Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Б . из Новог Сланкамена, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 14. октобра 2021. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба М. Б . и утврђује да је у поступку Вишег суда у Сремској Митровици у предмету Кпп. 14/18 подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора зајемчено одредбом члана 31. став 3. Устава Републике Србије.
2. Одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.
3. Одбацује се захтев за накнаду материјалне штете.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Б . из Новог Сланкамена , поднео је 20. марта 2018. године, преко пуномоћника Н. Ј , адвоката из Инђије, Уставном суду уставну жалбу против решења Вишег суда у Сремској Митровици Кпп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године и Кв. 131/18 од 1. марта 2018. године и против „поступања Вишег суда у Сремској Митровици у предмету Кпп. 14/18 и Кв. 131/18 и поступања Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици у предмету Кти. 16/18“ , због повреде права на слободу и безбедност, права на ограничено трајање притвора, права на правично суђење и права на једнаку заштиту права и на правно средство, зајемчених одредбама чл. 27 , 31, 32. и 36. Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен због неопходности да се у току истраге у својству сведока испитају оштећени, а како су они испитани 9. марта 2018. године бранилац је истог дана поднео захтев суду да се окривљени пусти на слободу, јер више није постојао законски основа за трајање притвора према њему. Бранилац је више пута захтевао хитно поступање по поднетом захтеву, али је у јавном тужилаштву добио образложење да ће предмет бити достављен суду тек када се Виши јавни тужилац врати са боловања, па је тако окривљени остао пет дана неосновано у притвору док се Виши јавни тужилац није вратио са боловања и тек је 13. марта 2018. године доставио предмет судији за претходни поступак.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду истакнутих права; да подносиоцу досуди накнаду нематеријалне штете у износу од 1.000,00 евра, накнаду трошкова на име састава жалбе на решење о одређивању притвора у износу од 30.000,00 динара и да му досуди трошкове заступања пред Уставним судом у износу од 90.000,00 динара.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе, достављене документације, одговора Вишег суда у Сремској Митровици К пп. 14/18 од 27. маја 202 1. године и одговора Основног јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кто. 1/20 од 20. маја 202 1. године I Kто. 1/20 од 24. јуна 2021. године, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кпп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године према подносиоцу уставне жалбе је одређен притвор на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном пост упку („Службени гласник РС“, број 72/11 и др), који му се рачуна од 20. фебруара 2018. године у 07,00 часова, када је лишен слободе. У наведеном решењу је констатовано да притвор према осумњиченом по том решењу може трајати најдуже 30 дана од дана лишења слободе , односно до 22. марта 2018. године.
У образложењу решења о одређивању притвора је наведено да одлучујући о предлогу Вишег јавног тужилаштва да се према осумњиченом за кривично дело изнуде одреди притвор на основу члана 211. став 1. тач. 1), 2) и 3) Законика о кривичном поступку, суд је након саслушања осумњиченог нашао да из до сада спроведених доказних радњи постоји основана сумња да је осумњичени М. Б . извршио кривично дело отмице из члана 13 4. став 1. Кривичног законика због којег је против њега наредбом Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кти. 16/17 од 21. фебруара 2018. године отворена истрага; да основана сумња произлази из ДНК вештачења, извештаја о форензичком прегледу лица места ПС Рума Кт. 453-569/2017 од 27. новембра 2017. године, фотодокументације ПС Рума Кту-593/17 од 22. новембра 2017. године, извештаја лекара специјалисте Дома здравља Рума за оштећеног Д.Г. од 15. новембра 2017. године, записника о увиђају ПС Рума Ку. 2552/17 од 15. новембра 2017. године, фотодокументације ПС Рума Кту. 593/17 од 22. новембра 2017. године, налаза и мишљења Биолошког факултета у Београду од 23. јануара 2018. године, листинга мобилних телефона, записника о претресу стана и других просторија и потврде о привремено одузетим предметима ПС Рума Ку. 2552/17 од 30. новембра 2017. године; да је судија за претходни поступак утврдио да постоји притворски разлог из члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, с обзиром на то да је у току истражног поступка потребно испитати у својству сведока оштећеног Д.Г, његовог оца С.Г. и мајку оштећеног М.К.Г, као и сведока Д.С. које осумњичени познаје, као и сведоке Д.М. и Д.М , који живе у суседној општини, те за које постоји оправдана бојазан да би осумњичени на њих могао утицати, уколико би се нашао на слободи, и тако ометати предметни кривични поступак.
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кв. 131/18 од 1. марта 2018. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног и потврђено је решење тог суда о одређивању притвора Кпп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године.
У образложењу другостепеног решења је наведено да је правилно поступио судија за претходни поступак када је окривљеном одредио притвор на основу члана 211. став 1. тачка 2. Законика о кривичном поступку, јер је у току истражног поступка неопходно у својству сведока испитати оштећеног Д.Г, његове родитеље С.Г и М.К.Г, познаника С.Д. и сведоке М.Д. и М.Д, који према пребивалишту припадају суседној општини у односу на пребивалиште окривљеног, а које околности указују да би окривљени евентуалним боравком на слободи могао ометати поступак утицањем на наведене сведоке.
У записнику Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кти. 16/18 од 9. марта 2018. године констатовано је да бранилац осумњиченог М. Б, адвокат Н . Ј . тражи да се осумњичени пусти из притвора јер су 9. марта 2018. године испитани сви сведоци, те је стога престао законски основ за даље задржавање осумњиченог у притвору по решењу Вишег суда у Сремској Митровици Кпп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године.
У одговору Вишег суда у Сремској Митровици Кпп. 14/18 од 27. маја 2021. године наведено је да је судија за претходни поступак Вишег суда у Сремској Митровици у предмету Кпп. 14/18, поступајући по предлогу Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици, према подносиоцу уставне жалбе одредио притвор решењем Кпп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, те да је бранилац осумњиченог 9. марта 2018. године поднео суду предлог за укидање притвора, наводећи да су пред Вишим јавним тужилаштвом саслушани сви предложени сведоци, поводом којег је судија за претходни поступак Вишег суда у Сремској Митровици истог дана доставио Вишем јавном тужилаштву предлог за укидање притвора, ради изјашњења и затражио достављање списа Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кти. 16/18, како би се створили услови за одлучивање судије за претходни поступак по поднетом предлогу за укидање притвора. У одговору Вишег суда у Сремској Митровици Кпп. 14/18 од 27. маја 2021. године даље је наведено да је судији за претходни поступак дана 14. марта 2018. године достављен допис Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кти. 16/18 којим је суд обавештен да су у фази истраге испитани сви сведоци, након чега је судија за претходни поступак донео решење Кпп. 14/18 од 14. марта 2018. године о укидању притвора према подносиоцу уставне жалбе и наложио да одмах буде пуштен на слободу, те је стога судија за претходни поступак у свему поступао у складу са законом, не повређујући ниједно право осумњиченом.
У одговору Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кто. 1/20 од 20. маја 2021. године наведено је да сходно одредби члана 212. став 1. Законика о кривичном поступку јавни тужилац само иницира одређивање притвора, док је судија за претходни поступак дужан да утврди да ли постоје особите околности које се могу сматрати разлогом за одређивање притвора из члана 211. Законика о кривичном поступку и да те околности образложи у решењу о одређивању притвора, те стога начин на који је јавни тужилац образложио предлог за одређивање притвора и које околности је оценио као особито битне за одлуку суда у целости је ирелевантан. У одговору Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кто. 1/20 од 20. маја 2021. године је даље наведено да околност да се јавно тужилаштво сагласило са укидањем притвора према осумњиченом дана 13. марта 2018. године, а не онда када је бранилац сматрао да је то потребно, није од значаја за одлучивање о томе да ли је осумњиченом повређено право из члана 31. Устава Републике Србије, с обзиром на то да сагласно одредби члана 214. став 2. Законика о кривичном поступку решење о укидању притвора у истрази доноси судија за претходни поступак по службеној дужности или на предлог странака и браниоца, при чему је ирелевантан став јавног тужиоца о томе да ли је укидање притвора основано, те стога судија не може бити везан сагласношћу јавног тужиоца за укидање притвора, нити јавни тужилац по било ком законском основу има обавезу да овакву сагласност проследи судији за претходни поступак, због чега су произвољни и непоткрепљени наводи браниоца да се осумњичени налазио пет дана неосновано у притвору из разлога што је Виши јавни тужилац био на боловању.
У одговору Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кто. 1/20 од 24. јуна 2021. године наведено је да су сви сведоци, који су наведени у решењу о одређивању притвора, саслушани 9. марта 2018. године, дакле пре давања сагласности за укидање притвора према подносиоцу уставне жалбе (13. марта 2018. године).
4. Одредбама Устава на чију се повреду подносиоци позивају у уставној жалби, утврђено је да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да се притвореник пушта да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор био одређен (члан 31. став 3.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 и др.) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче (члан 211. став 1. тачка 2); да ће се у случају из става 1. тачка 2) овог члана, притвор укинути чим се обезбеде докази због којих је притвор одређен (члан 211. став 2.); да се притвор у истрази може одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.) (члан 214. став 1.); да се решење о продужењу или укидању притвора доноси по службеној дужности или на предлог странака и браниоца (члан 214. став 2 .); да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. став 1.); да ако је у оптужници стављен предлог да се против окривљеног одреди притвор или да се пусти на слободу о томе веће (члан 21. став 4.) решава одмах, а најкасније у року од 48 часова (члан 334. став 1.); да ако се окривљени налази у притвору, а у оптужници није стављен предлог да се пусти на слободу, веће ће по службеној дужности, у року од три дана од дана пријема оптужнице, испитати да ли још постоје разлози за притвор и донети решење о продужењу или укидању притвора. Жалба против овог решења не задржава извршење решења (члан 334. став 2.).
Одредбом члана 134. став 1. Кривичног законика ("Службени гласник РС", број 85/05 и др.) прописано је да ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи, казниће се затвором од две до десет година.
5. Уставни суд најпре, као и у својим ранијим одлукама, наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на личну слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, али да ово право није апсолутно и да притвор представља посебно осетљиву меру његовог ограничења. Уставом је утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом, и други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Сагласно одредби члана 211. став 1. ЗКП, притвор се према неком лицу може одредити само уколико постоји основана сумња да је лице учинило кривично дело, а из разлога прописаним у тач. 1) до 4) наведеног члана.
Разматрајући наводе уставне жалбе Уставни суд је утврдио да подносилац повреду означених уставних права заснива на тврдњи да се због неажурног поступања надлежних државних органа налазио у притвору пет дана дуже него што је то било нужно за несметано вођење кривичног поступка против њега, указујући на то да притвор према њему није био укинут када су престали разлози због којих је притвор био одређен. Стога је Уставни суд наводе уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права из члана 27. став 1. и члана 31. Устава цен ио у светлу уставних гаранција из члана 31. став 3. Устава.
Приликом оцене основаности навода уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права на ограничено трајање притвора, Уставни суд констатује да одредба члана 31. став 3. Устава Републике Србије гарантује да ће се притвореник пустити да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор према њему био одређен.
У конкретном случају Уставни суд је утврдио да је решењем Вишег суда у Сремској Митровици К пп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године према подносиоцу одређен притвор на основу одредбе члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП , јер је утврђено да постоје околности које указују да ће ометати поступак утицањем на тачно одређене сведоке; да се притвор подносиоцу уставне жалбе рачуна од 20. фебруара 2018. године у 7,00 часова, када је лишен слободе, те да по том решењу може трајати најдуже 30 дана од дана лишења слободе (односно најкасније до 22. марта 2018. године -напомена УС).
Из наведеног, по оцени Уставног суда, произлази да је притвор према подносиоцу уставне жалбе по наведеном решењу Вишег суда у Сремској Митровици К пп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године могао трајати само док постоје околности које указују на опасност од доказне опструкције осумњиченог, сагласно одредби члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП, односно, у конкретном случају док не буду испитани они сведоци за које је суд у решењу о одређивању притвора оценио да постоји реална опасност да би осумњичени на њих могао утицати и тако ометати кривични поступак, а свакако не дуже од 30 дана од дана његовог лишења слободе (најкасније до 22. марта 2018. године - напомена УС).
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да је наредбом Вишег јавн ог тужилаштв а у Сремској Митровици Кт и. 16/18 од 21. фебруара 2018. године отворена истрага против подносиоца уставне жалбе због постојања основане сумње да је извршио кривично дело изнуде; да су након саслушања осумњиченог, дана 9. марта 2018. године испитани у својству сведока оштећени Д.Г, његови родитељи С.Г и М.К.Г, познаник С.Д. и сведоци М.Д. и М.Д, у односу на које је постојала колузиона опасност утврђена у решењу о одређивању притвора Вишег суда у Сремској Митровици К пп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године; да је након испитивања наведених сведока бранилац осумњиченог ставио предлог да се према подносиоцу уставне жалбе укине притвор, што је најпре констатовано на акту (записнику) Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кти. 16/18 од 9. марта 2018. године , а потом и у поднеску упућеном Вишем суду у Сремској Митровици од 9. марта 2018. године ( петак); да је Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици 14. марта 2018. године ( среда) обавестило суд да су испитани сви сведоци у фази истраге; да је притвор према подносиоцу уставне жалбе укинут решењем Вишег суда у Сремској Митровици К пп. 14/18 од 14. марта 2018. године.
Уставни суд је следом свега наведеног утврдио да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен само због постојања опасности да ће боравком на слободи утицати на тачно одређене сведоке, а да није пуштен да се брани са слободе чим су престали притворски разлози, односно чим су саслушани именовани сведоци у решењу о одређивању притвора, већ је то учињено пет дана након престанка колузионе опасности, због које му је притвор био одређен, што указује на то да надлежн и органи кривичног гоњења, у конкретном случају, нису показал и примерену хитност у поступању у притворском предмету Вишег суда у Сремској Митровици К пп. 14/18, односно предмету Вишег јавног тужилаштва у Сремској Митровици Кт и. 16/18.
Уставни суд указује да, имајући у виду да је решење о одређивању притвора према подносиоцу уставне жалбе донесено искључиво због постојања тзв. колузионе опасности која се тицала тачно одређених сведока, Виши суд у Сремској Митровици је морао, по службеној дужности, да укине то решење, чим је престала таква колузиона опасност, а она је престала испитивањем свих наведених сведока, у конкретном случају, односно чим су обезбеђени докази, као што је то императивно прописано у члану 211. став 2. ЗКП. Уставни суд констатује да суду није била неопходн а сагласност јавног тужиоца за укидање притвора, која у конкретном случају није ни тражена. Уставни суд указује да, чим су конкретни докази обезбеђени, суд је био дужан да укине решење о одређивању притвора према подносиоцу уставне жалбе, јер, у конкретном случају , није било других законских разлога због којих је притвор према осумњиченом, овде подносиоцу уставне жалбе био одређен . Уставни суд, такође констатује да из целокупне документације произлази да је Виши суд у Сремској Митровици у предмету К пп. 14/18 информисан поднеском браниоца од 9. марта 2018. године да су конкретни докази обезбеђени, па је стога суд морао да предузме све активне радње којима би обезбедио хитну комуникацију са тужиоцем, у циљу провере тих навода да би одлучио о укидању притвора, а не да допусти да трајање притвора зависи од динамике изјашњења јавног тужиоца по захтеву суда.
Стога је Уставни суд утврдио да је у поступку Вишег суда у Сремској Митровици у предмету К пп. 14/18 подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора из члана 31. став 3. Устава Републике Србије, због чега је Уставни суд, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
7. Поводом захтева подносиоца за накнаду нематеријалне штете Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду оценио да се, у конкретном случају, правично задовољење подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права оствари објављивањем Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“ , одлучујући као у тачки 2. изреке.
8. Како је захтев за накнаду материјалне штете опредељен у висини трошкова за састав жалбе против решења о одређивању притвора Вишег суда у Сремској Митровици Кпп. 14/18 од 21. фебруара 2018. године Уставни суд указује на то да у поступку по уставној жалби није надлежан да одлучује о том захтеву, те је, сагласно члану 36. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду, одбацио овај захтев због ненадлежности да по њему поступа, решавајући као у тачки 3. изреке.
У погледу захтева подносиоца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато у Одлуци Уж - 633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на : www.ustavni.sud.rs).
9. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.