Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Снежана Марковић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец ( Korhecz Tamás), др Милан Шкулић, Гордана Ајншпилер Поповић, др Наташа Плавшић и Мирослав Николић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби В. Т . Е . С , држављанина Комонвелт Аустралија, на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 17. децембра 20 20. године, донео је
О Д Л У К У
Одбија се као неоснована уставна жалба В. Т . Е . С . изјављена против решења Апелационог суда у Београду – Посебно одељење за борбу против организованог криминала Кж.По1.Кре. 8/2018 од 11. октобра 2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
1. В. Т . Е . С, држављанин Комонвелт Аустралија, је 15. новембра 201 8. године, преко пуномоћника С. С , адвоката из Београда, Уставном суду поднео уставну жалбу против решења означеног у изреци, због повреде права на правично суђење и права на претпоставку невиности, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 34. став 3. Устава Републике Србије.
Уставном жалбом се оспорава решење којим је према подносиоцу уставне жалбе правноснажно продужен притвор, на основу члана 22. став 2. у вези са ставом 1. тачка 1 ) Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.
У уставној жалби је наведено да су подносиоцу уставне жалбе означена права повређена тиме што је у образложењу оспореног решења констатовано да су „испуњене законом предвиђене претпоставке за изручење надлежном правосудном органу“, чиме се директно прејудицира његова кривица, с обзиром на то да судско веће које одлучује о притвору није надлежно да одлучује о испуњености законских претпоставки за изручење, а поред тога решењем Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж.По1. Кре. 5/18 од 6. јуна 2018. године укинуто је решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кре.По1. 2/18 – Кв.По1. 192/18 од 27. априла 2018. године, са констатацијом да се у списима предмета не налази документација из које произлази постојање основане сумње да је подносилац уставне жалбе основано сумњив да је извршио кривична дела која су му стављена на терет и због којих се тражи његово изручење.
Предложено је да Уставни суд утврди повреду истакнутих права и поништи оспорено решење.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.
У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је, у спроведеном поступку из навода уставне жалбе, достављене документације утврдио следеће чињенице од значаја за одлучивање:
Пред Вишим судом у Београду – Посебно одељење у предмету К ре.По1. 2/18, у време подношења уставне жалбе, водио се поступак одлучивања по захтеву за изручење подносиоца уставне жалбе поднетом од стране Краљевског (Државног) тужиоца Комонвелта Аустралије и министара у Комонвелту Аустралија, а у име Владе Комонвелта Аустралија.
Подносилац уставне жалбе је лишен слободе 24. јануара 2018. године, по међународној потерници ИНТЕРПОЛ Канбера, Комонвелт Аустралија број 2018/6829, по налогу локалног суда Новог Јужног Велса од 19. јануара 2018. године, због кривичног дела заједничко извршење увоза комерцијалне количине гранично контролисане дроге из члана 12/1995 (307.1 (1)) Кривичног законика из 1995. године, завера - увоз комерцијалне количине гранично контролисане дроге из члана 12/1995 (307.1 (1)) Кривичног законика из 1995. године, завера – поседовање комерцијалне количине гранично контролисане дроге из члана 12/1995 (307.5 (1)) Кривичног законика из 1995. године.
Подносиоцу уставне жалбе притвор је одређен решењем судије Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кре.По1. 2/18 од 24. јануара 2018. године, а оспореним решењем Апелационог суда у Београду – Посебно одељење за борбу против организованог криминала Кж.По1.Кре. 8/2018 од 11. октобра 2018. године је потврђено решење о продужењу притвора Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал Кв.По1. 410/18 од 27. септембра 2018. године.
Решењем Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж.По1.Кре. 5/18 од 6. јуна 2018. године укинуто је решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кре.По1. 2/18 – Кв.По1. 192/18 од 27. априла 2018. године, којим је било утврђено да су испуњене законске претпоставке за изручење подносиоца уставне жалбе надлежном правосудном органу Комонвелта Аустралије ради вођења кривичног поступка због кривичног дела увоз комерцијалне количине гранично контролисане дроге у Аустралију из члана 307 . тачка 1 ) Кривичног закона и једног кривичног дела завере за увоз комерцијалне количине гранично контролисане дроге у Аустралију из члана 307 . тачка 1 ) Кривичног закона и кривичног дела завера за поседовање илегално увезене комерцијалне количине гранично контролисане дроге у Аустралију из члана 307. тачка 5 ) Кривичног закона, са образложењем да се у списима предмета не налази потребна документација из које би се могао извести закључак о постојању основане сумње да је окривљени извршио кривична дела која му се стављају на терет.
Решењем Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал Кв.По1. 410/18 од 27. септембра 2018. године, које је потврђено овде оспореним решењем, према подносиоцу уставне жалбе притвор је продужен за још два месеца. У том решењу је наведено да је решењем Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж.По1.Кре. 5/18 од 6. јуна 2018. године укинуто решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кре.По1. 2/18 – Кв.По1. 192/18 од 27. априла 2018. године, којим је било утврђено да су испуњене претпоставке за изручење, те да је дат налог да се сачека исход међународне правне помоћи по замолници тог суда Пом.И3.По1. 8/18. Полазећи од наведеног, суд је нашао да је неопходно даље трајање притвора према подносиоцу из разлога прописаних одредбом члана 22. став 1. тачка 1) Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, с обзиром на то да окривљени борави у Уједињеним Арапским Емиратима, а на подручју Републике Србије нема непокретну имовину ни пријављено пребивалиште или боравиште, односно за територију Републике Србије га не везују било какве породичне или пословне активности, па правилно налази првостепени суд да напред наведене околности указују да ће се окривљени у случају боравка на слободи крити, односно побећи у циљу ометања спровођења изручења Комонвелту Аустралије.
Изнете разлоге првостепеног суда у свему је прихватио Апелациони суд у Београду у оспореном решењу.
4. Одредбама Устава, на чије повреде се указује у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком суда (члан 34. став 3.).
Одредбама члана 7. Закона о међународној правној помоћи („Службени гласник РС“, број 20/09) прописано је: да су претпоставке за пружање међународне правне помоћи – 1) да кривично дело поводом којег се захтева пружање међународне правне помоћи представља кривично дело по закону Републике Србије, 2) да за исто кривично дело није правноснажно окончан поступак пред домаћим судом, односно да кривична санкција није у потпуности извршена , 3) да кривично гоњење, односно извршење кривичне санкције није искључено због застаре лости, амнестије или помиловања, 4) да се захтев за пружање међународне правне помоћи не односи на политичко кривично дело или дело повезано са политичким кривичним делом, односно на кривично дело које се састоји искључиво у повреди војних дужности , 5) да пружање међународне правне помоћи не би повредило суверенитет, безбедност, јавни поредак или друге интересе од суштинског значаја за Републику Србију (став 1.); да изузетно од става 1. тачка 4) овог члана, међународна правна помоћ ће бити пружена поводом кривичног дела против међународног хуманитарног права за које не наступа застарелост (став 2.); да о испуњености претпоставки из тач. 1. до 3. става 1. овог члана одлучује надлежни правосудни орган, а о испуњености претпоставки из тач. 4) и 5) става 1. овог члана одлучује односно даје мишљење министар надлежан за правосуђе (став 3.).
Осталим одредбама Закона о међународној правној помоћи, које су од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари прописано је: изручење окривљеног или осуђеног страној држави дозвољава се – 1) ради вођења кривичног поступка за кривично дело за које се према закону Републике Србије и закону државе молиље може изрећи казна затвора од годину дана или тежа казна , 2) ради извршења кривичне санкције коју је суд државе молиље изрекао за кривично дело из тачке 1) овог става у трајању од најмање четири месеца (члан 13. став 1.); да се уз замолницу прилаже следећа документација – 1) средства за утврђивање истоветности окривљеног или осуђеног (тачан опис, фотографија, отисци прстију и сл.), 2) уверење или други подаци о држав љанству окривљеног или осуђеног, 3) одлука о покретању кривичног поступка, оптужница, одлука о притвору или пресуда , 4) навођење доказа о постојању основане сумње (члан 15.); поред претпоставки предвиђених чланом 7. овог закона, претпоставке за изручење су – 1) да лице чије се изручење захтева н ије држављанин Републике Србије, 2) да дело поводом којег се захтева изручење није извршено на територији Републике Србије, против ње или њеног држављанина, 3) да се против истог лица у Републици Србији не води кривични поступак због кривичног дела по водом којег се захтева изручење, 4) да по домаћем закону постоје услови за понављање кривичног поступка за кривично дело поводом којег се захтева изручење лица против којег је правноснажно окон чан поступак пред домаћим судом, 5) да је утврђена истоветнос т лица чије се изручење захтева, 6) да има довољно доказа за основану сумњу односно да постоји правноснажна судска одлука да је лице чије се изручење тражи учинило кривично дело поводом којег се захтева изручење , 7) да држава молиља да гаранције да ће у случају осуде у одсуству поступак бити поновљен у присуству изрученог лица, 8) да држава молиља да гаранције да смртна казна која је прописана за кривично дело поводом којег се захтева изручење неће бити изречена, односно извршена (члан 16.) ; да истражни судија саслушава лице чије изручење се захтева о свим околностима битним за утврђивање постојања претпоставки за изручење, а нарочито о личним приликама, држављанству, односу према држави молиљи и захтеву за изручење (члан 21. став 1.); да након саслушања истражни судија може одредити притвор – 1) ако постоје околности које указују да ће се лице чије изручење се захтева сакрити или побећи у циљу ометања поступка одлучивања о замолници или спровођења изручења , 2) ако постоје околности које указују да ће лице чије изручење се захтева ометати прикупљање доказа у поступку изручења или у кривичном поступку пред судом државе молиље (члан 22. став 1.); да притвор може трајати најдуже до извршења одлуке о изручењу, али не дуже од годину дана од дана притварања лица чије изручење се захтева, да по истеку свака два месеца од правноснажности решења о одређивању притвора, суд по службеној дужности испитује да ли постоје разлози за продужење или укидање притвора (члан 22. став 2.); да ако то оправдавају посебни разлози, истражни судија може уместо притвора одредити другу меру за обезбеђење присуства лица чије изручење се захтева (члан 22. став 3.); да у хитним случајевима надлежни орган државе молиље може поднети захтев за притварање пре подношења замолнице (члан 24. став 1.); да се захтев домаћем правосудном органу или полицији може поднети непосредно, преко министарства надлежног за правосуђе или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ) (члан 24. став 2.); да се под условом узајамности, расписана међународна потерница сматра захтевом (члан 24. став 3.).
Одредбама члана 26. Закона о међународној правној помоћи пропсиано је: да након саслушања доведеног лица истражни судија може одредити притвор (став 1.); да решење о одређивању притвора и поуку о року за подношење замолнице истражни судија без одлагања доставља надлежном органу државе молиље у складу са чланом 24. став 3. овог закона, о чему обавештава јавног тужиоца , да ако је достава извршена непосредно или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ), обавештава се и министарство надлежно за правосуђе (став 2.); да ће истражни судија ће укинути притвор – 1) ако надлежни орган државе молиље не поднесе замолницу у року од 18 дана од дана притварања, 2) ако престану разлози због којих је одређен притвор (став 3.); да на захтев надлежног органа државе молиље истражни судија може да продужи рок из тачке 1. става 2. овог члана највише до 40 дана од дана притварања (став 4.); да ако замолница не буде поднета у прописаном односно одређеном року, лице се може поново притворити једино на основу члана 22. овог закона (став 5.).
5. Разматрајући наводе уставне жалбе у односу на истакнуту повреду права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, Уставни суд најпре констатује да је право на правично суђење комплексно уставно право, којим се гарантује низ права која грађанима обезбеђују одређене, пре свега, процесне гаранције да ће поступак у коме суд одлучује, бити спроведен правично, а то су: право на приступ суду, право на независтан, непристрасан и законом установњен суд, право на правичну и јавну расправу, право на једнакост процесних средстава, право на образложену судску одлуку. Стога је потребно у конкретном случају испитати да ли је судски поступак који је претходио подношењу уставне жалбе у целини био правичан на начин као што то захтева одредба члана 32. Устава.
У конкретном случају, Уставни суд је утврдио да је подносилац уставне жалбе лишен слободе 24. јануара 2018. године, по међународној потерници ИНТЕРПОЛ Канбера – Комонвелт Аустралије. Након саслушања лица чије се изручење захтева, овде по дносиоца уставне жалбе, њему је одређен притвор решењем судије Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кре.По1. 2/18 од 24. јануара 2018. године. Решењем Апелационог суда у Београду – Посебно одељење Кж.По1.Кре. 5/18 од 6. јуна 2018. године укинуто је решење Вишег суда у Београду – Посебно одељење Кре.По1. 2/18 – Кв.По1. 192/18 од 27. априла 2018. године, којим је било утврђено да су испуњене претпоставке за изручење, те је дат налог да се сачека исход међународне правне помоћи по замолници у предмету тог суда Пом.И3.По1. 8/18. Притвор је према подносиоцу уставне жалбе оспореним решењем правноснажно продужен, тако да по том решењу може трајати још два месеца, а најдуже до извршења одлуке о изручењу, али не дуже од годину дана од дана притварања.
Полазећи од наведеног, а имајући у виду да је суд, приликом оцене да ли су и надаље испуњени разлози за притвор, утврдио да окривљени борави у Уједињеним Арапским Емиратима, а да на подручју Републике Србије нема непокретну имовину ни пријављено пребивалиште или боравиште, односно да га за територију Републике Србије не везују било какве породичне или пословне активности, Уставни суд сматра да су судови дали уставноправно прихватљиво образложење оних битних разлога који указују на постојање оправдане бојазни да ће се окривљени пуштањем на слободу крити, односно побећи у циљу ометања спровођења изручења Комонвелту Аустралије, нарочито имајући у виду да је лишен слободе по међународној потерниц и због кривичних дела : увоз комерцијалне количине гранично контролисане дроге у Аустралију из члана 307. тачка 1 ) Кривичног закона, завера за увоз комерцијалне количине гранично контролисане дроге у Аустралију из члана 307 . тачка 1 ) Кривичног закона и завера за поседовање илегално увезене комерцијалне количине гранично контролисане дроге у Аустралију из члана 307 . тачка 5 ) Кривичног закона .
Стога Уставни суд, насупрот мишљењу подносиоца уставне жалбе, сматра да нису основани наводи уставне жалбе о истакнутој повреди права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава, као и да се констатацијом у образложењу оспореног решења да су „испуњене законом предвиђене претпоставке за изручење надлежном правосудном органу“ ни на који начин не прејудицира кривица подносиоца уставне жалбе за извршење кривичних дела за која није правноснажно оглашен кривим, у смислу члана 34. став 3. Устава Републике Србије .
Следом наведеног, Уставни суд је нашао да оспореним решењем нису повређен а зајемчена прав а подносиоца из члана 32. став 1. и члана 34. став 3. Устава, те је, сагласно одредби члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 – Одлука УС, 40/15 – др. закон и 103/15) , одбио уставну жалбу као неосновану.
6. Полазећи од свега наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, одлучио као у изреци
ПРЕДСЕДНИK ВЕЋА
Снежана Марковић, с.р.