Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Станка Милановић, мр Драгиша Слијепчевић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 1. Устава Републике Србије, на седници одржаној 29. јануара 2009. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
Одбацује се захтев за оцену уставности одредбе члана 15. Закона о приватизацији ("Службени гласник РС", бр. 38/01, 18/03, 45/05 и 123/07).
О б р а з л о ж е њ е
Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности одредбе члана 15. Закона о приватизацији ("Службени гласник РС", бр. 38/01, 18/03, 45/05 и 123/07). Иницијатор наводи да оспорена одредба Закона није у складу са чланом 86. Устава Републике Србије, чланом 1. став 2. Закона о средствима у својини Републике Србије и са "пресудом Врховног суда Србије, Прев. бр. 30/2003 од 2.10.2003.", истичући да је државна својина загарантована и да је не могу продавати радне организације које су је добиле на коришћење као национализовану имовину решењима општина из 1965. године. Према наводима иницијатора, оспорена одредба Закона, којом је прописано, да "радне организације могу поред своје имовине продати и национализовану имовину", а да ће се питање те имовине уредити посебним законом, није у складу са Уставом, јер се њоме предвиђа доношење новог закона којим ће се уредити питање национализоване имовине, а такав закон још није донет и не зна се каква ће решења бити садржана у њему.
У поступку пред Уставним судом утврђено је:
Оспореном одредбом члана 15. Закона о приватизацији ("Службени гласник РС", бр. 38/01, 18/03, 45/05 и 123/07) прописано је да кад поступак приватизације обухвата имовину одузету од физичких и правних лица применом прописа о одузимању имовине на територији Републике Србије, а која је одређена посебним прописом којим се уређују питања везана за враћање имовине (у даљем тексту: национализована имовина), вредност те имовине биће надокнађена бившим власницима искључиво из новчаних средстава која за те намене обезбеђује Република Србија.
Уставом Републике Србије утврђено је: да се јемче приватна, задружна и јавна својина, да је јавна својина државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе и да сви облици својине имају једнаку правну заштиту (члан 86. став 1.); да се постојећа друштвена својина претвара у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом (члан 86. став 2.); да се средства из јавне својине отуђују на начин и под условима утврђеним законом (86. став 3.); да Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује остваривање и заштиту слобода и права грађана и уставност и законитост, као и јединствено тржиште, правни положај привредних субјеката, систем обављања појединих привредних и других делатности и својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине (члан 97. тач. 2, 6. и 7.); да Народна скупштина доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије (члан 99. став 1. тачка 7.).
Уставни суд је у предмету IУ 82/2005 оцењивао уставност више одредаба Закона о приватизацији, међу којима и одредбу члана 15. Закона, и на седници одржаној 17. априла 2008. године донео Решење којим није прихватио иницијативу за покретање поступка за утврђивање неуставности, поред осталих и одредбе члана 15. Закона. Оцењујући уставност одредбе члана 15. Закона, којом је уређено питање приватизације национализоване имовине, Уставни суд је утврдио да је, с обзиром на начин на који је та имовина постала предмет друштвене, односно државне својине, законодавац овлашћен да пропише и посебан режим претварања те својине у приватну својину, укључујући и питање средстава која се исплаћују бившим власницима национализоване имовине. Овакав став Уставни суд је заузео имајући у виду да повраћај имовине одузете применом ранијих прописа о одузимању имовине није Уставом гарантовано право, као и да је Уставом утврђено да Република Србија уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине.
Из наведених одредаба Устава, којима је утврђено да је законодавац овлашћен да уреди својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, као и да уреди под којим условима, на који начин и у којима роковима ће се постојећа друштвена својина претварати у приватну својину, према оцени Суда, произлази и овлашћење законодавца да предвиди и посебна решења за случај када поступак приватизације обухвата и имовину одузету од физичких и правних лица применом прописа о одузимању имовине на територији Републике Србије. Полазећи од изнетог, Уставни суд је утврдио да је законодавац поступио у складу са својим законским овлашћењима када је одредбом члана 15. Закона установио обавезу државе да накнади вредност национализоване имовине обухваћене поступком приватизације. У погледу дела оспорене одредбе којом се законодавцу оставља да ближе уреди питања везана за враћање национализоване имовине, Уставни суд је констатовао да се ради о упућујућој норми и да она не представља непосредан извор појединачних права и обавеза.
Имајући у виду да је о уставности одредбе члана 15. Закона Уставни суд већ одлучивао, а да из навода и разлога изнетих у иницијативи не произлази да има основа за поновно одлучивање, Уставни суд је захтев за оцену уставности наведене одредбе Закона одбацио.
О захтеву за оцену сагласности оспорене одредбе Закона са одредбама Закона о средствима у својини Републике Србије и са пресудом Врховног суда, Уставни суд, сагласно одредбама члана 167. Устава, није надлежан да одлучује.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 8) Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07), одлучио као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Боса Ненадић, с.р.