Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа, и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров и Татјана Ђуркић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби С. В . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 30. септембра 2021. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба С. В . и утврђује се да је у поступку који је вођен пред Првим основним судом у Београду у предмету К. 86/17 (раније у предмету К. 1120/09 Трећег општинског суда у Београду, затим у предмету К. 8478/10 Првог основног суда у Београду, односно у предмету К. 1349/15 истог суда) повређено право подноситељке уставне жалбе на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Утврђује се право подноси тељке уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.200 евра у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате. Накнада се исплаћује на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству.
О б р а з л о ж е њ е
1. С. В . из Београда , подне ла је 10. јула 201 8. године, преко пуномоћника С . М, адвоката из Београда, Уставном суду уставну жалбу, због повреде права из члана 32. став 1. и члана 33. ст. 1. и 6. Устава Републике Србије, у поступку који се водио у предмету К. 86/17 Првог основног суда у Београду.
У уставној жалби је наведено да се против окривљене, овде подноситељке уставне жалбе, водио кривични поступак скоро десет година, да ниједно рочиште није отказано због њеног изостанка односно изостанка браниоца, те да је подноситељка у току поступка била незапослена и морала је да сноси трошкове одбране и кривичног поступка.
Предложено је да Уставни суд усвоји уставну жалбу, утврди повреду означених права, као и да утврди право подноси тељке на накнаду нематеријалне штете. Такође је предлож ено да се подноситељки досуде трошкови поступка по уставној жалби.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, из списа предмета К. 86/17 Првог основног суда у Београду, утврдио:
- да је Трећи општински суд у Београду 3. фебруара 2009. године донео решење о спровођењу истраге Ки. 1532/08 против окривљене, овде подноситељке уставне жалбе, због кривичног дела проневере из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика;
- да се истрага водила у предмету Ки. 1532/08 Трећег општинског суда у Београду. У току истраге испитано је више сведока, обављено је економско-финансијско и графолошко вештачење, те је прибављена потребна документација. Такође, истрага је допуњена на основу предлога Кт. 1141/08 од 17. септембра 2009. године Трећег општинског јавног тужилаштва у Београду;
- да је Треће општинско јавно тужилаштво у Београду 30. октобра 2009. године подигло оптужницу Кт. 1141/08 Трећем општинском суду у Београду против подноситељке;
- да се кривични поступак водио у предмету К. 1120/09 Трећег општинског суда у Београду, односно у предмету К. 8478/10 Првог основног суда у Београду;
- да је пресудом Првог основног суда у Београду К. 8478/10 од 9. јуна 2015. године окривљена С. В . оглашена кривом да је учинила кривично дело проневере из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и последично јој је изречена условна осуда. До доношења наведене пресуде главни претрес је одржан 9 пута, док је 16 пута одложен, при чему је обављено допунско економско – финансијско вештачење;
- да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж.1. 694/15 од 31. јула 2015. године усвојена жалба окривљене те је укинута пресуда Првог основног суда у Београду К. 8478/10 од 9. јуна 2015. године, а предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење;
- да се поступак наставио у предмету К. 1349/15 Првог основног суда у Београду;
- да је до пресуде Првог основног суда у Београду К. 1349/15 од 4. децембра 2015. године главни претрес три пута одржан, док је три пута одложен;
- да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж.1. 403/16 од 4. априла 2016. године одбијена као неоснована жалба, а пресуда Првог основног суда у Београду К. 1349/15 од 4. децембра 2015. године је потврђена;
- да је пресудом Врховног касационог суда Кзз. 845/16 од 21. септембра 2016. године усвојен као основан захтев за заштиту законитости бранилаца окривљене, те су укинуте пресуде Првог основног суда у Београду К. 1349/15 од 4. децембра 2015. године и Апелационог суда у Београду Кж.1. 403/16 од 4. априла 2016. године, а предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење;
- да се поступак наставио у предмету К. 86/17 Првог основног суда у Београду;
- да је до пресуде Првог основног суда у Београду К. 86/17 од 13. марта 2018. године главни претрес одржан четири пута, док је одложен десет пута. Наведеном пресудом окривљена је ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело проневере из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика;
- да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж.1. 459/18 од 31. маја 2018. године, између осталог, одбачена као недозвољена жалба оштећеног изјављена против пресуде Првог основног суда у Београду К. 86/17 од 13. марта 2018. године.
4. Одредбом члана 32. став 1. Устава зајемчено је право на правично суђење, тако што је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.
Чланом 33. утврђено је да свако ко је окривљен за кривично дело има право да у најкраћем року, у складу са законом, подробно и на језику који разуме, буде обавештен о природи и разлозима дела за које се терети, као и о доказима прикупљеним против њега (став 1.), као и да свако коме се суди за кривично дело има право да му се суди без одуговлачења (члан 6.).
5. Уставни суд је наводе о повреди права из члана 33. став 6. Устава ценио кроз истакнуту повреду права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава.
Полазећи од праксе Уставног суда, као и праксе и критеријума Европског суда за људска права , Уставни суд је уставноправном оценом спроведеног поступка у овој кривичноправној ствари утврдио да је у конкретном случају подноситељки уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року.
Наиме, кривични поступак против подноситељке покренут је 3. фебруара 2009 . године, када је донето решење о спровођењу истраге Трећег општинског суда у Београду Ки. 1532/08. Оспорени кривични поступак је правноснажно окончан пресудом Апелационог суда у Београду Кж.1. 459/18 од 31. маја 2018. године. Дакле, оспорени кривични поступак је трајао скоро девет година и четири месеца .
Наведено трајање кривичног поступка, само по себи , може указивати на то да предметни поступак није окончан у оквиру разумног рока. При том, појам разумне дужине трајања једног судског поступка је релативна категорија која зависи од низа чинилаца - сложености чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашања подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, понашања надлежних судова који воде поступак и значаја права о коме се у поступку расправља за подносиоца. Међутим, Уставни суд сматра да и поред тога што је појам разумне дужине трајања судског поступка релативна категорија која зависи од наведених чинилаца, трајање предметног кривичног поступка девет година и четири месеца не може се оправдати било којим од претходно наведених чинилаца.
Уставни суд истиче да је прва првостепена пресуда донета тек 9. јуна 2015. године, односно након шест година и четири месеца суђења. Суд констатује да је од укупно 45 заказаних главних претреса, одржано шеснаест , при чему је Уставни суд имао у виду динамику заказивања претреса, те да је до одлагања главног претреса у највећем броју случајева долазило због недоласка сведока/вештака као и због штрајка адвоката. При томе, Уставни суд нарочито напомиње да подноситељка уставне жалбе и њен бранилац нису допринели трајањ у оспореног кривичног поступка, већ су се уредно одазивали позивима суда. Суд је такође имао у виду и неспорни значај самог кривичног поступка за подноситељку уставне жалбе, а нарочито чињеницу да је подноситељка правноснажно ослобођена од оптужбе да је учинила кривично дело проневере из члана 364. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, јер није доказано да је учинила дело за које је оптужена.
Полазећи од изнетог, Уставни суд је утврдио да је подноситељки уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, те је уставну жалбу у овом делу усвојио, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), одлучујући као у првом делу тачке 1. изреке.
6. На основу одредбе члана 89. став 3. Закона о Уставном суду, Уставни суд је у тачки 2. изреке одлучио да се правично задовољење подноситељке уставне жалбе због констатоване повреде права на суђење у разумном року оствари утврђењем права на накнаду нематеријалне штете у износу од 1.200 евра, у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан исплате, на терет буџетских средстава – раздео Министарства правде, у року од четири месеца од дана достављања ове одлуке Министарству , сагласно одредбама члана 1. Закона о допуни Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 103/15).
Приликом одлучивања о висини накнаде нематеријалне штете коју је подноситељка уставне жалбе претрпела због учињене повреде права, Уставни суд је ценио све околности од значаја за њено утврђење у конкретном случају. Уставни суд је посебно ценио дужину трајања кривичног поступка, као и животни стандард државе, те чињеницу да ће досуђена накнада бити много брже исплаћена на националном нивоу, него што је то случај ако о предмету одлучује Европски суд за љуска права.
Усклађујући своју досадашњу праксу са ставовима Европског суда, Уставни суд је одлучио као у тачки 2. изреке (видети одлуку Уставног суда Уж-2936/2016 од 24. маја 2018. године).
7. Уставни суд је оценио да се тврдње подноситељке уставне жалбе у вези истакнуте повреде права на правично суђење и посебних права окривљеног из члана 32. став 1. и члана 33. став 1. Устава, искључиво заснивају на истакнутој повреди права на суђење у разумном року . С тим у вези, Уставни суд и овог пута указује да формално позивање на повреду или ускраћивање појединих Уставом зајемчених права и слобода, а без навођења уставноправних разлога на којима се те тврдње заснивају, не чини уставну жалбу допуштеном.
Имајући у виду наведено, Уставни суд је уставну жалбу у овом делу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, одлучујући као у другом делу тачке 1. изреке.
8. У погледу захтева подноситељке уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато у Одлуци Уж - 633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на www.ustavni.sud.rs).
9. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 89. Пословника о раду Уставног суда, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.