Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 168. став 2. Устава Републике Србије, на седници одржаној 19. фебруара 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
1. Покреће се поступак за оцену уставности одредбе члана 30. став 1. у делу који гласи: "Судија може бити члан Републичке изборне комисије, односно изборне комисије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе" и одредбе члана 64. став 2. у делу који гласи: "министра надлежног за правосуђе" Закона о судијама ("Службени гласник РС", број 116/08).
2. Решење доставити Народној скупштини на одговор.
3. Рок за давање одговора је 45 дана од дана пријема овог решења.
4. Ово решење објавити у "Службеном гласнику Републике Србије".
О б р а з л о ж е њ е
Одлучујући о предлогу за оцену уставности члана 10. Закона о изменама и допунама Закона о судијама ("Службени гласник РС", број 44/04), Уставни суд је на седници од 19. фебруара 2009. године утврдио да оспорена одредба члана 10. Закона, у делу који гласи: "и министар надлежан за правосуђе", није у сагласности с Уставом. Уставни суд је, такође, својом Одлуком број IУ-122/2002 од 11. фебруара 2003. године, која је објављена у "Службеном гласнику Републике Србије", бр. 17/03 и 25/03, утврдио да одредба члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о судијама ("Службени гласник РС", број 42/02), којом је било предвиђено да поступак за навршење радног века и разлоге за разрешење судија, поред других субјеката предвиђених наведеном законском одредбом, покреће и министар надлежан за правосуђе, није у сагласности са Уставом.
У току поступка за оцену уставности оспорене одредбе члана 10. Закона о изменама и допунама Закона о судијама од 2004. године, Уставни суд је утврдио да и новодонети Закон о судијама ("Службени гласник РС", број 116/08), који почиње да се примењује 1. јануара 2010. године, у члана 64. став 2. садржи истоветну одредбу. Наиме, одредбом члана 64. став 2. Законом о судијама од 2008. године је прописано да се поступак за разрешење покреће предлогом председника суда, председника непосредно вишег суда, председника Врховног касационог суда, министра надлежног за правосуђе, органа надлежних за вредновање рада судије и Дисциплинске комисије.
Устав Републике Србије утврђује: да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску и да је судска власт независна (члан 4. ст. 2. и 4.); да Народна скупштина бира и разрешава, поред осталих носилаца функција, и председника Врховног касационог суда, председнике судова и судије (члан 99. став 2. тачка 3.); да су судови самостални и независни у свом раду и да суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора (члан 142. став 2.); да је судијска функција стална (члан 146. став 1.); да судији престаје судијска функција на његов захтев, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран на сталну функцију (члан 148. став 1.); да се поступак, основи и разлози за престанак судијске функције, као и разлози за разрешење од дужности председника суда, уређују законом (члан 148. став 3.); да је судија у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону и да је сваки утицај на судију у вршењу судијске функције забрањен (члан 149. ст. 1. и 2.); да је Високи савет судства независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија (члан 153. став 1.); да Високи савет судства, између осталог, бира и разрешава судије, у складу са Уставом и законом (члан 154.); да су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће (члан 166. став 2.).
Разматрајући одредбу члана 64. став 2. Закона о судијама којом је предвиђено да се поступак за разрешење судије покреће, поред осталог и предлогом министра надлежног за правосуђе, Уставни суд је пошао од наведених одредаба Устава, а нарочито, од начела поделе власти из члана 4. Устава, према коме уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску уз посебно истицање да је судска власт независна и одредаба које представљају уставне гаранције независности судова и судија. Стога је Уставни суд оценио да се основано може поставити питање да ли се наведеним овлашћењем министра надлежног за правосуђе из члана 64. став 2. Закона о судијама, као органа извршне власти, нарушава начело поделе власти и начело самосталности и независности судова, јер наведено овлашћење министра може довести у питање како независност судија у обављању судијске функције, тако и независност и самосталност Високог савета судства, који одлучује о разрешењу судија.
Уставни суд је, такође, оценио да се основано може поставити питање да ли је наведена одредба члана 64. став 2. Закона о судијама, у складу са принципом хијерархије домаћих и међународних општих правних аката који је утврђен у члану 194. став 5. Устава, а према коме закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права. Ово стога што је Европском повељом о закону за судије, усвојеном у Стразбуру јула 1998. године, у складу са Основним начелима Уједињених нација о независности судства од новембра 1985. године, поред осталог, у тачки 1.3. прецизирано да је потребно да се у вези са сваком одлуком која утиче на избор, запошљавање, именовање, напредовање у каријери или престанак функције судије, законом предвиди интервенција органа независног од извршне или законодавне власти.
Осим тога, имајући у виду поднеске упућене Уставном суду у вези са чланством судија у изборним комисијама, Уставни суд је, у интересу заштите уставности и законитости, разматрао одредбу члана 30. став 1. Закона о судијама, којом је прописано да судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе, да не може бити члан политичке странке, нити да може политички деловати на други начин, да се не може бавити било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге или савете уз накнаду, али и да може бити члан Републичке изборне комисије, односно изборне комисије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Разматрајући основаност покретања поступка за оцену уставности наведене одредбе Закона, Уставни суд је, поред Уставом утврђених начела поделе власти из члана 4, начела судства из члана 142. став 2. и начела независности судија из члана 149, имао у виду и начело забране сукоба интереса из члана 6. Устава, према коме нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима и да се постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују Уставом и законом.
Такође, Уставни суд је имао у виду и решења садржана у изборним законима која се односе на образовање, делокруг и овлашћења и изборних комисија, а нарочито одредбе члана 33. став 1. Закона о избору народних посланика ("Службени гласник РС", бр. 35/00, 69/02, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05) према коме Републичку изборну комисију у сталном саставу чине председник и шеснаест чланова које именује Народна скупштина, на предлог посланичких група у Народној скупштини, а у проширеном саставу и по један представник подносиоца изборне листе, као и одредбе члана 34. овог закона, којима је прописано да се Републичка изборна комисија, поред осталог, стара о законитом спровођењу избора, прати примену и даје објашњења у вези са применом овог закона, нарочито о спровођењу гласања у иностранству, прописује обрасце и правила за спровођење изборних радњи прописаних овим законом, образује бирачке одборе и именује председника и чланове бирачких одбора, одређује изборне акте који јој се достављају, доноси решење о проглашењу збирне изборне листе, обавља и друге послове предвиђене овим законом и доноси пословник о свом раду. Суд је утврдио да се наведене одредбе Закона о избору народних посланика сходно примењују и на спровођење поступка избора председника Републике, сагласно члану 8. Закона о избору председника Републике („Службени гласник РС“, број 111/07). Такође, изборне комисије које се сагласно Закону о локалним изборима („Службени гласник РС“, број 129/07) образују ради спровођења избора за одборнике скупштина јединица локалне самоуправе, у погледу састава, начина избора чланова и надлежности аналогне су Републичкој изборној комисији. Поред тога, према одредбама члана 97. Закона о избору народних посланика о жалбама изјављеним против решења Републичке изборне комисије одлучује Врховни суд Србије, а према одредбама члана 54. Закона о локалним изборима о жалбама против решења изборне комисије јединице локалне самоуправе одлучује надлежни окружни суд.
Из наведеног се може закључити да изборне комисије доносе и примењују прописе који се односе на законито спровођење избора, а то значи да и судија као члан изборне комисије, односно изборне комисије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, на овој функцији доноси и примењује прописе у овим органима, те да о законитости појединачних аката које су донеле изборне комисије, а у чијем доношењу учествују и судије, чланови тих комисија, одлучују надлежни судови. Стога је Уставни суд оценио да се основано може поставити питање да ли су наведеном одредбом члана 30. став 1. Закона о судијама, повређена напред наведена уставна начела о подели власти, забрани сукоба интереса, самосталности и независности судова и независности судија.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је, на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), покренуо поступак за оцену уставности одредбе члана 30. став 1. у делу који се односи на могућност да судија може бити члан Републичке изборне комисије, односно изборне комисије аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и одредбе члана 64. став 2. Закона у делу којим се даје овлашћење министру надлежном за правосуђе да покрене поступак за разрешење судије.
На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 1) Закона о Уставном суду, Суд је донео решење као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић