Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 5. фебруара 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Не прихватају се иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднетe су иницијативе за оцену уставности одредаба члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања, којима је уређен прелазни режим важења Закона у погледу права на стицање лиценце за рад наставника, васпитача и стручних сарадника. Неуставност оспорене одредбе члана 163. став 1. Закона, по мишљењу иницијатора, састоји у томе што лица која су по прописима који су важили до дана ступања на снагу наведеног закона положила стручни испит, а нису у тренутку ступања на снагу Закона у радном односу, губе право на стицање лиценце, односно што се од њих тражи да поново полажу стручни испит. У иницијативама се наводи да се лицима која су ''одрадила'' приправнички стаж пре ступања Закона на снагу, оспореном одредбом члана 163. став 2. Закона ''поништавају стечена права'' да стручни испит полажу према Правилнику који је до тада важио. Иницијатори сматрају да се оспореним одредбама Закона повређују Уставом утврђени принципи забране дискриминације (члан 21.) и забране повратног дејства прописа (члан 197.), те нарушавају стечена права лица на која се те законске одредбе односе.
Одредбом члана 112. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), прописано је да ће се поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона окончати по одредбама овог закона.
Имајући у виду да је 8. новембра 2006. године ступио на снагу нови Устав Републике Србије, то је Суд оцену уставности оспорених одредаба Закона извршио у односу на овај Устав као важећи, сагласно одредбама члана 167. Устава.
Оспореним одредбама члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05) прописано је да се сматра да наставник, васпитач и стручни сарадник који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос у установи и има положен стручни испит има лиценцу, од дана ступања на снагу овог закона (став 1.), као и да наставник, васпитач и стручни сарадник без положеног стручног испита и приправник који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос имају право да полажу стручни испит, по програму и на начин прописан до дана ступања на снагу овог закона, у року од две године од дана ступања на снагу овог закона (став 2.).
Уставом је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу (члан 21. ст. 1. и 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области образовања (члан 97. тачка 10.); да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство, а да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона (члан 197. ст. 1. и 2.).
Полазећи од наведених одредаба Устава, Уставни суд је утврдио да је, уређујући, сагласно уставном налогу, основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања у Републици Србији, законодавац уредио и питање услова за рад наставног особља, прописујући у члану 112. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања да послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад – лиценцу. Уводећи у образовно-васпитни систем Србије систем лиценцирања наставника и васпитача, законодавац је уредио и прелазни режим примене наведених законских одредаба, прописујући оспореном одредбом члана 163. став 1. Закона да се сматра да наставник, васпитач и стручни сарадник који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос у установи и има положен стручни испит – има лиценцу, од дана ступања на снагу овог закона. Тиме се, по оцени Уставног суда, не ускраћује право на стицање лиценце лицима која нису у радном односу у образовно – васпитном систему у моменту ступања Закона на снагу, јер та лица право на лиценцу остварују у Законом прописаном поступку. С обзиром на то да се лица која јесу и која нису у радном односу у образовно-васпитном систему у моменту ступања Закона на снагу, налазе у различитим правним ситуацијама, Суд налази да нису основани наводи иницијатора да се оспореном одредбом Закона врши дискриминација између ових лица у погледу права на стицање лиценце за рад. Уставни суд оцењује да нису основани ни наводи иницијатора да оспорена одредба члана 163. став 1. Закона има повратно дејство, јер из садржине те одредбе следи да се њоме уређују постојеће правне ситуације у којима се лица обухваћена оспореним одредбама Закона налазе и при том утврђује дејство тих одредаба убудуће.
По оцени Уставног суда, неосновани су и наводи иницијатора да се оспореном одредбом члана 163. став 2. Закона повређују стечена права наставника, васпитача и стручних сарадника да испит за лиценцу полажу према Правилнику који је важио до ступања на снагу Закона. Ово стога што право на полагање стручног испита нема карактер стеченог субјективног права које се нормама објективног права не може мењати, већ се ради о праву које се остварује на основу и у складу са важећим законским режимом који то питање уређује.
Из наведених разлога, Суд је оценио да оспорене одредбе члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05) нису несагласне са Уставом, па стога, у смислу одредбе члана 53. став 3. Закона о Уставном суду, није прихватио иницијативу.
Имајући у виду изнето, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић, с.р.
Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић, др Драган Стојановић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 5. фебруара 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Не прихватају се иницијативе за покретање поступка за утврђивање неуставности одредаба члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднетe су иницијативе за оцену уставности одредаба члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања, којима је уређен прелазни режим важења Закона у погледу права на стицање лиценце за рад наставника, васпитача и стручних сарадника. Неуставност оспорене одредбе члана 163. став 1. Закона, по мишљењу иницијатора, састоји у томе што лица која су по прописима који су важили до дана ступања на снагу наведеног закона положила стручни испит, а нису у тренутку ступања на снагу Закона у радном односу, губе право на стицање лиценце, односно што се од њих тражи да поново полажу стручни испит. У иницијативама се наводи да се лицима која су ''одрадила'' приправнички стаж пре ступања Закона на снагу, оспореном одредбом члана 163. став 2. Закона ''поништавају стечена права'' да стручни испит полажу према Правилнику који је до тада важио. Иницијатори сматрају да се оспореним одредбама Закона повређују Уставом утврђени принципи забране дискриминације (члан 21.) и забране повратног дејства прописа (члан 197.), те нарушавају стечена права лица на која се те законске одредбе односе.
Одредбом члана 112. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), прописано је да ће се поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона окончати по одредбама овог закона.
Имајући у виду да је 8. новембра 2006. године ступио на снагу нови Устав Републике Србије, то је Суд оцену уставности оспорених одредаба Закона извршио у односу на овај Устав као важећи, сагласно одредбама члана 167. Устава.
Оспореним одредбама члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05) прописано је да се сматра да наставник, васпитач и стручни сарадник који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос у установи и има положен стручни испит има лиценцу, од дана ступања на снагу овог закона (став 1.), као и да наставник, васпитач и стручни сарадник без положеног стручног испита и приправник који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос имају право да полажу стручни испит, по програму и на начин прописан до дана ступања на снагу овог закона, у року од две године од дана ступања на снагу овог закона (став 2.).
Уставом је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу (члан 21. ст. 1. и 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује систем у области образовања (члан 97. тачка 10.); да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство, а да изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона (члан 197. ст. 1. и 2.).
Полазећи од наведених одредаба Устава, Уставни суд је утврдио да је, уређујући, сагласно уставном налогу, основе система предшколског, основног и средњег образовања и васпитања у Републици Србији, законодавац уредио и питање услова за рад наставног особља, прописујући у члану 112. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања да послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад – лиценцу. Уводећи у образовно-васпитни систем Србије систем лиценцирања наставника и васпитача, законодавац је уредио и прелазни режим примене наведених законских одредаба, прописујући оспореном одредбом члана 163. став 1. Закона да се сматра да наставник, васпитач и стручни сарадник који је до дана ступања на снагу овог закона засновао радни однос у установи и има положен стручни испит – има лиценцу, од дана ступања на снагу овог закона. Тиме се, по оцени Уставног суда, не ускраћује право на стицање лиценце лицима која нису у радном односу у образовно – васпитном систему у моменту ступања Закона на снагу, јер та лица право на лиценцу остварују у Законом прописаном поступку. С обзиром на то да се лица која јесу и која нису у радном односу у образовно-васпитном систему у моменту ступања Закона на снагу, налазе у различитим правним ситуацијама, Суд налази да нису основани наводи иницијатора да се оспореном одредбом Закона врши дискриминација између ових лица у погледу права на стицање лиценце за рад. Уставни суд оцењује да нису основани ни наводи иницијатора да оспорена одредба члана 163. став 1. Закона има повратно дејство, јер из садржине те одредбе следи да се њоме уређују постојеће правне ситуације у којима се лица обухваћена оспореним одредбама Закона налазе и при том утврђује дејство тих одредаба убудуће.
По оцени Уставног суда, неосновани су и наводи иницијатора да се оспореном одредбом члана 163. став 2. Закона повређују стечена права наставника, васпитача и стручних сарадника да испит за лиценцу полажу према Правилнику који је важио до ступања на снагу Закона. Ово стога што право на полагање стручног испита нема карактер стеченог субјективног права које се нормама објективног права не може мењати, већ се ради о праву које се остварује на основу и у складу са важећим законским режимом који то питање уређује.
Из наведених разлога, Суд је оценио да оспорене одредбе члана 163. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05) нису несагласне са Уставом, па стога, у смислу одредбе члана 53. став 3. Закона о Уставном суду, није прихватио иницијативу.
Имајући у виду изнето, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић, с.р.