Преглед документа IУ-214/2008

Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 12. фебруара 2009. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Не прихвата се иницијатива за покретања поступка за утврђивање неуставности одредбе члана 67. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 и 101/05).

О б р а з л о ж е њ е

Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредбе члана 67. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 и 101/05). Иницијативом се оспорава овлашћење законодавца да ослободи од полагања стручног испита секретара средње школе са положеним испитом за рад у органима државне управе, а да не ослободи секретарe средње школе који су прописима који су важили до ступања на снагу оспореног Закона били ослобођени обавезе полагања стручног испита, односно секретаре за које се сматрало да су положили стручни испит. Иницијатор сматра да су оспореном одредбом Закона одузета стечена права лицима која су, по испуњењу тада важећих прописаних услова из Закона о државној управи, била ослобођена од обавезе полагања стручног испита, односно лицима за које се сматрало да су положили стручни испит, чиме су, по мишљењу иницијатора, до краја радног века требали бити равноправни са лицима која су положила стручни испит за рад у органима државне управе. У иницијативи се наводи да је оспореном одредбом Закона посредно повређен принцип забране дискриминације из члана 21. став 3. Устава Републике Србије, као и да је оспорена одредба несагласна са одредбом члана 60. став 3. Устава којом је утврђено да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места. Иницијатор сматра и да је оспорена одредба Закона којом се мењају односи установљени правоснажним појединачним актима, несагласна са одредбама члана 197. ст. 1. и 2. Устава којима  је утврђен принцип забране повратног дејстава закона, осим ако то налаже општи интерес који је утврђен при доношењу закона.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио: Законом о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 и 101/05) уређени су основи система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања, и то: циљеви образовања и васпитања, начин и услови за обављање делатности предшколског васпитања и образовања, основног и средњег образовања и васпитања, врсте програма образовања и васпитања, оснивање, организација, финансирање и надзор над радом установа образовања и васпитања (у даљем тексту: установа), као и друга питања од значаја за образовање и васпитање (члан 1.); да делатност образовања и васпитања обављају, поред осталих, у средњем образовању и васпитању - средња школа, и то гимназија (општа и специјализована), стручна школа, мешовита школа, уметничка школа, средња школа за образовање одраслих и средња школа за ученике са сметњама у развоју (члан 29. став 1. тачка 3.). Чланом 67. Закона прописане су  одредбе о секретару установе и уређено питање услова за обављање послова секретара у погледу врсте и степена стручне спреме и обавезе полагања стручног испита за секретара установе који обавља управне, нормативно-правне и друге правне послове у установи, као и рокови до када запослени који обавља послове секретара, а не испуњава прописане услове, може да обавља послове секретара. Оспореном одредбом члана 67. став 5. Закона прописано је да лице које има положен правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе не полаже стручни испит за секретара.

Уставом Републике Србије од 2006. године забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. став 3.). Уставом је зајемчено право на рад, у складу са законом и утврђено да свако има право на слободан избор рада, као и да су свима, под једнаким условима, доступна сва радна места (члан 60. ст. 1, 2. и 3.). Уставом је утврђено да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем у области радних односа (члан 97. тачка 8.), систем у области образовања и систем јавних служби (члана 97. тачка 10.) и да се делатности и послови због којих се оснивају јавне службе, њихово уређење и рад прописују законом (члан 137. став 5.). Одредбом члана 197. став 1. Устава забрањује се повратно дејство закона и других општих аката, односно утврђено је да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство, док је ставом 2. истог члана Устава утврђено да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона.

Уставни суд је оценио да је законодавац, сагласно одредбама члана 97. тачка 10. и члана 137. став 5. Устава, Законом о основама система образовања и васпитања уредио послове, услове и начин обављање делатности образовања као јавне службе. Како Република Србија уређује и обезбеђује систем у области образовања и како се делатност образовања обавља као јавна служба, Уставни суд је утврдио да је законодавац био овлашћен да уреди и питање из оспорене одредбе члана 67. став 5. Закона, односно да је прописујући услове за обављање послова секретара у погледу врсте стручне спреме, степена стручне спреме и обавезе полагања стручног испита за секретара установе, могао ослободити обавезе полагања стручног испита за секретара установе лица за која сматра да су испунила овај услов, јер су положила правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе.

Уставни суд је оценио и да оспорена одредба члана 67. став 5. Закона није несагласна са одредбама члана 60. ст. 1, 2. и 3. Устава које се односе на право на рад и члана 89. тачка 8. Устава којом је утврђено да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области радних односа. Наиме, одредбама члана 67. Закона прописани су услови за обављање послова секретара и одређена права и обавезе запослених у установама које обављају делатност образовања и васпитања. Приликом прописивања услова за обављање одређених делатности, законодавац није ограничен Уставом, што значи да те услове може уређивати и изменом прописа и прописивањем нових услова, па се прописивањем нових, односно измењених услова не ограничава право на рад, већ се за обављање одређених послова, конкретно секретара установе, у области образовања и васпитања, утврђују посебни услови. Нови услови за обављање послова секретара установе односе се на сва лица која обављају те послове, односно сва лица која испуњавају прописане услове, што не представља повреду права на рад, нити било који вид дискриминације тих лица. Питање који ће услови за обављање тих послова бити прописани у погледу неопходне стручне спреме и обавезе полагања стучног испита за секретара установе, на који начин ће се уредити статус затечених секретара установа, као и да ли ће се ослободити од обавезе полагања стручног испита за секретара установе лица за која се сматра да су испунила овај услов, јер су претходно положила правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе, ствар је законодавне политике у области образовања и васпитања, чију целисходност, према члану 167. Устава, Уставни суд није надлежан да оцењује.

Уставни суд је утврдио да оспореном одредбом члана 67. став 5. Закона није повређен уставни принцип забране повратног дејства закона и свих других општих аката из члана 197. Устава. Прописивање нових услова за обављање послова секретара установе, одређивање тренутка примене ове норме и регулисање статуса и положаја лица која, по законодавцу, већ испуњавају услове у погледу обавезе полагања стручног испита, представља такође питање законодавне политике о чему, према одредбама члана 167. Устава, Уставни суд није надлежан да одлучује.

Уставни суд је, стога, нашао да нема основа за покретање поступка поводом иницијативе, па иницијативу није прихватио, у складу са одредбом члана 53. став 3. Закона о Уставном суду ("Службени гласник  РС", број 109/07).

Сагласно изложеном, Уставни суд је на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео решење као у изреци.