Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић, и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. априла 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Обуставља се поступак за оцену уставности члана 3. Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана („Службени лист СРЈ“, број 36/02).
О б р а з л о ж е њ е
Удружење девизних штедиша Котора и Тивта „Правда“ из Котора, Република Црна Гора, поднело је Уставном суду предлог за оцену уставности члана 3. Закона наведеног у изреци. Предлагач сматра да оспорена одредба Закона није у сагласности с Уставом, јер је извршена територијална подела дуга Савезне Републике Југославије зависно од пребивалишта штедиша. На овај начин грађани са пребивалиштем на територији Републике Црне Горе који су имали девизну штедњу у банкама чије је седиште на територији Републике Србије, нису у могућности да остваре своје право на девизну штедњу која је утврђена као дуг Савезне Републике Југославије. Полазећи од тога да су штедише уговор о девизној штедњи закључиле са банкама чије је седиште на територији Републике Србије, предлагач сматра да је Република Србија дужник по основу девизне штедње депоноване код тих банака.
Уставни суд је констатовао да је оспорени Закон донет као закон Савезне Републике Југославије и да је од дана ступања на снагу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03), на основу одредбе члана 64. став 2. Уставне повеље и одредбе члана 20. став 5. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора („Службени лист СЦГ“, број 1/03), наставио да се примењује као републички закон, у делу у коме је дуг Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана утврђен као дуг Републике Србије. Уставни суд је констатовао и да је Република Србија, у делу у коме је дуг Савезне Републике Југославије оспореном одредбом Закона утврђен као дуг, односно обавеза Републике Србије, наставила да извршава утврђену обавезу сагласно том Закону. Република Црна Гора је извршавање своје обавезе утврђене оспореним чланом 3. Закона уредила Законом о регулисању обавеза и потраживања по основу ино дуга и девизне штедње грађана („Службени лист РЦГ“, бр. 55/03 и 11/04), којим је преузела обавезу враћања јавног дуга Савезне Републике Југославије оним девизним штедишама који су девизну штедњу депоновали код овлашћених банака са седиштем на територији Републике Црне Горе, као и Законом о исплати девизне штедње грађана положене код овлашћених банака са сједиштем ван Републике Црне Горе („Службени лист РЦГ“, број 81/06), којим је преузела и исплату девизне штедње грађана који на дан ступања на снагу тог закона имају пребивалиште у Црној Гори, а којима исплата девизне штедње није извршена по законима државе на чијој је територији седиште банке.
Устав Републике Србије од 1990. године, који је био на снази у време подношења предлога и у односу на који се вршила оцена уставности и ранијих савезних закона који су на основу одредбе члана 64. став 2. Уставне повеље наставили да се примењују као републички прописи, престао је да важи даном ступања на снагу Устава од 2006. године.
Одредбом члана 112. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07) прописано је да ће се поступци започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончати по одредбама овог закона.
Уставом је утврђено: да странци, у складу са међународним уговорима, имају у Републици Србији сва права зајемчена Уставом и законом, изузев права која по Уставу и закону имају само држављани Републике Србије (члан 17.); да поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену државни органи, органи територијалне аутономије или локалне самоуправе, као и најмање 25 народних посланика и да поступак може покренути и сам Уставни суд, као и да свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости (члан 168. ст. 1. и 2.); да се против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом може изјавити уставна жалба (члан 170.).
У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је предлог за оцену уставности одредбе члана 3. Закона о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана поднело удружење девизних штедиша Котора и Тивта „Правда“ са седиштем у Котору и да је ово удружење, након издвајања Републике Црне Горе из државне заједнице Србија и Црна Гора, будући да му је седиште на територији Републике Црне Горе, постало страно правно лице. Полазећи од одредаба члана 17, члана 168. ст. 1. и 2. и члана 170. Устава, Уставни суд је оценио да је право правних и физичких лица да на основу члана 168. став 2. Устава иницирају покретање поступка за оцену уставности и законитости прописа Републике Србије резервисано искључиво за правна лица уписана у одговарајући регистар у Републици Србији, односно за физичка лица која су држављани Србије. Страна правна и физичка лица, по оцени Суда, немају уставну легитимацију за покретање поступка нормативне контроле прописа Републике Србије, по било ком основу. Заштита права и интереса страних лица остварује се у поступку по уставној жалби, сагласно члану 170. Устава.
Будући да је подносилац предлога у току поступка пред Уставним судом стекао статус страног правног лица, те да је, сагласно Уставу од 2006. године, изгубио уставну легитимацију за покретање поступка нормативне контроле прописа Републике Србије, Уставни суд је оценио да су престале да постоје процесне претпоставке за даље вођење поступка и да су се стекли услови да се поступак, сагласно одредби члана 57. тачка 2) Закона о Уставном суду, обустави.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 7) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић