Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. Ђ . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. јануара 2021. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М . Ђ . изјављена против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 130/17 од 23. маја 201 8. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 129/18 од 8. јуна 201 8. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. Ђ . из Београда поднео је Уставном суду, 12. јула 201 8. године, преко пуномоћника З . А, адвоката из Београда, уставну жалбу против решења означених у изреци, због повреде права на правично суђење и права на слободу кретања, зајемчених одредбама члана 32. став 1 . и члана 39. ст. 1. и 2. Устава Републике Србије.
2. Уставни суд је, на седници одржаној 5. марта 20 20. године, донео Одлуку Уж-8208/2016 којом је одбио уставну жалбу М . Ђ . изјављену против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. августа 2016. године, решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године, решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. новембра 2016. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године. Наведена решења претходила су доношењу овде оспорених решења о продужењу мере забране напуштања боравишта, уз привремено одузимање путне исправе.
Будући да је Уставни суд, у спроведеном поступку , утврдио да су разлози за продужење мере забране напуштања боравишта , уз привр емено одузимање путне исправе подносиоцу уставне жалбе као окривљеном, идентични разлозима наведеним у решењима Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1. 70/11 од 25. августа 201 6. године и К.По1. 70/11 од 25. новембра 2016. године и Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2.По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године и Кж2.По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године, те да су решења оспорена овом уставном жалбом донета након доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-8208/2016, као и да су наводи уставне жалбе којима се аргументује повреда означених права , у суштини, идентични као и у уставној жалби која је заведена под бројем Уж-8208/2016, Суд је оценио да подносиоц у уставне жалбе нису повређен а прав а зајемчен а одредб ама члана 32. став 1. и члана 39. ст. 1. и 2. Устава.
Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-8208/2016 од 5. марта 20 20. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану.
3. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42 б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.