Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Мир ослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Д. О . и Б . Н, обојице из Бора, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 14. октобра 2021. године, донео је
О Д Л У К У
Усваја се уставна жалба Д. О . и Б . Н . и утврђује да је радњом Министарства унутрашњих послова – Дирекциј а полиције – ОКП у Бору у предмету Ку. 770/18 повређено право подносилаца уставне жалбе на правно средство из члана 36. став 2. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
О б р а з л о ж е њ е
1. Д. О . и Б . Н, обојица из Бора, поднели су 25. септембра 2018. године, преко пуномоћника П. Ј, адвоката из Бора, Уставном суду уставну жалбу против решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП Ку. 770/18 ЛС 114/18 од 13. септембра 2018. године и решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП Ку. 770/18 ЛС 115/18 од 13. септембра 2018. године, као и радње МУП – Дирекције полиције – ОКП Бор у предмету Ку. 770/18, због повреде права на једнаку заштиту права и на правно средство из члана 36. Устава Републике Србије и права из члана 2. Протокола 7. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Како се право гарантовано означеном одредбом наведене Европске конвенције садржински не разликује од права зајемченог Уставом, то Уставни суд постојање његове повреде цени у односу на одговарајућу одредбу Устава.
У уставној жалби је наведено да „овлашћено лице Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП у Бору није доставило решења о задржавању Ку. 770/18 ЛС 114/18 од 13. септембра 2018. године и Ку. 770/18 ЛС 115/18 од 13. септембра 2018. године браниоцу по службеној дужности осумњичених, овде подносилаца уставне жалбе, адвокату М. Т, чиме је оваквом радњом заједнички бранилац онемогућен да изјави жалбу на наведена решења“.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, да утврди повреду означеног уставног права, да призна право подносилаца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, као и право на накнаду трошкова поступка.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном претходном поступку из достављене документације и акта Основног суда у Бору Су. II -14 -153/2021 од 21. маја 2021. године утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање:
- да је оспореним решењем Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП Ку. 770/18 Лс. 114/18 од 13. септембра 2018. године одређено задржавање у трајању од 48 сати Д. О . које се рачуна од 13. септембра 2018. године од 14,00 сати, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 2. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09);
- да је у напред наведеном решењу констатовано да је обезбеђен бранилац по службеној дужности – адвокат М . Т, да је дата поука да против решења именовани и његов бранилац имају право жалбе судији за претходни поступак Основног суда у Бору у року од шест сати од достављања решења, као и да је решење уручено Д . О, а да он није изјавио жалбу;
- да је оспореним решењем Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП Ку. 770/18 Лс. 115/18 од 13. септембра 2018. године одређено задржавање у трајању од 48 сати Б. Н . које се рачуна од 13. септембра 2018. године од 14,00 сати, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 2. Кривичног законика;
- да је у напред наведеном решењу указано да је обезбеђен бранилац по службеној дужности – адвокат М . Т, да је дата поука да против решења именовани и његов бранилац имају право жалбе судији за претходни поступак Основног суда у Бору у року од шест сати од достављања решења, да је решење уручено Б . Н, а да он није изјавио жалбу;
- да је у акту Основног суда у Бору Су. II -14 -153/2021 од 21. маја 2021. године наведено да су оспорена решења уручена непосредно осумњиченима, овде подносиоцима уставне жалбе, да у списима предмета нема доказа да су решења уручена и браниоцу по службеној дужности – адвокату М . Т . који је присуствовао њиховом саслушању, као и да у списима предмета нема доказа да су на поменута решења изјављене жал бе;
- да су подносиоци уставне жалбе пуштени на слободу 15. септембра 2018. године, након саслушања пред Основним јавним тужилаштвом у Бору у предмету Кт. 389/18.
4. Ч ланом 36. Устава јемчи се једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 1.), и да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу (члан 2.).
Закоником о кривичном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13 ) прописано је: да лице ухапшено у складу са чланом 291. став 1. и чланом 292. став 1. овог законика, као и осумњиченог из члана 289. ст. 1. и 2. овог законика, јавни тужилац може изузетно задржати ради саслушања, а најдуже 48 часова од часа хапшења, односно одазивања на позив (члан 294. став 1.); да о задржавању, јавни тужилац или, по његовом одобрењу, полиција одмах, а најкасније у року од два часа од када је осумњиченом саопштено да је задржан доноси и уручује решење. У решењу морају бити наведени дело за које се осумњичени терети, основи сумње, дан и час лишења слободе или одазивања позиву, као и време почетка задржавања (члан 294. став 2.); да против решења о задржавању осумњичени и његов бранилац имају право жалбе у року од шест часова од достављања решења. О жалби одлучује судија за претходни поступак у року од четири часа од пријема жалбе. Жалба не задржава извршење решења (члан 294. став 3.).
5. Подносиоци уставне жалбе сматрају да им је радњом Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП у Бору у предмету Ку. 770/18 повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава. При томе наводе да решења о задржавању подносилаца уставне жалбе као осумњичених, нису достављена браниоцу осумњичених – адвокату М. Т, а чиме је бранилац онемогућен да изјави жалбу на решења о задржавању осумњичених.
Уставни суд указује да је, на основу члана 294. став 3. Законика о кривичном поступку, надлежни орган тј. Министарство унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП у Бору имао обавезу да решења Ку. 770/18 ЛС 114/18 од 13. септембра 2018. године и Ку. 770/18 ЛС 115/18 од 13. септембра 2018. године достави и браниоцу осумњичених – адвокату М . Т , а не само осумњиченима Д. О . и Б . Н . Како је Уставни суд актом Основног суда у Бору Су. II -14 -153/2021 од 21. маја 2021. године обавештен да напред наведена решења нису достављена браниоцу, већ само подносиоцима уставне жалбе, то је Уставни суд утвр дио да је на тај начин бранилац онемогућен да (евентуално) изјави жалбу у корист подносилаца, а против решења о задржавању.
Стога је Уставни суд оцени о да су основане тврдње подносилаца уставне жалбе да им је оспореном радњом Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП у Бору у предмету Ку. 770/18 повређено право на правно средство из члана 36. став 2. Устава, па је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС”, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др.закон и 103/15), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у првом делу изреке.
Уставни суд је, оценио да се тврдње подносиоца уставне жалбе у вези истакнуте повреде права из члана 36. став 1. Устава, искључиво заснивају на истакнутој повреди права на правно средство. С тим у вези, Уставни суд указује да формално позивање на повреду или ускраћивање појединих Уставом зајемчених права и слобода, а без навођења уставноправних разлога на којима се те тврдње заснивају, не чини уставну жалбу допуштеном.
6. У односу на оспорена решења Министарства унутрашњих послова – Дирекција полиције – ОКП Ку. 770/18 ЛС 114/18 од 13. септембра 2018. године и Ку. 770/18 ЛС 115/18 од 13. септембра 2018. године, Уставни суд је оценио да подносиоци само формално оспоравају наведена решења. Стога је Уставни суд, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одбацио уставну жалбу у овом делу, одлучујући као у другом делу изреке.
7. Подносиоци су захтевали од Уставног суда да им се надокнади нематеријална штета у износу од по 1.000 евра, али је Уставни суд одлучио да се у конкретном случају штетне последице и правично задовољење постигну утврђивањем повреде права из члана 36. став 2. Устава.
8. У погледу захтева подносилаца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато у Одлуци Уж - 633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs).
9. С обзиром на све изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1,) члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.