Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. М, М . (1), Ђ . и М . М . (2), свих из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 15. јула 2021. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. М . (1), М. Ђ . и М . М . (2) изјављена против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. августа 2015. године, решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 324/15 од 8. септембра 2015. године, решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. новембра 2015. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 436/15 од 26. новембра 2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. М . (1) из Београда поднео је Уставном суду, 10. октобра 2015. године, уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. августа 2015. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 324/15 од 8. септембра 2015. године, због повреде начела и права из члана 20. став 3, члана 32. став 1, члана 39. ст. 1. и 2. и члана 58. став 4. Устава Републике Србије , која је заведена под бројем Уж-6383/2015.
М. Ђ . из Београда поднео је Уставном суду, 14. октобра 2015. године, преко пуномоћника З. А, адвоката из Београда, уставну жалбу, допуњену 8. и 23. августа 2016. године, 29. децембра 2017. године и 4. јуна 2018. године , против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. августа 2015. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 324/15 од 8. септембра 2015. године, због повреде права из члана 32. став 1, члана 36. став 1. и чл ана 39. ст. 1. и 2. Устава, која је заведена под бројем Уж-6461/2015.
М. М . (1) из Београда поднео је Уставном суду, 28. и 31. децембра 2015. године, лично и преко пуномоћника И. Д, адвоката из Београда , уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. новембра 2015. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 436/15 од 26. новембра 2015. године, због повреде начела и права из члана 20. став 3, члана 27. ст. 1. и 2, члана 32. став 1, члана 58. став 4. и чл. 36, 39. и 60. Устава. Подносилац је истакао и повреду права из члана 6, 8. и 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и права из члана 2. Протокола 4. уз Европску конвенцију, чије постојање повред е Уставни суд цени у односу на одговарајуће одредбе Устава, која је заведена под бројем Уж-8655/2015.
М. Ђ . из Београда поднео је Уставном суду, 31. децембра 2015. године, преко пуномоћника З. А, адвоката из Београда, уставну жалбу, допуњену 8. и 23. августа 2016. године, 29. децембра 2017. и 4. јуна 2018. године, против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. новембра 2015. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 436/15 од 26. новембра 2015. године, због повреде права из члана 32. став 1, члана 36. став 1. и члана 39. ст. 1. и 2. Устава, која је заведена под бројем Уж-8655/2015.
М. М . (2) из Београда поднео је Уставном суду, 28. децембра 2015. године, уставну жалбу против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 6. новембра 2015. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 436/15 од 26. новембра 2015. године, због повреде права из члана 32. став 1. и чл. 36, 39. и 60. Устава. Подносилац је истакао и повреду права из чл. 6, 8. и 13. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и права из члана 2. Протокола 4. уз Европску конвенцију, чије постојање повреде Уставни суд цени у односу на одговарајуће одредбе Устава.
Уставни суд је, имајући у виду да су уставне жалбе изјавили исти подносиоци, као и да се уставним жалбама оспоравају иста решења о продужењу мере забране напуштања боравишта уз привремено одузимање путне исправе, која су донета сукцесивно у истом кривичном поступку, спојио списе предмета Уж-6383/2015 са списима предмета Уж-6461/2015 и Уж-8655/2015, ради вођења јединственог поступка и доношења једне одлуке, сагласно одредбама члана 43. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13).
2. Уставни суд је, на седници одржаној 5. марта 2020. године, донео Одлуку Уж-8208/2016 којом је одбио као неосновану уставну жалбу Мила Ђурашковића изјављену против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. августа 2016. године, решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године, решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. новембра 2016. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године. Наведена решења донета су након овде оспорених решења о продужењу мере забране напуштања боравишта уз приврем ено одузимање путне исправе.
Будући да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су разлози за продужење мере забране напуштања боравишта уз привремено одузимање путне исправе према подносиоцима уставне жалбе као окривљен има, идентични разлозима наведеним у решењима Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1. 70/11 од 25. августа и 25. новембра 2016. године и Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године и Кж2.По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године, те да су решења оспорена овом уставном жалбом донета пре доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-8208/2016, као и да су наводи уставне жалбе којима се аргументује повреда означених права у суштини идентични као и у уставној жалби по којој је донета Одлука Уж-8208/2016 од 5. марта 2020. године, Суд је оценио да подносиоцима нису повређена Уставом зајемчена права истакнута у уставној жалби .
Оваква одлука је утемељена на разлозима детаљно изнетим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-8208/2016 од 5. марта 2020. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда (www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану.
3. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.