Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 19. марта 2009. године, донео је
О Д Л У К У
1. Одбијају се предлози за утврђивање неуставности одредаба члана 400а став 1. и члана 421а Закона о предузећима („Службени лист СРЈ“, бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 и 36/02).
2. Не прихватају се иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба чл. 398а и 400а Закона из тачке 1.
3. Одбацује се захтев за оцену сагласности одредаба члана 398а Закона из тачке 1. са чланом 11. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора.
4. Одбацује се захтев за обуставу од извршења решења Владе о именовању представника друштвеног капитала у Скупштини и Управном одбору Пољопривредно-индустријског комбината "Земун" број 119-5553/2005, која су објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 77/05 и 83/05.
О б р а з л о ж е њ е
Суд Србије и Црне Горе, на основу члана 12. став 2. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора ("Службени лист СЦГ", број 1/03), уступио је Уставном суду Републике Србије захтев Клуба пензионисаних радника "Руднапа" из Београда за оцену сагласности одредаба чл. 13. и 14. Закона о изменама и допунама Закона о предузећима ("Службени лист СРЈ", број 36/02) са одредбама чл. 74. и 75. Устава Савезне Републике Југославије, који је у овом Суду формиран као предмет IУ-119/05. Закључком Суда од 25. септембра 2008. године са овим предметом спојени су предмети IУ-393/05 и IУ-112/06.
У предмету IУ-393/05 поднет је предлог за оцену уставности одредбе члана 456. Закона о привредним друштвима и одредаба члана 398а став 1, члана 400а став 1. и члана 421а Закона о предузећима ("Службени лист СРЈ", бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 и 36/02). Предлагачи сматрају да оспорене одредбе Закона о предузећима нису сагласне са одредбама чл. 55. до 57. Устава Републике Србије од 1990. године, јер "успостављају систем надзора и управљања према друштвеној својини који се не успоставља и према приватној својини и другим облицима својине". Предлагачи су поднели захтев да Уставни суд обустави од извршења решења Владе о именовању представника друштвеног капитала у Скупштини и Управном одбору Пољопривредно-индустријског комбината "Земун" број 119-5553/2005, која су објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 77/05 и 83/05. Са овим предметом спојени су и предлози "Црвенке" Фабрике шећера из Црвенке, за оцену уставности одредаба чл. 398а, 400а став 1. и 421а став 1. Закона о предузећима, које је Суд Србије и Црне Горе, на основу члана 12. став 2. Закона за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, уступио Уставном суду Републике Србије. Овај предлагач сматра да су оспорене одредбе Закона о предузећима супротне одредбама члана 13. став 2, члана 26. став 1, члана 69. став 2, члана 74. став 2. и члана 75. Устава Савезне Републике Југославије, као и одредби члана 56. став 1. Устава Републике Србије од 1990. године. Ово из разлога што се предузећа која послују већинским друштвеним капиталом доводе у неравноправан положај у односу на друге привредне субјекте који послују средствима у другим облицима својине, као и што се оспореним одредбама Закона, супротно Уставу, ограничава располагање средствима којима ова предузећа послују. Савезни уставни суд је одбацио захтев овог предлагача за обуставу извршења појединачних аката или радњи предузетих на основу члана 400а став 1. Закона о предузећима. Наведене предлоге за оцену уставности одредаба члана 400а став 1. и члана 421а Закона о предузећима Уставни суд је 3. марта 2006. године доставио на одговор Народној скупштини, који у остављеном року од 60 дана, а ни касније, није добијен. Уставни суд је констатовао и да је у предмету IУ-295/03 оцењивао сагласност одредаба члана 398а Закона о предузећима са Уставом од 1990. године и одбио предлоге ових предлагача да се утврди да наведени члан Закона о предузећима није у сагласности са Уставом.
У предмету IУ-112/06 поднета је иницијатива за оцену уставности одредаба члана 456. Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС", број 125/04) и члана 398а Закона о предузећима. Подносилац иницијативе сматра да је оспорени члан 398а Закона о предузећима у супротности са одредбама члана 55. став 1, члана 56. ст. 1. и 2. и члана 57. став 1. Устава Републике Србије од 1990. године, из разлога што друштвену својину односно предузећа која послују средствима у друштвеној својини, доводи у неравноправан, односно различит положај. Подносилац иницијативе сматра да је оспорени члан Закона у супротности и са чланом 11. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора.
Захтеви за оцену уставности одредбе члана 456. Закона о привредним друштвима, садржани у наведеним предлозима и иницијативама, спојени су са предметом који се у Уставном суду води под бројем IУ-292/05.
Одредбом члана 112. Закона о Уставном суду (“Службени гласник РС“, број 109/07) прописано је да ће се поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончати по одредбама овог закона. Поступак је, сагласно наведеној одредби Закона о Уставном суду, настављен у складу са тим законом.
Уставни суд је констатовао да је Устав Савезне Републике Југославије, у односу на који је тражена оцена уставности оспорених одредаба Закона о предузећима, престао да важи даном ступања на снагу Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора ("Службени лист СЦГ"; број 1/03), као и да је Устав Републике Србије од 1990. године, у односу на који се оцењивала уставност савезних закона који су на основу члана 64. став 2. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора наставили да се примењују као републички закони и у односу на који је појединим предлозима и иницијативом тражена оцена уставности, престао да важи даном ступања на снагу Устава Републике Србије од 2006. године.
Закон о предузећима ("Службени лист СРЈ", бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 и 36/02), чије су одредбе чл. 398а, 400а и 421а оспорене поднетим предлозима и иницијативама, престао је да важи даном ступања на снагу Закона о привредним друштвима ("Службени гласник РС", број 125/04), осим одредаба чл. 392. до 399. и чл. 400а, 400б, 400в и 421а, које на основу члана 456. Закона о привредним друштвима остају на снази до истека рокова за приватизацију утврђених законом којим се уређује приватизација. У вези са наведеном одредбом члана 456. Закона, према којој се „остајање на снази“ оспорених одредаба Закона о предузећима везује за „истек рокова за приватизацију утврђених законом којим се уређује приватизација“, Уставни суд је утврдио да је чланом 14. Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01 и 18/03), који је био на снази у време ступања на снагу Закона о привредним друштвима, било прописано да се приватизација друштвеног капитала спроводи најкасније у року од четири године од дана ступања на снагу тог закона и да је ова одредба измењена Законом о изменама и допунама Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, број 123/07). Полазећи од тога да је измењеном одредбом члана 14. Закона о приватизацији, који је на снази, прописано да се за приватизацију неприватизованог друштвеног капитала јавни позив за учешће на јавном тендеру, односно јавној аукцији, мора објавити најкасније до 31. децембра 2008. године (став 1.) и да ако се јавни позив не објави у року из става 1. овог члана Агенција доноси решење о покретању принудне ликвидације субјекта приватизације (став 2.), Уставни суд је оценио да истек рока одређеног овом одредбом Закона о приватизацији не значи престанак важења одредаба Закона о предузећима које су наведене у члану 456. Закона о привредним друштвима. Ово из разлога што објављивање позива за учешће на јавном тендеру, односно јавној аукцији, према Закону о приватизацији, представља само једну од фаза тог поступка, а субјект приватизације чији се капитал, односно имовина приватизује наставља да послује друштвеним капиталом до закључења уговора о продаји. Такође, Уставни суд је утврдио да Законом о приватизацији, који је на снази, није одређен рок до кога ће се спровести поступак приватизације друштвеног капитала. С обзиром на то да су оспорене одредбе Закона о предузећима, по оцени Суда, на снази, да је истекао Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06) утврђени рок за усклађивање раније донетих закона, што укључује и савезне законе који су се примењивали као републички, са Уставом Републике Србије од 2006. године, оцена уставности извршена је у односу на Устав који је на снази.
Оспореним одредбама члана 398а Закона о предузећима ("Службени лист СРЈ", бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 и 36/02) прописано је да предузеће које послује већинским друштвеним капиталом не може, без претходне сагласности агенције републике чланице надлежне за послове приватизације доносити одлуке о: смањењу или повећању капитала, реорганизацији или реструктурирању, инвестиционом улагању, продаји дела имовине, оптерећивању имовине залагањем ствари или успостављањем хипотеке, дугорочном закупу, поравнању са повериоцима, узимању или одобравању кредита или издавању гаранција, ван тока редовног пословања (став 1.), као и да ће одлуке донете супротно одредби става 1. овог члана поништити агенција републике чланице надлежна за послове приватизације (став 2.). Према оспореним одредбама члана 400а Закона, у предузећу које послује друштвеним или државним капиталом влада републике чланице именује представнике друштвеног или државног капитала у скупштини и управном одбору од лица из предузећа или изван предузећа, кад орган надлежан за спровођење поступка приватизације утврди да је орган предузећа донео одлуку којом се спречава или отежава спровођење поступка приватизације, као и кад овај орган пропусти да донесе одлуку, закључи уговор или предузме друге мере у поступку приватизације (став 1.); одлука којом се спречава или отежава поступак приватизације ништава је (став 2.); у предузећу које послује друштвеним капиталом, друштвени капитал исказује се у акцијама или уделима одређене номиналне вредности који немају статус сопствених акција, односно удела у смислу овог закона (став 3.). Оспореним одредбама члана 421а Закона прописано је да се одлуке о статусним променама и променама облика предузећа које послује већинским друштвеним капиталом не могу доносити без претходне сагласности владе републике чланице (став 1.), као и да су одлуке донете супротно одредби става 1. овог члана ништаве (став 2.).
Одредбама члана 86. Устава јемче се приватна, задружна и јавна својина, утврђује се да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе и да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (став 1.), утврђује се да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом (став 2.), као и да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима утврђеним законом (став 3.). Према одредбама члана 97. Устава, Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине (тачка 7.), друге економске и социјалне односе од општег интереса (тачка 8.), као и друге односе од интереса за Републику Србију, у складу с Уставом (тачка 17.).
Из наведених одредаба Устава, по оцени Суда, произлази да Устав не познаје друштвену својину као посебан својински облик и да се на средства, односно субјекте који послују капиталом у друштвеној својини, као прелазним својинским обликом, не односе јемства која су Уставом утврђена за друге облике својине. Стога је за оцену сагласности оспорених одредаба Закона о предузећима са Уставом, по схватању Суда, од значаја једино одредба члана 86. став 2. Устава, којом је утврђено да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом. С обзиром на то да су оспореним одредбама Закона о предузећима прописана овлашћења Агенције за приватизацију у поступку доношења одговарајућих одлука у предузећима која послују већинским друштвеним капиталом који је у поступку приватизације, као и овлашћење Владе да именује представнике друштвеног капитала у скупштини и управном одбору предузећа кад надлежни орган утврди да је предузеће донело одлуку којом се спречава или отежава поступак приватизације, Уставни суд је оценио да су оспореним одредбама уређени услови и поступак претварања постојеће друштвене својине у приватну својину, односно питања која се на основу наведене одредбе Устава уређују законом. Стога су оспорене одредбе Закона о предузећима, по оцени Суда, сагласне с Уставом.
Међутим, Уставни суд је, у поступку оцене уставности оспорених одредаба Закона о предузећима, оценио да из одредбе члана 86. став 2. Устава следи изричита обавеза законодавца да одреди и рок у коме ће се спровести поступак претварања друштвене својине у приватну. С обзиром на то да је важећом одредбом члана 14. став 1. Закона о приватизацији измењена ранија одредба члана 14. тог Закона којом је био утврђен крајњи рок за спровођење поступка приватизације друштвеног капитала, тако што је прописан само рок за објављивање јавног позива за учешће на јавном тендеру, односно јавној аукцији, Уставни суд је оценио да изостављање законског уређивања рока до кога ће се окончати поступак приватизације друштвеног капитала, супротно уставном налогу за његово уређивање, значи даље задржавање, на неодређено време, овог својинског облика, чиме се, по оцени Суда, у правном поретку, без одговарајућег уставног основа, продужава стање које није у сагласности с Уставом.
Такође, Уставни суд је утврдио и да је Законом о приватизацији уређен поступак приватизације, поред друштвеног и државног капитала (чл. 1. и 3.), и да је Законом о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 53/05, 54/96, 32/97 и 101/05), који је донет на основу раније важећег Устава, прописано да се средствима у државној својини сматрају и средства органа и организација јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе (члан 1. тачка 2) подтачка (2)) и средства јавних предузећа, установа и других организација чији је оснивач територијална аутономија и локална самоуправа (члан 1. тачка 2) подтачка (3)). Међутим, Устав од 2006. године државну својину одређује као својину Републике Србије и поред државне уводи и јемчи и два нова својинска облика јавне својине - својину аутономне покрајине и својину јединица локалне самоуправе (члан 86. став 1.), утврђује да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима одређеним законом (члан 86. став 3.) и да се имовина аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, начин њеног коришћења и располагања уређују законом (члан 87. став 3, члан 185. став 5. и 190. став 4.).
Полазећи од наведеног, као и чињенице да је истекао рок утврђен Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије за усклађивање раније донетих закона са Уставом од 2006. године, Уставни суд је закључио да, на основу одредбе члана 105. Закона о Уставном суду, обавести Народну скупштину о уоченим проблемима у остваривању уставности и законитости у примени оспорених одредаба Закона о предузећима, као и појединих одредаба Закона о приватизацији и Закона о средствима у својини Републике Србије.
У вези са захтевом за оцену сагласности одредаба члана 398а Закона о предузећима са чланом 11. Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, Уставни суд је оценио да ни по раније важећем Уставу Републике Србије од 1990. године, као ни на основу члана 167. Устава који је на снази, није надлежан да оцењује сагласност републичких закона са актима државне заједнице, који су у међувремену престали да важе, те је захтев у овом делу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду.
С обзиром на то да се у овом предмету предлаже доношење коначне одлуке, Уставни суд је, сагласно одредби члана 56. став 3. Закона о Уставном суду, одбацио захтев за обуставу извршења решења Владе о именовању представника друштвеног капитала у Скупштини и Управном одбору Пољопривредно-индустријског комбината "Земун" број 119-5553/2005, која су објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 77/05 и 83/05.
На основу изложеног, као и одредаба члана 45. тачка 14) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08 и 27/08), Уставни суд је донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић, с.р.