномоћника С. С , адвоката из Београда, Уставном суду изјавио уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року, из члана 32. став 1. Устава Републике Србије, у управном поступку који се води пред Одсеком за борачку и инвалидску заштиту – Одељење за општу управу – Управа градске општине Звездара у Београду у поступку одлучивања о захтеву подносиоца за повећање процента инвалидитета.
Подносилац уставне жалбе је поставио захтев за накнаду нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у целокупну документацију приложену уз уставну жалбу (дописом од 13. јануара 2022. године Суд је затражио од првостепеног органа управе доставу целокупних списа предмета, али је дописом истог обавештен да су списи предмета прослеђени 30. септембра 2021. године Првостепеној лекарској комисији са молбом за давање оцене, налаза и мишљења), на основу чега је утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
3.1. Подносилац уставне жалбе је, 5. фебруара 2009. године, поднео првостепеном органу управе захтев за повећање процента инвалидитета, због погоршања здравственог стања, који је одбијен као неоснован решењем првостепеног органа број 580-16 од 10. априла 2009. године.
Против наведеног решења подносилац је 12. маја 2009. године изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем Секретаријата за социјалну заштиту – Сектор борачко-инвалидске заштите градске управе Града Београда број 58.1-77/2009 од 7. јула 2009. године.
Подносилац је 9. марта 2010. године поднео тужбу против наведеног коначног управног акта. Пресудом Управног суда У. 19079/10 од 15. јуна 2011. године тужба је уважена, поништен тај акт и предмет враћен надлежном органу на поновно одлучивање.
Решењем другостепеног органа број 581-140/2011 од 28. децембра 2011. године жалба подносиоца изјављена против првостепеног решења је поново одбијена као неоснована.
Против наведеног коначног управног акта подносилац је 12. марта 2012. године поднео тужбу, те је Управни суд донео пресуду У. 3069/12 од 5. децембра 2012. године којим је тужба подносиоца уважена, поништен тај акт и предмет враћен надлежном органу на поновно одлучивање. Подносилац се 5. фебруара 2013. године обратио другостепеном органу ургенцијом за поступање по наведеној пресуди Управног суда.
Решењем другостепеног органа број 581-158/2012 од 13. марта 2013. године жалба подносиоца је уважена, поништено је првостепено решење од 10. априла 2009. године и предмет враћен првостепеном органу на поновно одлучивање.
Решењем првостепеног органа број 580-16/09 од 21. августа 2013. године подносиоцу уставне жалбе, признатом војном инвалиду са 50% војног инвалидитета признато је својство ратног војног инвалида са 80% војног инвалидитета, те је овим решењем замењено решење истог органа број 580-157 од 28. јуна 2004. године.
Против наведеног решења подносилац је 5. септембра 2013. године изјавио жалбу.
Решењем другостепеног органа број 581-125/2013 од 25. новембра 2013. године жалба је делимично усвојена, поништено је решење од 21. августа 2013. године и предмет враћен на поновно поступање. Подносилац је 27. априла 2014. године поднео жалбу због непоступања првостепеног органа по решењу од 25. новембра 2013. године. Подносилац је 10. јула 2014. године поднео тужбу због „ћутања администрације“, која је уважена пресудом Управног суда У. 9395/14 од 12. марта 2015. године.
Решењем првостепеног органа број 580-167/13 од 5. децембра 2014. године подносиоцу уставне жалбе, признатом војном инвалиду са 50% војног инвалидитета признато је својство ратног војног инвалида са 80% војног инвалидитета, те је овим решењем замењено решење истог органа број 580-157 од 28. јуна 2004. године.
Против првостепеног решења подносилац је 29. децембра 2014. године изјавио жалбу, па је решењем другостепеног органа број 58.1-1/2015 од 19. јануара 2015. године прекинут поступак одлучивања по жалби до доношења пресуде Управног суда и окончања управног спора.
Против другостепеног решења од 25. новембра 2013. године подносилац је поднео тужбу, која је уважена пресудом Управног суда У. 680/14 од 1. октобра 2015. године, поништено је решење од 25. новембра 2013. године и предмет враћен надлежном органу на поновно поступање.
Решењем другостепеног органа број 58.1-1/2015 од 11. фебруара 2016. године настављен је поступак одлучивања о жалби подносиоца изјављеној против првостепеног решења од 5. децембра 2014. године, па је исто решење поништено.
Подносилац је 21. априла 2016. године поднео ургенцију првостепеном органу за доношење новог управног акта.
Решењем првостепеног органа број 580-31 од 25. априла 2016. године подносиоцу уставне жалбе, признатом војном инвалиду са 50% војног инвалидитета признато је својство ратног војног инвалида са 80% војног инвалидитета, те је овим решењем замењено решење истог органа број 580-157 од 28. јуна 2004. године.
Против наведеног решења подносилац је 17. маја 2016. године изјавио жалбу, а потом и ургенцију 9. августа 2016. године. Решењем другостепеног органа број 581-45/2016 од 9. августа 2016. године жалба је уважена, поништено првостепено решење и предмет враћен том органу на поновни поступак и одлучивање.
У међувремену, подносилац је, 30. априла 2015. године , Уставном суду изјавио уставну жалбу, која је Одлуком Уж-2991/2015 од 9. новембра 2016. године усвојена, те је утврђено да је у управном поступку који се води пред Одсеком за борачку и инвалидску заштиту – Одељење за општу управу – Управа градске општине Звездара у Београду у предмету број 580-31 подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Наведеном Одлуком утврђено је право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 700 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате и наложено надлежним органима да предузму све мере како би се предметни поступак окончао у најкраћем року. Одлука Уставног суда достављена је првостепеном органу управе 6. децембра 2016. године.
3.2. Решењем првостепеног органа управе број 580-125 од 26. децембра 2016. године одбијен је предметни захтев подносиоца.
Против наведеног решења подносилац је 16. јануара 2017. године изјавио жалбу, која је одбијена као неоснована решењем другостепеног органа управе број 581-7/2017 од 21. фебруара 2017. године.
Подносилац је 24. марта 2017. године против наведеног коначног управног акта поднео тужбу, која је пресудом Управног суда У. 4477/17 од 1. децембра 2017. године уважена, те је поништено другостепено решење и предмет враћен на поновно одлучивање.
Решењем другостепеног органа управе број 58.1-80/2017 од 13. марта 2018. године одбијена је као неоснована жалба подносиоца изјављена против првостепеног решења.
Подносилац је 16. априла 2018. године поднео тужбу Управном суду против наведеног коначног управног акта, која је уважена пресудом Управног суда У. 6379/18 од 10. септембра 2018. године, поништено је другостепено решење и предмет враћен на поновни поступак.
Уставни суд је дописом првостепеног органа управе од 19. јануара 2022. године обавештен да су списи предмета прослеђени 30. септембра 2021. године Првостепеној лекарској комисији са молбом за давање оцене, налаза и мишљења да ли су испуњени услови за повећање процента инвалидитета подносиоца. У допису је, такође, наведено да је решењем другостепеног органа управе број 58.1-101/2021 од 16. септембра 2021. године поништено решење првостепеног органа управе број 580-630/2018 од 9. јула 2021. године и предмет враћен на поновно одлучивање. Подносилац је 13. децембра 2021. године поднео ургенцију ради доношења новог управног акта.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава, на чију повреду подносилац указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
5. Оцењујући наводе и разлоге уставне жалбе са становишта Уставом зајемченог права на суђење у разумном року, Уставни суд најпре указује да је Одлуком Уставног суда Уж-2991/2015 од 9. новембра 2016. године усвојена уставна жалба подносиоца изјављена 30. априла 2015. године и утврђено да је у управном поступку који се води пред Одсеком за борачку и инвалидску заштиту – Одељење за општу управу – Управа градске општине Звездара у Београду у предмету број 580-31 подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије. Наведеном Одлуком утврђено је право подносиоцу уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 700 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате и наложено надлежним органима да предузму све мере како би се предметни поступак окончао у најкраћем року. Стога је Уставни суд, у конкретном случају, ценио само период од достављања Одлуке Уставног суда Уж-2991/2015 првостепеном органу управе, односно од 9. новембра 2016. године, па до одлучивања Уставног суда о овој уставној жалби која је изјављена 23. маја 2018. године. Полазећи од наведеног, предметни поступак након достављања Одлуке Уставног суда првостепеном органу управе траје више од пет година.
Приликом испитивања да ли је оспорени поступак окончан у најкраћем року, у складу са налогом датим у наведеној Одлуци Суда, узети су у обзир сложеност предмета поступка, понашање подносиоца уставне жалбе, поступање органа управе и надлежног суда, број донетих одлука у том поступку, као и значај истакнутог права за подносиоца.
Полазећи од ових критеријума, Уставни суд је утврдио да предмет није био чињенично и правно сложен.
Такође, Уставни суд је оценио да је подносилац уставне жалбе имао легитиман интерес да се о његовом захтеву ефикасно одлучи, имајући у виду да је тражио повећање процента признатог инвалидитета, због, како он наводи, погоршања здравственог стања.
Уставни суд је оценио да, имајући у виду околности случаја, односно број донетих одлука у том периоду, подносилац није могао ни допринети трајању поступка.
Уставни суд констатује да је у наведеном периоду поново дошло до вишеструког враћања предмета на поновно одлучивање (из приложене документације и обавештења првостепеног органа управе произлази да је донето најмање једно првостепено решење, четири другостепених решења и да су вођена два управна спора) . Према становишту које је изразио и Европски суд за људска права, чињеница да се више пута налаже понављање разматрања једног предмета пред нижом инстанцом може, сама по себи, открити озбиљан недостатак у правном систему државе (видети пресуду Pavlyulynets против Украјине, број представке 70763/01, став 51, од 6. септембра 2005. године, и пресуду Цветковић против Србије , број представке 17271/04, став 51, од 10. јуна 2008. године). Уставни суд још једном понавља да се оспорени поступак води у извршењу Одлуке Уставног суда и указује на то да се од органа управе и Управног суда очекивало да се о предмету поступка одлучи посебно ажурно.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је оценио да је подносиоцу уставне жалбе у управном поступку који се води пред Одсеком за борачку и инвалидску заштиту – Одељење за општу управу – Управа градске општине Звездара у Београду у предмету број 580-630/2018 повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава. Имајући у виду наведено, Уставни суд је усвојио уставну жалбу, одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке, док је у тачки 3. изреке наложио надлежним органима да предузму све мере како би се предметни поступак окончао у најкраћем року, сагласно одредбама члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15).
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подносиоцу уставне жалбе због утврђене повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 600 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
Приликом одлучивања о висини нематеријалне штете коју је претрпео подносилац уставне жалбе због повреде права на суђење у разумном року, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њено одређивање, а посебно трајање предметног поступка који је вођен у извршењу одлуке овог суда. Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља правичну и адекватну накнаду за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео због наведеног поступања надлежних органа управе. Одлучујући о висини накнаде нематеријалне штете, Уставни суд је, такође, имао у виду праксу овог суда, економске и социјалне прилике у Републици Србији, као и саму суштину накнаде нематеријалне штете којом се оштећеном лицу пружа одговарајуће задовољење.
Поред тога, Уставни суд је имао у виду новију праксу Европског суда за људска права изражену у пресуди Хрустић и други против Србије, од 9. јануара 2018. године (представке бр. 8647/16, 12666/16 и 20851/16), и више других пресуда, а које се односе на питање висине накнаде нематеријалне штете досуђене због повреде права на суђење у разумном року. Усклађујући своју досадашњу праксу са наведеним ставовима Европског суда, Уставни суд сматра да наведени новчани износ представља адекватну компензацију за повреду права коју је подносилац уставне жалбе претрпео због неделотворног поступања органа управе.
7. На основу свега изнетог и одредаба члана 42б став 1. тачка1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.