Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Јован Ћирић, Гордана Ајншпилер Поповић , др Наташа Плавшић и др Милан Шкулић, чланови Већа , у поступку по уставној жалби М. М . из Београда, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 21. јануара 2021. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба М. М . изјављена против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1. 130/17 од 23. фебруара 2018. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 61/18 од 14. марта 2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. М. М . из Београда поднео је Уставном суду, 21. априла 201 8. године, уставну жалбу против решења означених у изреци , због повреде права из чл. 27, 32, 39. и 58. Устава Републике Србије.
2. Разматрајући наводе уставне жалбе, Уставни суд је, у спроведеном поступку , утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање :
- да се уставном жалбом оспорава другостепено решење којим је према подносиоцу уставне жалбе и окривљенима М. М. и М. Ђ . правноснажно продужена мера забране напуштања боравишта , уз привремено одузимање путне исправе, које је било предмет оспоравања уставне жалбе коју је М. Ђ . поднео Уставном суду 20. априла 201 8. године, преко пуномоћника З . А , а поводом које је Уставни суд формирао предмет Уж-7582/2018;
- да су се оба подносиоца уставних жалби налазила у битно сличној чињеничној и правној ситуацији;
- да је садржина уставне жалбе у битном иста са садржином уставне жалбе поводом које је Уставни суд формирао предмет Уж-7582/2018.
3. Уставни суд је, на седници одржаној 5. марта 2020. године, донео Одлуку Уж-8208/2016 којом је одбио уставну жалбу М. Ђ . изјављену против решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. августа 2016. године, решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године, решења Вишег суда у Београду – Посебно одељење К. По1. 70/11 од 25. новембра 2016. године и решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2. По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године.
Наведена решења су претходила доношењу решења која се оспоравају у овом и у предмету Уж-7582/2018 о продужењу мере забране напуштања боравишта , уз привремено одузимање путне исправе.
Будући да је Уставни суд у спроведеном поступку утврдио да су разлози за продужење мере забране напуштања боравишта, уз привреемно одузимање путне исправе подносиоцу уставне жалбе као окривљеном, идентични разлозима наведеним у решењима Вишег суда у Београду – Посебно одељење К.По1. 70/11 од 25. августа 2016. године и од 25. новембра 2016. године и Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж2.По1. 297/16 од 27. септембра 2016. године и Кж2.По1. 366/16 од 12. децембра 2016. године, те да су решења оспорена овом уставном жалбом донета након доношења наведених решења оспорених уставном жалбом у предмету Уставног суда Уж-8208/2016, као и да су наводи уставне жалбе којима се аргументује повреда означених права у суштини идентични као и у уставној жалби која је заведена под бројем Уж-8208/2016, Суд је оценио да подносиоцу уставне жалбе нису повређена права на која се позвао.
Оваква одлука је утемељена на разлозима датим у образложењу Одлуке Уставног суда Уж-8208/2016 од 5. марта 2020. године, која је објављена на интернет страници Уставног суда ( www.ustavni.sud.rs).
Полазећи од наведеног и одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15), Уставни суд је уставну жалбу одбио као неосновану .
4. Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1 ) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.