Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Владан Петров и др Наташа Плавшић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби Љубише Димовића из Суботице, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 3. јуна 2021. године, донео је
О Д Л У К У
1. Усваја се уставна жалба Љубише Димовића и утврђује да је у поступку Основног суда у Суботици у предмету К. 662/18 подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора , зајемчено одредбом члана 31. став 3. Устава Републике Србије.
2. Одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.
О б р а з л о ж е њ е
1. Љубиша Димовић из Суботице поднео је Уставном суду, 10. новембра 2018. године, преко пуномоћника В. Ј . Ђ, адвоката из Суботице, уставну жалбу против решења Основног суда у Суботици К. 662/18 од 9. новембра 2018. године, због повреде права на слободу и безбедност и права на ограничено трајање притвора, зајемчених одредбама члана 27. став 1, члана 31. став 3 . Устава Републике Србије.
У уставној жалби је наведено да подносилац не оспорава то што је донето решење о укидању притвора Основног суда у Суботици К. 662/18 од 9. новембра 2018. године, већ повреду означених уставних права види у томе што наведено решење није донето одмах када су били испуњени услови за укидање притвора 5. новембра 2018. године, него је то учињено четири дана касније, без оправданог разлога. Подносилац је навео да није битно да ли се ради о пропусту тужилаштва или суда, али да је супротно одредби члана 31. став 3. Устава да окривљени борави у притвору четири дана дуже након што су престали разлози за његово задржавање у притвору.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду истакнутих права, да подносиоцу досуди накнаду неимовинске штете у износу од 2.000,00 евра и да му досуди трошкове заступања пред Уставним судом у износу од 45.000,00 динара.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, из навода уставне жалбе, достављене документације, одговора Основног суда у Суботици К. 662/18 од 25. јуна 2020. године и одговора Основног јавног тужилаштва у Суботици Кто. 494/19 (Кт.1486/18) од 19. јуна 2020. године , утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари :
Решењем Основног суда у Суботици К. 662/18 од 26. октобра 2018. године према подносиоцу уставне жалбе је одређен притвор на основу одредбе члана 498. у вези са чланом 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном пост упку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 и др), који му се рачуна од 26. октобра 2018. године у 02,55 часова, када је лишен слободе. У наведеном решењу је констатовано да притвор према осумњиченом по том решењу може трајати најдуже 30 дана од дана лишења слободе (најкасније до 25. новембра 2018. године – напомена Уставног суда).
У образложењу решења о одређивању притвора је наведено да је осумњичени, као задржано лице, на основу члана 294. ст. 1. и 2. Законика о кривичном поступку доведен и саслушан пред јавним тужиоцем поводом кривичне пријаве Полицијске управе Суботица Ку. 2145/18 од 26. октобра 2018. године, због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. Кривичног законика; да је након саслушања осумњиченог на околности постојања разлога за одређивање притвора по предлогу јавног тужиоца, суд утврдио да постоји притворски разлог из члана 211. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, с обзиром на то да из доказа приложених уз кривичну пријаву произлази постојање основане сумње да је осумњичени извршио кривично дело које му се ставља на терет, а имајући у виду да је неопходно да се током поступка у својству сведока испитају оштећени М. С . и Т . Р, за које постоји оправдана бојазан да би осумњичени могао утицати на њих , уколико би се нашао на слободи, и тако ометати предметни кривични поступак.
Након саслушања осумњиченог (26. октобра 2018. године) и одређивања притвора према њему, Основно јавно тужилаштво у Суботици у предмету Кт. 1486/18 испитало је 5. новембра 2018. године у својству сведока најпре М . С, а потом и Т . Р.
Увидом у записник Основног јавног тужилаштва у Суботици Кт. 1486/18 од 5. новембра 2018. године о испитивању сведока Т. Р . утврђено је да је бранилац осумњиченог Љубише Димовића, овде подносиоца уставне жалбе, након што је испитивање завршено, предложио да се осумњиченом укине притвор јер су престали разлози због којих је одређен.
Бранилац осумњиченог, овде подносиоца уставне жалбе, је поднеском који је примљен у Основном суду у Суботици 5. новембра 2018. године у 14,45 сати предложио да се према његовом брањенику укине притвор, с обзиром на то да су разлози за трајање притвора према осумњиченом престали када су испитани предложени сведоци.
Решењем Основног суда у Суботици К. 662/18 од 9. новембра 2018. године према подносиоцу уставне жалбе је укинут притвор који му је био одређен решењем Основног суда у Суботици К. 662/18 од 26. октобра 2018. године.
У образложењу решења о укидању притвора је наведено да је бранилац осумњиченог поднео суду предлог за укидање притвора 5. новембра 2018. године , наводећи да су тог дана пред тужиоцем саслушани оштећени, те да више не постоје разлози због којих је притвор био одређен. Предлог браниоца осумњиченог је достављен Основном јавном тужилаштву у Суботици на одговор 6. новембра 2018. године , који се поднеском од 9. новембра 2018. године изјаснио да је сагласан са предлогом браниоца да се осумњиченом укине притвор, јер више не стоје разлози због којих је одређен.
У одговору Основног суда у Суботици К. 662/18 од 25. јуна 2020. године достављеном Уставном суду наведено је да је дана 5. новембра 2018. године бранилац осумњиченог поднео суду предлог за укидање притвора, наводећи да су тог дана пред тужиоцем саслушани оштећени, те да више не постоје разлози због којих је притвор био одређен. Предлог браниоца осумњиченог је достављен Основном јавном тужилаштву у Суботици на одговор 6. новембра 2018. године, који се поднеском од 9. новембра 2018. године изјаснио да је сагласан са предлогом браниоца да се осумњиченом укине притвор, јер више не стоје разлози због којих је одређен.
У одговору Основног јавног тужилаштва у Суботици Кто. 494/19 (Кт. 1486/18) од 19. јуна 2020. године достављеном Уставном суду је наведено да то тужилаштво није могло истог дана (5. новембра 2018. године) да предложи судији за претходни поступак укидање притвора, јер је током испитивања оштећеног и сведока дошло до нових сазнања која није имало у моменту подношења предлога за одређивање притвора, па је тако пре одлуке да предложи, односно да се сагласи са предлогом за укидање притвора, јавни тужилац, преко Министарства унутрашњих послова, покушао да пронађе сведоке које су оштећени сведоци поменули у својим исказима (отац Т . Р . и неки познаници оштећеног М . С, који наводно не желе да сведоче у поступку), те је морао да прибави лекарско уверење са квалификацијом задобијених повреда од надлежне медицинске установе, с обзиром на то да из исказа сведока Т . Р . произлази да су лекари хитне помоћи констатовали да би оштећени сигурно преминуо да није подигао руку, јер је окривљени палицом циљао у главу, након чега је тужилац морао да се консултује са Вишим јавним тужиоцем ради евентуалне измене правне квалификације кривичног дела које би му се ставило на терет. Стога је тек након наведених радњи тужилац могао дати сагласност за укидање притвора према пријављеном. У одговору Основног јавног тужилаштва је даље наведено да „након покушаја да поступајући тужилац дође до релевантних података у вези имена могућих сведока и добијања траженог лекарског уверења у предвиђеном року од три дана, ипак је дат предлог за укидање притвора“.
4. Одредбама Устава, на чију се повреду подносилац позива у уставној жалби, утврђено је: да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом (члан 27. став 1.); да се притвореник пушта да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор био одређен (члан 31. став 3.).
Одредбама Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 и др.) (у даљем тексту: ЗКП) прописано је: да ће се у поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до осам година, примењивати одредбе члана 496. до 520. овог законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано, сходно примењивати остале одредбе овог законика (члан 495.); да пре подношења оптужног предлога, притвор може трајати само онолико колико је потребно да се спроведу доказне радње, али не дуже од 30 дана, а ако се поступак води за кривично дело за које се може изрећи казна затвора од пет година или тежа казна, притвор се може, на образложени предлог јавног тужиоца, ради прикупљања доказа који из оправданих разлога нису прикупљени, продужити највише за још 30 дана (члан 498. став 2.) ; да се притвор може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче (члан 211. став 1. тачка 2)); да ће се у случају из става 1. тачка 2) овог члана, притвор укинути чим се обезбеде докази због којих је притвор одређен (члан 211. став 2.); да се притвор у истрази може одредити, продужити или укинути решењем судије за претходни поступак или већа (члан 21. став 4.) ( члан 214. став 1.); да се решење о продужењу или укидању притвора доноси по службеној дужности или на предлог странака и браниоца (члан 214. став 2 .); да ће се у току целог поступка притвор укинути чим престану разлози на основу којих је био одређен (члан 210. став 1 .); да ако је у оптужници стављен предлог да се против окривљеног одреди притвор или да се пусти на слободу о томе веће (члан 21. став 4.) решава одмах, а најкасније у року од 48 часова (члан 334. став 1.); да а ко се окривљени налази у притвору, а у оптужници није стављен предлог да се пусти на слободу, веће ће по службеној дужности, у року од три дана од дана пријема оптужнице, испитати да ли још постоје разлози за притвор и донети решење о продужењу или укидању притвора, те да жалба против овог решења не задржава извршење решења (члан 334. став 2 .).
Одредбом члана 121. став 1. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05 и др.) прописано је да ко другог тешко телесно повреди или му здравље те шко наруши, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
5. Уставни суд најпре, као и у својим ранијим одлукама, наглашава да је, са аспекта заштите људских права, право на личну слободу једно од основних људских права зајемчених Уставом, али да ово право није апсолутно и да притвор представља посебно осетљиву меру његовог ограничења. Уставом је утврђено да свако има право на личну слободу и безбедност и да је лишење слободе допуштено само из разлога и у поступку који су предвиђени законом, из чега произлази да је неопходно кумулативно постојање два услова да би лишење слободе било законито. Први, да лишење слободе мора бити засновано на разлозима предвиђеним законом, и други, да се лице лишава слободе у складу са законом прописаним поступком. Сагласно одредби члана 211. став 1. ЗКП, притвор се према неком лицу може одредити само уколико постоји основана сумња да је лице учинило кривично дело, а из разлога прописаним у тач. 1) до 4) наведеног члана.
Разматрајући наводе уставне жалбе Уставни суд је утврдио да подносилац повреду означених уставних права заснива на тврдњи да се због неажурног поступања надлежних државних органа налазио у притвору четири дана дуже него што је то било нужно за несметано вођење кривичног поступка против њега, указујући на то да притвор према њему није био укинут када су престали разлози због којих је притвор био одређен. Стога је Уставни суд наводе уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права из члана 27. став 1. и члана 31. став 3. Устава ценио у светлу уставних гаранција из члана 31. став 3. Устава.
Приликом оцене основаности навода уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права на ограничено трајање притвора, Уставни суд констатује да одредба члана 31. став 3. Устава гарантује да ће се притвореник пустити да се брани са слободе чим престану разлози због којих је притвор према њему био одређен.
У конкретном случају Уставни суд је утврдио: да је решењем Основног суда у Суботици К. 622/18 од 26. октобра 2018. године према подносиоцу одређен притвор на основу одредбе члана 498. у вези са чланом 211. став 1. тачка 2) ЗКП , јер је утврђено да постоје околности које указују да ће ометати поступак утицањем на тачно одређене сведоке; да се притвор подносиоцу уставне жалбе рачуна од 26. октобра 2018. године у 2,55 часова, када је лишен слободе, те да по том решењу може трајати најдуже 30 дана од дана лишења слободе (односно најкасније до 25. новембра 2018. године – напомена Уставног суда).
Из наведеног, по оцени Уставног суда, произлази да је притвор према подносиоцу уставне жалбе по наведеном решењу Основног суда у Суботици К. 622/18 од 26. октобра 2018. године могао трајати само док постоје околности које указују на опасност од доказне опструкције осумњиченог, сагласно одредби члана 211. став 1. тачка 2) ЗКП, односно, у конкретном случају док не буду испитани они сведоци (М. С . и Т . Р .) за које је суд у решењу о одређивању притвора оценио да постоји реална опасност да би осумњичени на њих могао утицати и тако ометати кривични поступак, а свакако не дуже од 30 дана од дана његовог лишења слободе (најкасније до 25. новембра 2018. године – напомена Уставног суда).
Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да су се пред Основним јавним тужилаштвом у Суботици у предмету Кт. 1486/18 спроводиле одређене истражне радње против подносиоца уставне жалбе због постојања основане сумње да је извршио кривично дело тешке телесне повреде; да су након саслушања осумњиченог (26. октобра 2018. године) испитани у својству сведока оштећени М. С . и сведок Т. Р . (5. новембра 2018. године) у односу на које је постојала колузиона опасност утврђена у решењу о одређивању притвора Основног суда у Суботици К. 622/18 од 26. октобра 2018. године; да је након испитивања наведених сведока бранилац осумњиченог ставио предлог да се према подносиоцу уставне жалбе укине притвор, што је најпре констатовано на записнику о испитивању сведока Т. Р . у предмету Основног јавног тужилаштва у Суботици Кт. 1486/18 од 5. новембра 2018. године, а потом и у поднеску упућеном Основном суду у Суботици од 5. новембра 2018. године (понедељак) ; да се Основно јавно тужилаштво у Суботици 9. новембра 2018. године (петак) изјаснило да је сагласно да се према подносиоцу уставне жалбе укине притвор; да је притвор према подносиоцу уставне жалбе укинут решењем Основног суда у Суботици К. 622/18 од 9. новембра 2018. године. Из одговора Основног јавног тужилаштва у Суботици Кто. 494/19 (Кт. 1486/18) од 19. јуна 2020. године произлази да је након саслушања сведока у односу на које је постојала колузиона опасност дана 5. новембра 2018. године (понедељак) , то тужилаштво дана 6. новембра 2018. године (уторак) примило од суда , на изјашњење , предлог одбране за укидање притвора те да је пре изјашњења о поднетом предлогу било потребно да се покуша са прибављањем података о евентуалним новим сведоцима, који су помињани у исказима оштећених, као и да се прибави лекарско уверење о повредама оштећеног, те да се изврше консултације са непосредно вишим јавним тужиоцем у правцу евентуалне измене правне квалификације кривичног дела, те је из тог разлога сагласност за укидање притвора предата суду у року од три дана, односно 9. новембра 2018. године.
Уставни суд је следом свега наведеног утврдио да је притвор према подносиоцу уставне жалбе одређен само због постојања опасности да ће боравком на слободи утицати на тачно одређене сведоке, а да није пуштен да се брани са слободе чим су престали притворски разлози, односно чим су саслушани именовани сведоци – оштећени М . С . и сведок Т . Р , већ је то учињено четири дана након престанка колузионе опасности, због које му је притвор био одређен, што указује на то да надлежни органи кривичног гоњења, у конкретном случају, нису показал и примерену хитност у поступању у притворском предмету Основног суда у Суботици К. 662/18, односно предмету Основног јавног тужилаштва у Суботици Кт. 1486/18.
Уставни суд указује да, имајући у виду да је решење о одређивању притвора према подносиоцу уставне жалбе доне то искључиво због постојања тзв. колузионе опасности која се тицала тачно одређених сведока, Основни суд у Суботици је морао, по службеној дужности, да укине то решење, чим је престала таква колузиона опасност, а она је престала испитивањем свих наведених сведока, у конкретном случају, односно чим су обезбеђени докази, као што је то императивно прописано у члану 211. став 2. ЗКП. Уставни суд констатује да суду није било неопходно „одобрење“ јавног тужиоца за укидање притвора, нити је суд био дужан да проверава да ли јавни тужилац евентуално предлаже још неке сведоке и слично. Уставни суд указује да чим су конкретни докази обезбеђени, суд је био дужан да укине решење о одређивању притвора према подносиоцу уставне жалбе, јер, у конкретном случају , није било других законских разлога због којих је притвор према осумњиченом, овде подносиоцу уставне жалбе био одређен . Уставни суд, такође констатује да из достављене документације произлази да је Основни суд у Суботици у предмету К. 662/18 информисан поднеском браниоца од 5. новембра 2018. године да су конкретни докази обезбеђени , па је стога морао да предузме све активне радње којима би обезбедио хитну комуникацију са тужиоцем, у циљу провере тих навода да би одлучио о укидању притвора, а не да допусти да трајање притвора зависи од динамике изјашњења јавног тужиоца по захтеву суда.
Стога је Уставни суд утврдио да је у поступку Основног суда у Суботици у предмету К. 662/18 подносиоцу уставне жалбе повређено право на ограничено трајање притвора, из члана 31. став 3. Устава , због чега је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), усвојио уставну жалбу, одлучујући као у тачки 1. изреке.
6. Поводом захтева подносиоца за накнаду нематеријалне штете Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, оценио да се, у конкретном случају, правично задовољење подносиоца уставне жалбе због утврђене повреде права оствари објављивањем ове одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“, одлучујући као у тачки 2. изреке.
У погледу захтева подносиoца уставне жалбе за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд подсећа да је у својој досадашњој пракси више пута разматрао наведено питање, те да је заузео став да у смислу члана 6. Закона о Уставном суду нема основа за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом. С тим у вези, Уставни суд се позива на образложење које је дато , поред многих других, у Одлуци Уж-633/2011 од 8. маја 2013. године (видети интернет страницу Уставног суда на: www.ustavni.sud.rs).
7. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.