Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, др Јован Ћирић, др Наташа Плавшић и др Владан Петров, чланови Већа, у поступку по уставној жалби А. Д, М . В . и Б. А, свих из Суботице , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 4. марта 2021. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба А. Д, М . В . и Б. А. изјављена против решења Вишег суда у Суботици Кв. 249/17 од 16. новембра 201 7. године и решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2. 1291/17 од 27. новембра 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. А. Д, М . В . и Б . А, сви из Суботице , су 27. децембра 201 7. године, преко пуномоћника В. Ј . Ђ , адвоката из Суботице, Уставном суду поднели уставну жалбу против решења означених у изреци, због повреде права на слободу и безбедност, зајемченог одредбом члана 27. став 1. Устава Републике Србије и права на ограничено трајање притвора, зајемченог одредбом члана 31. Устава.
Уставном жалбом се оспоравају решења о продужењу притвора према подносиоцима уставне жалбе због постојања притворског разлога из члана 211. став 1. тачка 3) Законика о кривичном поступку, а према подносиоцу М. В . и због постојања разлога из члана 211. став 1. тачка 1) Законика.
У уставној жалби је наведено да је притвор према подносиоцима уставне жалбе првобитно био одређен 18. јула 2013. године, као и да је решењем Врховног касационог суда Кзз. 489/2017 од 20. септембра 2017. године прекинуто издржавање казне затв ора на коју су подносиоци уставне жалбе били осуђени правноснажним пресудама Виш ег суд а у Суботици К. 21/16 од 18. октобра 2016. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж. 109/17 од 24. марта 2017. године, након чега им је поново одређен притвор. Подносиоци су навели да суд у поновном поступку, након поновног одређивања притвора, до подношења уставне жалбе није заказао главни претрес, иако је чланом 346. ЗКП прописана обавеза председника већа да припремно рочиште одржи најкасније 30 дана од пријема потврђене оптужнице, те како је оптужница потврђена још 2014. године, рок од 30 дана треба рачунати од 4. октобра 2017. године, као дана пријема пресуде Врховног касационог суда Кзз. 489/17 од 20. септембра 2017. године .
Подносиоци су уставној жалби навели да се постојање основане сумње за продужење притвора у оспореним решењима заснива на недозвољеном доказу – записнику о саслушању А. Б . од 18. јула 2013. године , који је морао бити издвојен из списа предмета у скалду са пресудом Врховног касационог суда Кзз. 489/17 од 20. септембра 2017, године.
Подносиоци сматрају да је оспорено првостепено решење донео суд који није образован на основу закона, јер су га донеле судије које су биле распоређене у грађанском одељењ у Виш ег суда у Суботици, односно ниједан члан већа није био судија кривичног одељења, те стога чланови ванрасправног већа нису били овлашћен и за одлучивање о притвору .
Предложено је да Уставни суд утврди повреду означен их права, поништи оспорена решења, досуди трошкове заступања и утврди накнаду нематеријалне штете.
Подносилац уставне жалбе је 10. јануара 2019. године поднеском насловљеним као „допуна уставне жалбе“ обавестио Уставни суд да је поновн и поступ ак спроведен пред Виши м суд ом у Суботици у предмету К. 109/17 и правноснажно окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1. 833/18 од 11. децембра 2018. године, тако што је подноси лац уставне жалбе А. Б . оглашен кривим због извршења кривичног дела убиства и кривичног дела разбојништва, а подносилац М. В . због кривичног дела разбојништва и осуђени су на казне затвора у трајању од 30 година – за А. Б . и пет година – за М. В, док је подносилац уставне жалбе А . Д . правноснажно ослобођен од свих оптужби. Решењима Апелационог суда у Новом Саду Кж1. 833/18 од 11. децембра 2018. године подносиоцима уставне жалбе М . В . и А . Д . укинут је притвор.
2. Сагласно члану 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, на седници одржаној 19. новембра 20 20. године, донео Одлуку Уж- 1848/2018 којом је одбио уставну жалбу А. Д, М . В . и Б . А, изјављен у против решења Вишег суда у Суботици Кв. 11/18 од 15. јануара 201 8. године и решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2. 110/18 од 29. јанаура 201 8. године због истакнуте повреде права на ограничено трајање притвора из члана 31. Устава Републике Србије, док је у преосталом делу уставну жалбу одбацио . Наведена решења уследила су по доношењу овде оспорених решења о продужењу мере притвора по истим законским основима.
Будући да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су разлози за продужење мере притвора подносиоцима уставне жалбе као окривљенима идентични разлозима наведеним у решењима Вишег суда у Суботици Кв. 11/18 од 15. јануара 201 8. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2. 110/18 од 29. јанаура 201 8. године, те да су решења оспорена овом уставном жалбом донета пре доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж- 1848/2018, као и да су наводи уставне жалбе којима се аргументује повреда означених права идентични као и у уставној жалби која је заведена под бројем Уж- 1848/2018, Суд је оценио да подносиоц има уставне жалбе није повређен о прав о на ограничено трајање притовра, зајемчено одредб ама члана 31. Устава.
Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж - 1848/2018 од 19. новембра 20 20. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда.
Полазећи од наведеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану.
4. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.