Преглед документа IУ-119/2007

  • IУ-119/2007
  • 19.02.2009.
  • Закон о јавним набавкама ("Службени гласник РС", бр. 39/02, 43/03, 55/04 и 101/05), члан 45. став 3.
  • Решење о неприхватању иницијативе
  • Оцењивање уставности или законитости општих аката / закони и други општи акти Народне скупштине
  • Некатегоризовано
  • право страног правног лица на учешће у поступку доделе уговора о јавној набавци за пружање правних услуга

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 19. фебруара 2009. године, донео је

 

Р Е Ш Е Њ Е

            Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање неуставности  одредбе члана 45. став 3. Закона о јавним набавкама ("Службени гласник РС", бр. 39/02, 43/03, 55/04 и 101/05).

 

О б р а з л о ж е њ е

            Уставном суду је поднета иницијатива за оцену уставности одредбе члана 45. став 3. Закона о јавним набавкама ("Службени гласник РС", бр. 39/02, 43/03, 55/04 и 101/05). У иницијативи се наводи да су оспорена одредба Закона, према којој право на учешће у поступку доделе уговора о јавној набавци има домаће или страно правно лице, као и Анекс IБ који се односи на правне услуге (категорија 21), несагласни са чланом 67. Устава Републике Србије, којим се на територији Републике Србије дозвољава пружање правне помоћи искључиво адвокатури као самосталној и независној служби. Суштина поднете иницијативе је оспоравање права страним правним лицима да учествују у поступку доделе уговора о јавној набавци који за предмет има пружање услуга, и то правних услуга.

            Одредбом члана 126. став 1. Закона о јавним набавкама ("Службени гласник РС", број 116/08) прописано је да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о јавним набавкама ("Службени гласник РС", бр. 39/02, 43/03, 55/04 и 101/05), осим одредаба чл. 123, 124. и 125. тог закона које ће се примењивати до дана доношења подзаконског акта из члана 26. став 3. овог закона.

            Законом о јавним набавкама ("Службени гласник РС", бр. 39/02, 43/03, 55/04 и 101/05) који је предмет оспоравања, били су уређени услови, начин и поступак набавке добара и услуга и уступања извођења радова у случајевима када је наручилац тих набавки државни орган, организација, установа или друго правно лице одређено овим законом; одређен начин евидентирања уговора и других података о јавним набавкама, као и начин заштите права понуђача; образована Управа за јавне набавке, као организација надлежна за обављање стручних послова у области јавних набавки; уређена и друга питања од значаја за јавне набавке (члан 1.).

            Одредбама члана 3. Закона, поред осталог, било је одређено: да се под јавном набавком подразумева прибављање добара и услуга или уступање извођења радова од стране државног органа, организације, установе или других правних лица који се, у смислу тог закона сматрају наручиоцима, на начин и под условима прописаним овим законом; да је уговор о јавној набавци уговор закључен у поступку предвиђеном овим законом у писменој форми између наручиоца и испоручиоца добара, пружаоца услуга или извођача радова, који за предмет има набавку добара, пружање услуга или извођење радова; да је понуђач домаће или страно правно или физичко лице које понуди испоруку добара, пружање услуга или извођење радова.

            Одредбама члана 45. Закона били су уређени услови за учешће у поступку доделе уговора о јавној набавци, односно било је прописано да ће наручилац у јавном позиву објавити услове које понуђач мора да испуни да би могао да учествује у поступку и услови под којима право на учешће у том поступку има домаће или страно физичко лице (ст. 1. и 2.), док је у оспореном ставу 3. овог члана било прописано да право на учешће у поступку доделе уговора о јавној набавци има домаће или страно правно лице, под одређеним, таксативно набројаним условима.

            Анексом IБ Закона таксативно су набројане услуге, где се под категоријом 21. одређују правне услуге.

            Одредбом члана 67. Устава у односу на који се оспорава одредба члана 45. став 3. Закона утврђено је да се свакоме, под условима одређеним законом, јемчи право на правну помоћ; да правну помоћ пружају адвокатура, као самостална и независна служба, и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе, у складу са законом; да се законом одређује када је правна помоћ бесплатна.

            Законом о адвокатури ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 26/98, 69/2000, 11/02 и 72/02) одређена је адвокатура као независна и самостална професионална делатност пружања правне помоћи у остваривању и заштити Уставом утврђених слобода и права и других законом утврђених права и интереса домаћих и страних физичких и правних лица (члан 1.); прописано је да пружање правне помоћи обухвата давање правних савета, састављање тужби, жалби, молби, представки и других поднесака, састављање уговора, тестамената, изјава и других исправа, заступање и одбрану физичких и правних лица пред судовима и другим државним органима, предузећима и другим правним лицима, заступање физичких и правних лица у њиховим правним пословима закључивањем уговора и поравнања, пријемом и исплатом новца и давањем изјава и отказа, као и обављање других послова правне помоћи у име и за рачун физичког или правног лица, на основу којих то лице остварује неко право (члан 2.).

            Полазећи од наведених одредаба Устава и закона, Уставни суд је утврдио да питања уређена оспореном одредбом Закона у том смислу да право на учешће у поступку доделе уговора о јавној набавци који се односи на пружање правних услуга може имати и страно правно лице, нису несагласна са начелом којим се свакоме јемчи право на пружање правне помоћи из члана 67. Устава коју, поред осталог, пружа адвокатура, као самостална и независна служба. Наиме, наведеним одредбама Закона о адвокатури уређена је делатност пружања правне помоћи од стране адвокатуре, која се не односи на обављање правних услуга које су предмет уговора о јавној набавци, где право на учешће у поступку доделе таквог уговора има поред домаћег и страно правно лице, одређено оспореном одредбом Закона о јавним набавкама.

            Дакле, оспореном одредбом Закона о јавним набавкама не ограничава се право адвокатуре да грађанима и правним лицима пружа правну помоћ, нити се ограничава њена самосталност и независност утврђена Уставом и Законом о адвокатури, а такође се не нарушавају ни законом утврђени услови за обављање њене делатности, чиме оспорена одредба Закона о јавним набавкама није несагласна са чланом 67. Устава којим се утврђује право на правну помоћ, односно пружање правне помоћи од стране адвокатуре.

            На основу изложеног и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07),  Уставни суд је одлучио као у изреци.

 

                                                                                                   ПРЕДСЕДНИК

                                                                                                      УСТАВНОГ СУДА

                                                                                                        др Боса Ненадић, с.р.