Уставни суд, Велико веће, у саставу: : председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић , др Владан Петров и др Милан Шкулић, чланови Већа, у поступку по уставнoj жалб и З . П . из Балинов ца код Прокупља , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 24. марта 2022. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба З. П . изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2020. године и утврђује да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, зајемчено одредбом члана 36. став 1. Устава Републике Србије.
2. Одбија се као неоснована уставна жалба З. П . изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2020. године због повреде права на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.
3. Одбацује се предлог З. П . за одлагање извршења решења Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2020. године. О б р а з л о ж е њ е
1. З. П . из Балиновца код Прокупља поднео је Уставном суду, 21. августа 2020. године, преко пуномоћника Р . Г , адвоката из Прокупља , уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2020. године, због повреде права на правично суђење и права на једнаку заштиту права, зајемчених чланом 32. став 1. и чланом 36. став 1. Устава Републике Србије.
Подносилац уставне жалбе је предложио Уставном суду да усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених уставних права и поништи оспорено решење Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2018. године . Тражио је одлагање извршења оспореног другостепеног решења и трошкове на име састављања уставне жалбе.
2. Уставни суд је на седници одржаној 4. марта 2021. године донео Одлуку Уж-6446/2018, којом је, у тачки један изреке, усвoјио уставну жалбу Ж. И . изјављену против решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године и утврдио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, зајемченог чланом 36. став 1. Устава, у тачки 2. изреке, одбио је као неосновану уставну жалбу Ж. И . изјављену против решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године због повреде права на правично суђење, зајемченог чланом 32. став 1. Устава, а у тачки 3. изреке, одбацио је предлог Ж . И . за одлагање извршења решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године, док је у тачки 4. изреке, одбацио уставну жалбу Ж . И . изјављену против решења Вишег суда у Београду Гжи. 1436/18 од 30. марта 2018. године, због повреде права на правно средство, зајемченог чланом 36. став 2. Устава.
3. Уставни суд је, увидом у уставну жалбу и приложене доказе, утврдио да је садржина уставне жалбе битно слична садржини уставне жалбе коју је изјавио подносилац Ж. И, а о којој је одлучено у предмету Уж-6446/2018, те да су исход поступка и разлози на којима се оспорени акти заснивају битно слични са онима из предмета Уж-6446/2018 (видети интернет страницу Уставног суда на : www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да је подносиоцу уставне жалбе повређено право на једнаку заштиту права, зајемчено г чланом 36. став 1. Устава. Оваква Одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-6446/2018 од 4. марта 2021. године.
Стога је Уставни суд уставну жалбу у овом делу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одлучујући као у тачки 1. изреке.
С обзиром на то да је утврдио повреду права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, Уставни суд није посебно разматрао наводе уставне жалбе о повреди права на правну сигурност, као елемента права на правично суђење.
Уставни суд је, такође, оценио да подносиоцу уставне жалбе није повређено право на правично суђење , зајемчено одредбом члана 32 . став 1. Устава. Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-6446/2018 од 4. марта 2021. године . Уставни суд је , стога, одбио као неосновану уставну жалбу у делу у којем је изјављена против решења Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2020. године, због повреде права на правично суђење, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду, те је одлучио као у тачки 2. изреке.
С обзиром на то да је Уставни суд мериторно одлучио о уставној жалби, то је предлог подноситељке уставне жалбе за одлагање извршења решења Вишег суда у Београду Гжи. 659/20 од 27. априла 2020. године одбацио, у складу са одредбама члана 56. став 3. и члана 86. Закона о Уставном суду, и решио као у тачки 3. изреке
У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова на име састава уставне жалбе, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да, у смислу члана 6. Закона о Уставном суду, нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато, поред многих других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs).
4. Полазећи од свега изнетог, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачке 3 ) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.