Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Гордана Ајншпилер Поповић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д. Ш . из Војводе Степе , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 10. марта 20 22. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба Д. Ш . изјављена против решења Основног суда у Кикинди Кппр. 524/18 од 4. децембра 2018. године због повреде права из члана 27 , члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. Ш . из Војводе Степе поднео је Уставном суду, 28. децембра 2018. године, преко пуномоћника А. Т , адвоката из Кикинде, уставну жалбу против решења Основног суда у Кикинди Кппр. 524/18 од 4. децембра 2018. године, због повреде права из чл. 27. и 36. и члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава решење којим је одбијена као неоснована жалба браниоца осумњиченог, овде подносиоца, изјављена против решења којим је одређено његово задржавање у трајању до 48 часова .
У уставној жалби је, поред осталог, наведено : да ниједан од докумената на које се позива другостепени суд, а за које тврди да се налазе у списима, није наведен у решењу о задржавању и да нису достављени браниоцу и осумњиченом како би се у односу на њих могли изјаснити; да Основни суд у Кикинди није одговорио на све наводе жалбе и да је пропустио да пружи уставноправно прихватљиво образложење своје одлуке, како у погледу постојања довољног нивоа сумње, тако и у погледу постојања особитих околности које упућују на то да је мера задржавања потребна.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, у тврди повреду истакнутих права, право на накнаду нематеријалне штете, те да одлуку објави у „Службеном гласнику РС“.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку , извршио увид у документацију приложену као доказ уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за доношење одлуке у овом уставносудском предмету :
По одобрењу надлежног јавног тужиоца, према осумњиченом, овде подносиоцу, решењем Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције, ПУ у Зрењанину, ПС у Новој Црњи Ку. 2766/18 од 4. децембра 2018. године одређено је задржавање у трајању до 48 сати које му се рачуна од 4. децембра 2018. године о д 15:00 часова, када је ухапшен. Задржавање осумњиченог у трајању до 48 сати одређено је на основу члана 294. ст. 1. и 2. Законика о кривичном поступку (у даљем тексту : ЗКП) , а у вези са чланом 291. став 1. ЗКП. У образложењу овог решења је наведено : да постоји основана сумња да је осумњичени извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 4. у вези са чланом 278. став 5. у вези са с тавом 1. Кривичног законика , на тај начин што је: дана 4. децембра 2018. године око 9:30 часова на радном месту у кругу фирме К . „Б .“ Војвода Степа у Војводи Степи, приликом чишћења одводног канала на писти – бетонском платоу фирме, управљајући радном машином телехендером, која није уписана у јединствени регистар возила, крећући се уназад са радном машином, из нехата задњим делом ударио и срушио оштећеног Ж.В, такође радника фирме, који је пришао радној машини са задње стране; да је оштећени услед задобијених повреда у предметном догађају преминуо у болници 4. децембра у 12:04 часова; да постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела, односно особите околности које указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче, као и да су осумњиченом предочена права из члана 69. став 1. Законика. Подносиоцу је предметно решење уручено у 15:15 часова.
Оспореним решењем Основног суда у Кикинди Кппр. 524/18 од 4. децембра 2018. године одбијена је као неоснована жалба браниоца осумњиченог и потврђено је првостепено решење којим је одређено његово задржавање у трајању до 48 часова. У образложењу овог решења је, поред осталог, наведено: да је одредб ом ч лана 294. ЗКП прописано да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1, као и осумњичено лице из члана 289. ст. 1. и 2. истог законика, изузетно од стране јавног тужиоца може бити задржано ради саслушања , и то најдуже до 48 часова од часа хапшења; да је одредбом члана 291. став 1. ЗКП прописано да полиција може неко лице ухапсити ако постоји разлог за одређивање притвора, али је дуж на да так во лице без одлагања спроведе надлежном јавног тужиоцу; да је на основу члана 294. став 2. ЗКП предвиђено да у решењу о задржавању мора бити наведено дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања; да је увидом у решење о задржавању утврђено да постоје основи сумње да је осумњичени учинио кривично дело за које се основано сумњичи, те да је ова сумња заснована на кривичној пријави поднетој против осумњиченог; да се у списима предмета налазе писмени докази који се односе на кримтехничку фотодокументацију сачињену п риликом вршења увиђаја, лекарски извештај и о повредама сада покојног оштећеног сачињени дана 4. децембра 2018. године, извештај о актуелним догађајима, појавама и предузетим мерама од 4. децембра 2018. године са чињеним од ПУ Зрењанин, службена белешка ПУ Зрењанин о примени посебних мера и овлашћења и привремено одузетим регистарским таблицама, путној исправи, страној возачкој дозволи и предмету од 4. децембра 2018. године, обрачун увоза број 37/16 за корисника увоза „Б .“ из Војводе Степе, а који докази потврђују постојање основа сумње да је радњама осумњиченог у току управљања радном машином дошло до повређивања оштећеног и његове смрти; да што се тиче навода жалбе да не постоје особите околности које би указивале на утицај осумњиченог на сведоке, саучеснике или прикриваче, као и на могућност да уништи, сакрије, измени или фалсификује доказе или трагове кривичног дела, постоје особите околности да би могао то учинити, јер све околности догађаја нису расветљене и поред прибављених писмених доказа и извршеног увиђаја; да је утврђено да је у конкретном случају задржавање према осумњиченом нужно и неопходно да би се прикупили сви докази ради квалитетног саслушања осумњиченог, а у циљу прикупљања довољно чињеница за доношење одлуке да ли ће се након саслушања осумњиченог и сведока о околностима кривичног дела за које се осумњичени терети предложити одређивање притвора или ће се осумњичени пустити на слободу.
4. Одредбама Устава, на чије повреде се указује у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да се лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору (члан 27. став 2.); да свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу, ако је лишење слободе било незаконито (члан 27. став 3.) ; да казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд (члан 27. став 4.); да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 36. став 1.); да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 36. став 2.).
Одредбом члана 291. став 1. ЗКП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 и 35/19 ) прописано је да полиција може неко лиц e ухапсити ако постоји разлог за одређивање притвора (члан 211.), али је дужна да такво лице без одлагања спроведе надлежном јавном тужиоцу, као и да ће приликом довођења, полиција јавно м тужиоцу предати извештај о разлозима и о времену хапшења.
Одредбама члана 294. ЗКП прописано је: да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може из узетно задржати ради саслушања најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив (став 1.); да о задржавању, јавни тужилац или, по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан, доноси и уручује решење, а да у решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања (став 2.); да против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од ш ест часова од достављања решења, да о жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе и да жалба не задржава извршење решења (став 3.).
5. Уставни суд је утврдио да се суштина навода подносиоца о повреди права из члана 27, члана 32. став 1. и члана 36. став 2. Устава заснива на тврдњама да ниједан од докумената на које се позива другостепени суд, а за које тврди да се налазе у списима, није наведен у решењу о задржавању, да нису достављени браниоцу и подносиоцу уставне жалбе како би се у односу на њих могли изјаснити, као и да је Основни суд у Кикинди пропустио да пружи уставноправно прихватљиво образложење своје одлуке, како у погледу постојања довољног нивоа сумње, тако и у погледу постојања особитих околности које упућују на то да је мера задржавања потребна . Стога је Уставни суд повреду права на које подносилац указује ценио са аспекта садржине права на слободу и безбедност из члана 27. Устава.
Уставни суд и у овом уставносудском предмету, као и у својим ранијим одлукама, констатује да је, са аспекта заштите људских права, право на слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, те да , поред осталих, полицијско хапшење и задржавање осумњиченог , представљају посебно осетљиве мере његовог ограничења. Уставом је утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом, и други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Разлози због којих се према неком лицу може одредити притвор прописани су у тач. 1) до 4) члана 211. став 1. ЗКП, док су полицијско хапшење и поступак задржавања осумњиченог у предистражном поступку регулисан и одредбама чл. 291. и 294. ЗКП.
Оцењујући разлоге и наводе изнете у уставној жалби са становишта садржине права из члана 27. Устава, у односу на оспорено решење Основног суда у Кикинди Кппр. 524/18 од 4. децембра 2018. године, Уставни суд је оценио да је лишење слободе подносиоца извршено из разлога и у поступку предвиђеним ЗКП. Наиме, према подносиоцу је одређено задржавање у трајању до 48 часова, на основу члана 294. ст. 1. и 2. ЗКП, а у вези са чланом 291. став 1. ЗКП, због постојања основане сумње да је извршио кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 4. у вези са чланом 278. став 5. у вези са ставом 1. Кривичног законика, због постојања притворског разлога прописаног чланом 211. став 1. тачка 2 ) ЗКП. Полицијска управа у Зрењанину – Полицијска станица у Новој Црњи је донела и задржаном лицу, овде подносиоцу уставне жалбе, уручила решење о задржавању у року краћем од два часа. У образложењу решења је наведено дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе, као и време почетка задржавања. Против решења о задржавању бранилац подносиоца изјавио је жалбу , о којој је судија за претходни поступак одлучио у законом прописаном року. У образложењу оспореног решења Основног суда у Кикинди Кппр. 524/18 од 4. децембра 2018. године је наведено: да постоје основи сумње да је осумњичени учинио кривичног дело за које се основано сумњичи, а да је ова сумња, поред осталог, заснована на кривичној приј ави поднетој против осумњиченог; да, што се тиче навода жалбе да не постоје особите околности које би указивале на утицај осумњиченог на сведоке, саучеснике или прикриваче, као и на могућности да уништи, сакрије, измени или фалсификује доказе или трагове кривично г дела, постоје особите околности да би могао то учинити, јер све околности догађаја нису расветљене и поред прибављених писаних доказа и извршеног увиђаја, те да је утврђено да је у конкретном случају задржавање према осумњиченом Д . Ш . нужно и неопходно да би се прикупили сви докази ради квалитетног саслушања осумњиченог, а у циљу прикупљања довољно чињеница за доношење одлуке да ли ће се након саслушања осумњиченог и сведока о околностима кривичног дела за које се осумњичени терети предложити одређивање притвора или ће се осумњичени пустити на слободу.
Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је оспорено решење засновано на уставноправно прихватљивом тумачењу меродавног права, да је донето у складу са Уставом и одредбама ЗКП, односно да је судија за претходни поступак детаљно и свеобухватно оценио законитост одређивања задржавања подносиоца. Наиме, судија за претходни поступак Основног суда у Кикинди је своју одлуку аргументовано образложио, наводећи, да постоје основи сумње да је осумњичени учинио кривично дело за које се основано сумњичи, као и све околности које, у конкретном случају, оправдавају задржавање подносиоца у трајању до 48 часова. По оцени Уставног суда, дати разлози су релевантни и довољни и нису последица арбитрерног и произвољног поступања. На оцену Уставног суда не утичу ни наводи уставне жалбе да „ниједан од докумената на које се позива другостепени суд није наведен у решењу о задржавању, нити су достављени браниоцу и осумњиченом како би се у односу на њих могли изјаснити“. Ово стога што је у образложењу решења о задржавању Полицијске управе у Зрењанину – Полицијске станице у Новој Црњи детаљно описан догађај из којег произлазе разлози за полицијско хапшење и задржавање подносиоца , о чему су подносилац и његов бранилац могли да се изјасне у жалби изјављеној против овог решења.
Следом свега изложеног, Уставни суд је оценио да су неосновани наводи подносиоца о повреди права на слободу и безбедност из члана 27. Устава, те је , сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), уставну жалбу у овом делу одбио као неосновану, одлучујући као у првом делу изреке.
6. У погледу истакнуте повреде права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, Уставни суд указује да формално позивање на повреду или ускраћивање појединих Уставом зајемчених права и слобода, а без навођења уставноправних разлога на којима се те тврдње заснивају, не чини уставну жалбу допуштеном. Стога је Уставни суд у овом делу уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка и одлучивање, одлучујући као у другом делу изреке.
У погледу захтева подносиoца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато, поред многих других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на : www.ustavni.sud.rs).
7. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13) , донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.