Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Драгана Коларић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. К . из Ниша, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 24. марта 2022. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба М. К . и утврђује да је у управном поступку који је вођен пред Републичким геодетским заводом – Служба за катастар непокретности Житорађа у предмету број 952-02-733/2010 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. К . из Ниша поднео је Уставном суду, 29. августа 201 8. године, уставну жалбу против решења Републичког геодетског завода 07-3 број 952-02-22-24772/2016 од 7. фебруара 2017. године, због повреде права на правично суђење, права на једнаку заштиту права и на правно средство, као и права на имовину, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и чл. 36. и 58. Устава Републике Србије.
У уставној жалби се повреда означених права образлаже тиме да је оспореним решењем Републичког геодетског завода „после 12 година трајања управних и судских поступака“ одбијен захтев подносиоца због протека рока за његово подношење, „упркос чињеници да је иницијални захтев предат 17. јула 2006. године“.
Подносилац уставне жалбе је предложио да Уставни суд поништи оспорени акт и пресуду Управног суда – Одељење у Нишу У. 4169/17 од 14. јуна 2018. године. Уставном жалбом није тражена накнада нематеријалне штете.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено или ускраћено њихово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, увид ом у уставну жалбу и целокупну достављену документацију, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:
3. 1. Решењем Службе за катастар непокретности Житорађа број 952-02-733/2010 од 17. септембра 2010. године одбачен је захтев М . К . (подносиоца уставне жалбе) „за поништај физичке деобе к.п. бр. … и … КО Глашинац“, као неблаговремен, са образложењем да је подносилац учествовао у поступку излагања, али да податке који су предмет захтева није оспорио приговором, на основу одредаба члана 65. Закона о државном премеру и катастру.
Решењем Министарства животне средине, рударства и просторног планирања број 952-01-10419/2011-09 од 22. маја 2011. године поништено је наведено решење првостепеног органа и предмет враћен истом органу на поновно одлучивање, јер је из стања у списима предмета утврђено да је подносилац уставне жалбе захтевом од 21. јуна 2010. године тражио исправку уписа у катастарском операту, те да о том захтеву није могло бити одлучивано као о захтеву за поништај физичке деобе к.п. бр. … и … .
Подносилац уставне жалбе је 2. марта 2011. године поднео тужбу Управном суду због недоношења решења о његовој жалби изјављеној против решења првостепеног органа од 17. септембра 2010. године, а Управни суд је дописом од 14. јуна 2013. године наложио подносиоцу да се изјасни о томе да ли је задовољан накнадно донетим решењем туженог органа од 22. маја 2011. године.
Првостепени орган је у поновном поступку донео решење број 952-02-733/2010 од 10. септембра 2014. године, којим је одбацио захтев подносиоца уставне жалбе за исправку грешке у катастарском операту, оцењујући да он у суштини представља захтев за поништај деобе к.п. бр. … и …, о коме је донета правноснажна одлука у предмету тог органа број 952-02-640/2007.
Подносилац је 19. марта 2015. године изјавио жалбу против наведеног решења првостепеног органа, која је одбачена као неблаговремена закључком тог органа од 1. јуна 2015. године. Подносилац је 30. јуна 2015. године изјавио жалбу против наведеног закључка првостепеног органа, наводећи да му побијано решење није уредно достављено.
Оспореним решењем Републичког геодетског завода поништен је закључак првостепеног органа од 1. јуна 2015. године (тачка 1. диспозитива), поништено је решење првостепеног органа од 10. септембра 2014. године (тачка 2. диспозитива) и одбијен је као неоснован захтев подносиоца за исправку грешке у катастарском операту у погледу података уписаних за к.п. бр. …/3 и …/3 КО Глашинац (тачка 3. диспозитива). У образложењу оспореног решења је наведено: да су приликом израде катастра непокретности из катастра земљишта правилно преузети подаци о облику и површини спорних парцела, које су уписане списком промена из 1976. године, а настале су деобом к.п. …. и …, те нема основа за исправку грешке; да је катастар непокретности за спорне парцеле ступио на снагу 14. јануара 2000. године, те је утврђено да су протекли рокови за исправку грешке у катастарском операту предвиђени одредбом члана 137. став 2. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09…96/15).
Подносилац уставне жалбе је у тужби поднетој Управном суду против оспореног решења истакао да је првостепени орган „дужан да исправи грешке и пропусте које је сам начинио“, а да се ради о очигледним грешкама произлази из чињеница које су приказане у захтеву од 21. јуна 2010. године и ранијим захтевима које је подносио том органу.
Пресудом Управног суда – Одељење у Нишу У. 4169/17 од 14. јуна 2018. године одбијена је као неоснована тужба подносиоца уставне жалбе поднета 21. марта 2017. године против оспореног решења Републичког геодетског завода.
3.2. Подносилац уставне жалбе је захтевом од 17. јула 2006. године, на који се позива у уставној жалби , тражио поништај уписа судржалаца к.п. број …/5 КО Глашинац и о том захтеву је одлучивано у предмету првостепеног органа број 952-02-323/07.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава , на чију повреду се , поред осталих, указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
За одлучивање Уставног суда о предметној уставној жалби од значаја су и следеће одредбе закона:
Одредбама Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС “, број 30/10 ) било је прописано: да се поступак има водити брзо и са што мање трошкова и губитка времена за странку и друга лица која учествују у поступку, али тако да се прибави све што је потребно за правилно утврђивање чињеничног стања и за доношење законитог и правилног решења (члан 14.); да кад другостепени орган утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која су од утицаја на решење ствари, или да је диспозитив побијаног решења нејасан или је у противречности са образложењем, он ће допунити поступак и отклонити наведене недостатке сам или преко првостепеног органа или замољеног органа, да ако другостепени орган нађе да се на основу чињеница утврђених у допуњеном поступку управна ствар мора решити друкчије него што је решена првостепеним решењем, он ће својим решењем поништити првостепено решење и сам решити управну ствар (члан 232. став 1. ); да ако другостепени орган својим решењем поништи првостепено решење и врати предмет првостепеном органу на поновни поступак, првостепени орган је дужан у свему да поступи по другостепеном решењу и да, без одлагања, а најкасније у року од 30 дана од дана пријема предмета, донесе ново решење, против кога странка има право на жалбу (ч лан 232. став 2.).
Одредбом члана 19. став 1. Закона о управним споровима („Службени лист РС“, број 111/09) прописано је да ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.
5. Позивајући се на одредбу члана 32. став 1. Устава, подносилац уставне жалбе је истакао да је његов захтев одбијен после 12 година трајања поступка, због чега је Уставни суд основаност уставне жалбе испитивао и са становишта права на суђење у разумном року.
Уставни суд је на основу изложених чињеница најпре утврдио да немају чињеничног утемељења наводи уставне жалбе да је „иницијални захтев предат 17. јула 2006. године“. Наиме, тим захтевом је подносилац тражио поништај уписа судржалаца к.п. број …/5, а захтев за исправку грешке у катастарском операту, о коме је одлучивано у предметном управном поступку, поднет је 21. јуна 2010. године. Овај суд је стога од наведеног датума оцењивао оправданост трајања управног поступка који је вођен у предмету број 952-02-733/2010 Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Житорађа и пр авноснажно окончан доношењем пресуде Управног суда – Одељење у Нишу У. 4169/17 од 14. јуна 2018. године.
Уставни суд констатује да је оспорени поступак трај ао осам година, што, само за себе, може указивати на то да о предметном захтеву није одлучено у разумном року. Међутим, полазећи од тога да је појам разумног трајања поступка релативна категорија која зависи од низа чинилаца, а пре свега од сложености правних питања и чињеничног стања у конкретном спору, понашања подносиоца уставне жалбе, поступања управних органа и судова који су водили поступак, као и значаја истакнутог права за подносиоца, Уставни суд је испитивао да ли су и у којој мери наведени критеријуми утицали на овако дуго трајање поступка.
Уставни суд је оценио да предметни управн и поступак ни је био сложен, ни у погледу чињеничн их, нити правних питања .
Испитујући значај предмета поступка за подносиоца уставне жалбе, Уставни суд констатује да је он као власник предметног земљишта имао правни интерес да се у разумном року у тврди оправданост његовог захтева за исправку грешке у катастарском операту.
Испитујући поступање управних и судских органа у овој правној ствари, Уставни суд је оценио да одговорност за дуго трајање предметног управног поступка сноси првостепени орган, будући да је најпре одлучивао о захтеву који није био предмет оспореног поступка, а након поништавања решења у поступку по жалби подносиоца, после три године и четири месеца, поново је у суштини одлучио на исти начин . Овај суд, такође, констатује да је предметни поступак трајао шест и по година када је другостепени орган искористио овлашћење из члана 232. став 1. Закона о општем управном поступку да поништи првостепено решење и сам реши управну ствар, и то годину и по дана након подношења жалбе подносиоца. По налажењу Уставног суда, управни спор у коме је оцењивана законитост оспореног решења Републичког геодетског завода је окончан у оквиру стандарда разумног рока.
Оцењујући понашање подносиоца уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да је подносилац тужбом због ћутања управе благовремено тражио доношење решења о његовој жалби против решења првостепеног органа од 17. септембра 2010. године, али да потом дуже од три године није користио средства за убрзање поступка због недоношења решења првостепеног органа у поновном поступку, односно годину и по дана због кашњења у доношењу оспореног акта другостепеног органа .
Уставни суд је, полазећи од свега наведеног, оценио да наведени допринос подносилаца уставне жалбе не може утицати на оцену Суда о томе да је у управном поступку који је вођен пред Републичким геодетским заводом – Служба за катастар непокретности Житорађа у предмету број 952-02-733/2010 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року. Уставни суд је, стога, сагласно одредб и члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15) , у овом делу усвојио уставну жалбу , одлучујући као у првом делу изреке.
Имајући у виду да подносилац уставне жалбе није истакао захтев за накнаду штете, а крећући се у оквиру захтева уставне жалбе, Уставни суд је, у складу са одредбама члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да је утврђење повреде права на суђење у разумном року довољан начин правичног задовољења подносиоца.
6. Уставном жалбом се, такође, указује на то да је оспореним решењем Републичког геодетског завода одбијен захтев подносиоца због протека рока за његово подношење, „упркос чињеници да је иницијални захтев предат 17. јула 2006. године“.
Испитујући ове наводе уставне жалбе са становишта права на правично суђење, Уставни суд је најпре констатовао да оспорено решење Републичког геодетског завода и пресуда Управног суда – Одељење у Нишу У. 4169/17 од 14. јуна 2018. године не садрже навод о томе када је подносилац уставне жалбе поднео захтев за исправку грешке у катастарском операту, иако је та чињеница од значаја за доношење одлуке о предметном захтеву. Овај суд је, међутим, имао у виду да је другостепени орган у образложењу решења од 22. маја 2011. године навео да је из стања у списима предмета утврдио да је подносилац уставне жалбе 21. јуна 2010. године поднео захтев за исправку уписа у катастарском операту. Полазећи од наведеног, Уставни суд је нашао да је чињеница о датуму подношења предметног захтева утврђена у предметном управном поступку и да пропуст у вези са навођењем те чињенице у оспореном акту није утицао на правичност предметног поступка у целини.
Уставни суд је, такође, констатовао да је одредбом члана 137. став 2. Закона о државном премеру и катастру било прописано да се грешке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу исправити у року од десет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности или у року од десет година од дана почетка примене катастра непокретности ( члан 137. став 2.). Сагласно члану 113. наведеног З акона, одржавање катастра непокретности јесте прикупљање, утврђивање и провођење насталих промена на непокретностима и стварним правима на њима, које су од утицаја на податке катастра непокретности настале после потврђивања катастра непокретности у складу са одредбама овог закона.
Имајући у виду да је у предметном управном поступку утврђено да подаци о облику и површини к.п. бр. …/3 и …/3 КО Глашинац нису уписани у поступку одржавања катастра непокретности, већ су приликом израде катастра непокретности преузети из катастра земљишта, да је катастар непокретности за спорне парцеле ступио на снагу 14. јануара 2000. године и да је предметни захтев поднет 21. јуна 2010. године, Уставни суд налази да је уставноправно прихватљив закључак доносиоца оспореног акта да су протекли рокови за подношење захтева за исправку грешке у катастарском операту прописани законом.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да уставна жалба не садржи уставноправн е разлоге који би указивали на повреду истакнутих права из члана 32. став 1. и чл. 36. и 58. Устава.
Уставни суд је, стога, у преосталом делу одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, решавајући као у другом делу изреке.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.