Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Јован Ћирић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д. Л . из Суботице , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 18. новембра 2021. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Д. Л . и утврђује да је пресудом Вишег суда у Суботици Кж1. 44/19 од 17. априла 2019. године подносиоцу уставне жалбе повеђено право на правично суђење, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
2. Поништава се пресуда Вишег суда у Суботици Кж1. 44/19 од 17. априла 2019. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби браниоца окривљеног Д. Л . изјављеној против пресуд е Основног суда у Суботици К. 684/18 од 13. фебруара 201 9. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. Л . из Суботице поднео је Уставном суду, 7. јуна 201 9. године, преко пуномоћника С. П , адвоката из Београда, уставну жалбу против пресуде означене у изреци , због повреде права на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава пресуда којом је подносилац уставне жалбе правноснажно оглашен кривим због учињеног кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци.
У уставној жалби наведено је да је бранилац подносиоца уставне жалбе у жалби изјављеној против првостепене пресуде поставио захтев да буде обавештен о дану одржавања седнице другостепеног већа у смислу члана 447. став 2. Законика о кривчном поступку , те како ни окривљени ни бранилац нису били позвани на седницу већа, суд је ускратио окривљеном право да учествује у седници, да износи своје наводе и даје потребна објашњења за своје ставове из жалбе , као и да предложи да се ради допуне извештај судије известиоца прочитају поједини докази. У уставној жалби је наведено да је ускраћивањем права да присуствује седници другостепеног већа, које је изричито гарантовано одредбама Законика о кривичном поступку, дошло до повреде права на правично суђење и целокупан поступак који се водио против њега учинио неправичним.
Предложио је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду права на правично суђење и поништи оспорен у пресуду.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе и приложене документациј е, те увидом у одговор Вишег суда у Суботици Су. VIII-43 број 2/21 од 9. септембра 20 21. године утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Пресудом Основног суда у Суботици К. 684/18 од 13. фебруара 2019. године подносилац уставне жалбе је оглашен кривим због учињеног кривичног дела насилничко понашње из члана 344. став 2. у вези са ставом 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци.
Против првостепене пресуде бранилац окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, изјавио је жалбу 19. марта 2019. године због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, те је након образложења жалбених разлога, истакнут захтев да окривљени и његов бранилац буду обавештени о седници другостепеног већа на основу члана 447. став 2. Законика о кривичном поступку.
Оспореном пресудом Вишег суда у Суботици Кж1. 44/19 од 17. априла 2019. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе и потврђена пресуда Основног суда у Суботици К. 684/18 од 13. фебруара 2019. године.
У образложењу оспорене пресуде наведено је да је суд у седници већа размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитао на основу члана 451. Законика о кривчном посупку, па је након оцене навода изјављених у жалби и предлога Вишег јавног тужилаштва у Суботици у поднеску Ктж. 50/19 од 8. априла 2019. године нашао да су изјављене жалбе неосноване.
У одговору Вишег суда у Суботици Су.VIII-43 број 2/21 од 9. септембра 2021. године, између осталог, наведено је да су према подацима из записника о седници већа сачињеног у Вишем суду у Суботици Кж1. 44/19 од 17. априла 2019. године, седници већа присуствовал и судије, председник и чланови већа и судијски помоћник, у својству записничара.
Из одговора Вишег суда у Суботици Су.VIII-43 број 2/21 од 9. септембра 2021. године и достављених доказа произлази да је подносилац уставне жалбе оспорену другостепену пресуду примио 9. маја 2019. године, а његов бранилац С. П, адвок ат из Београда, оспорену другостепену пресуду је примио 14. маја 2019. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Одредбaмa З аконика о кривичном поступку („Службени гласник РС", бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 - Одлука УС и 62/21 - Одлука УС), (у даљем тексту: ЗКП) прописано је да ће се о седници већа обавести ти онај оптужени или његов бранилац, оштећени као тужилац, приватни тужилац или њихов пуномоћник који је у року предвиђеном за жалбу или одговору на жалбу, захтевао да буде обавештен о седници или је предложио одржавање претреса пред другостепеним судом (члан 447. став 2.); да к ад другостепени суд одлучује о жалби против пресуде којом је изречена казна затвора, о седници већа обавестиће се странке и бранилац у смислу члана 447. став 2. овог законика, а у осталим случајевима, само ако председник већа или веће нађе да би присуство странака било корисно за разјашњење ствари (члан 511. став 1.) .
5. Уставни суд је из навода уставне жалбе утврдио да подносилац повреду права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава заснива на тврдњи да је ускраћивањем позивања окривљеног и његовог браниоца на седницу другостепеног већа, упркос изричитој законској одредби члана 511. став 1. ЗКП, подносиоцу уставне жалбе онемогућено да равноправно учествује у редовном жалбеном поступку.
Оцењујући основаност навода уставне жалбе о истакнутој повреди права из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд најпре констатује да одлучујући о уставној жалби није надлежан да испитује законитост одлука редовних судова и врши оцену утврђених чињеница и изведених доказа у поступку који је претходио подношењу уставне жалбе, уколико из разлога наведених у уставној жалби и доказа уз њу, као и садржине оспорене судске одлуке, не произлази да је суд произвољно ценио изведене доказе или арбитрерно применио меродавно право , на штету подносиоца уставне жалбе.
У конкретном случају, из претходно утврђених чињеница и околности произлази да Виши суд у Суботици у предмету Кж1. 44/19 није обавестио о седници другостепеног већа окривљеног, овде подносиоца уставне жалбе, нити његовог браниоца, која је одржана 17. априла 2019. године, на којој су председник и чланови већа у присуству судијског п омоћника у својству записничара одлучива ли о жалби браниоца подносиоца уставне жалбе против првостепене пресуде Основног суда у Суботици К. 648/18 од 13. фебруара 2019. године, којом је подносилац уставне жалбе осуђен на казну затвора у ефективном трајању, иако је бранилац подносиоца уставне жалбе у благовремено изјављеној жалби против првостепене пресуде захтевао да он и окривљени буду обавештени о седници другостепеног већа .
Полазећи од наведеног, а имајући у виду да из цитираних одредби ЗКП произлази да је у конкретној процесној ситуацији постојала обавеза другостепеног суда да о седници већа на којој се одлучује о жалби окривљеног против првостепене пресуде, буду обавештене странке и бранилац окривљеног, Уставни суд је оценио да су основани наводи уставне жалбе о произвољној примени процесног права на штету подносиоца уставне жалбе, чиме је Виши суд у Суботици, доношењем оспорене пресуде, ускратио подносиоцу уставне жалбе право на правично суђење, гарантовано одредбом члана 32. став 1. Устава .
Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке .
6. Имајући у виду природу утврђене повреде права у конкретном случају, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, нашао да се штетне последице ове повреде Уставом зајемченог права могу отклонити једино поништавањем пресуде Вишег суда у Суботици Кж1. 44/19 од 17. априла 2019. године и одређивањем да се у поновно м поступку донесе нова одлука о жалби браниоца окривље ног против пресуде Основног суда у Суботици К. 648/18 од 13. фебруара 201 9. године, одлучујући као у тачки 2. изреке.
7. С обзиром на све изложено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.