Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Мирослав Николић, др Тијана Шурлан, Татјана Ђуркић, др Милан Шкулић, Лидија Ђукић, др Наташа Плавшић и Весна Илић Прелић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби М. М . из Београда , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. јануара 2021. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. М . изјављена против решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 268/17 од 7. децембра 2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. М . из Београда поднео је Уставном суду, 28. децембра 2017. године, уставну жалбу против решења означеног у изреци, због повреде права из чл. 32, 36, 39. и 60. Устава Републике Србије.
Подносилац уставне жалбе је истакао и повреду права из чл. 6. и 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и права из члана 2. Протокола 4 уз Европску конвенцију, чије постојање повреде Уставни суд цени у односу на одговарајуће одредбе Устава.
2. Разматрајући наводе уставне жалбе, Уставни суд је, у спроведеном поступку , утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање :
- да се уставном жалбом оспорава другостепено решење којим је према подносиоцу уставне жалбе и окривљеном М. Ђ . правноснажно продужена мера забране напуштања боравишта , уз привремено одузимање путне исправе, које је било предмет оспоравања уставне жалбе коју је М. Ђ . поднео 29. јануара 2018. године Уставном суду, преко пуномоћника З . А, а поводом које је Уставни суд формирао предмет Уж -1038/2018;
- да су се оба подносиоца уставних жалби налазила у битно сличној чињеничној и правној ситуацији;
- да је садржина уставне жалбе у битном иста са садржином уставне жалбе поводом које је Уставни суд формирао предмет Уж-1038/2018.
3. Уставни суд је, на седници одржаној 5. марта 2020. године, донео Одлуку Уж-8208/2016 којом је одбио уставну жалбу М. Ђ . изјављену против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. августа 2016. године, решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године, решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. новембра 2016. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године.
Наведена решења су претходила доношењу решења која се оспоравају у овом и у предмету Уж-1038/2018 о продужењу мере забране напуштања боравишта уз привреемно одузимање путне исправе.
Будући да је Уставни суд, у спроведеном поступку , утврдио да су разлози за продужење мере забране напуштања боравишта , уз привремено одузимање путне исправе подносиоцу уставне жалбе као окривљеном, идентични разлозима наведеним у решењима Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1. 70/11 од 25. августа 2016. године и од 25. новембра 2016. године и Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2.По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године и Кж2.По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године, те да су решења оспорена овом уставном жалбом донета након доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-8208/2016, као и да су наводи уставне жалбе којима се аргументује повреда означених права у суштини идентични као и у уставној жалби која је заведена под бројем Уж-8208/2016, Суд је оценио да подносиоцу уставне жалбе нису повређена права на која се позвао.
Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-8208/2016 од 5. марта 2020. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану.
4. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.